Vest
Za pet meseci preko 3 hiljade prekršaja novinarskog kodeksa u dnevnim listovima
15.01.2019. Jelena Đorđević Ilustracija; Foto: Pixabay/ Andrys
U poslednjih pet meseci Kodeks novinara Srbije prekršen je u više od 3.600 tekstova što je značajan porast kršenja Kodeksa u dnevnoj štampi, pokazalo je istraživanje Saveta za štampu. Neslavno prvo mesto među osam dnevnih listova koji su analizirani zauzima dnevni list Alo sa 929 prekršaja.
Na drugom mestu je Srpski telegraf sa 769 prekšaja, sledi ga Kurir sa 701 prekršajem. Informer ima 600 prekršaja, Blic 307 prekršaja, Večernje novosti 216, dok listovi Danas (57) i Politika (36) imaju najmanji broj prekršaja.
Petar Jeremić i Tamara Skrozza koji već četiri godine prate poštovanje Kodeksa novinara Srbije istakli su da je došlo do porasta kršenja kodeksa. Kako navode, u septembru 2015. zabeležen je 381 prekršaj, dok ih je u septembru prošle godine (2018) bilo duplo više - 722.
“Mi ovde vidimo grafički prikaz sunovrata poštovanja profesionalnih standarda. Nikada, ni u jednom mesecu tokom prethodne četiri godine mi nismo imali ovoliki broj prekršaja”, rekla je Skrozza.
Kako su eksperti Saveta za štampu naveli, najveći problemi su kršenje prava na pretpostavku nevinosti kao i predstavljanje pretpostavki i nagađanja kao činjenice.
Naglasili su da je za sprovođenje Zakona o javnom informisanju nadležno Ministastvo kulture i informisanja koje bi trebalo da bude ažurnije u reakcijama.
“Oni se jesu oglasili u poslednjih nekoliko meseci kada je bila u pitanju Ilustrovana Politika, a ne oglašavaju se za slučajeve u kojima je belodano jasno da bi morali makar stav da iznesu, da vidimo šta oni misle, a ne da kada im je politički lukrativno da izlase sa nekim stavovima o medijskim sadržajima. U vrlo probranim trenucima se mešaju u uređivačku politiku, a u nekima se “kao” ne mešaju”, dodala je Skrozza.
Iako ovi mediji znaju za rezultate monitoringa kršenja Kodeksa, uglavnom se ne vide promene u načinu pisanja, osim kada je u pitanju neoznačeno oglašavanje. Petar Jeremić objašnjava da je uprkos tome od kraja novembra i u decembru primetan broj tekstova u tabloidima koji su PR pojedinih gradova i gradskih vlasti u Srbiji.
“Kad vidite gde su ti tabloidi dobili sredstva za projektno sufinansiranje, iako su komisije bile dužne da vode računa i o prekršajima Kodeksa, vidite da oni panično, kako se bliži kraj godine, pokušavaju da odrade te projekte na kojima su dobili silne pare, ali to nije nikakav projekat. To je najobičniji PR gde direktori gradskih preduzeća ili opština hvale sebe”, rekao je Petar Jeremić.
Zaobilaženje Pravilnika o sufinansiranju
Kako je rečeno na konferenciji i zakon i Pravilnik o sufinansiranju predviđaju jasne sankcije za one koji ne poštuju Kodeks. Navode da se te odredbe ne poštuju, pa rekorederi u kršenju Kodeksa ostaju značajni pobednici na ovim konkursima.
„Mislim da nema meseca da neko ne objavi da je dobio Informer na sudu. Ali, Informer redovno dobija novac i iz javnih preduzeća i na osnovu konkursa“, kazao je Petar Jeremić. „Ono za šta se mi zalažemo jesu izmene zakona i pravilnika je da ovo bude obavezujuće“.
Savet za štampu se prošle godine prvi put bavio posmatranjem kršenja prava mladih i maloletnih lica gde je zabeleženo ukupno 386 prekršaja poštovanja privatnosti, između ostalog, u nizu tekstova o pedofiliji, gde je indirektno otkriven identitet žrtve. Osim u hronici, prava dece su kršena i u estradnim tekstovima.
Savet za štampu najoštrije je osudio naslovne strane tabolida od utorka (15. januara), na kojima su slike obnažene pevačice Jelene Karleuše ističući da su povređeni svi profesionalni kodeksi i standardi novinarstva i zakon, te da bi Ministarstvo informisanja moralo da reaguje.
Skrozza je rekla da je naslovnim stranama i tekstovima o Karleuši povređeno sve što je moglo iz kodeksa novinara Srbije, pre svega pravo na privatnost, nagađanja su predstavljena kao činjenice, a iznete su ozbiljne optužbe koje utiču na privatni život i njenu maloletnu decu.
