Mediji o rezoluciji EP o Srbiji samo pozitivno, prećutali Savamalu, Srebrenicu...
29.11.2018. Marija Vučić Evropski Parlament; Foto: Wikimedia/ Ash Crow
Domaći mediji, predvođeni prorežimskom agencijom Tanjug, izvestili su danas da je u Evropskom parlamentu (EP) usvojena rezolucija o Srbiji navodeći samo pozitivne ocene upućene iz Evrope i konstatujući da je Srbija „i ove godine najviše pohvala dobila na račun sprovedenih ekonomskih reformi“. Prećutali su, međutim, niz kritika na račun nezaposlenosti, stanja u medijima, bezbednosti novinara, političkog uticaja na sudstvo i zločinima iz mržnje prema manjinskim grupama. Prećutali su i da je Srbija opet opomenuta za slučaj Savamala i upozorena da je priznanje genocida u Srebrenici „temeljni korak na putu ka EU“.
Izveštaj o Srbiji za 2018. godinu specijalnog izvestioca Dejvida Mekalistera usvojen je danas, zajedno sa još šest amandmana evropskih poslanika na dokument, kao rezolucija EP o Srbiji.
Ko se o njoj informisao iz većine medija, mogao je da zaključi da su Mekalister i evropski poslanici nahvalili Srbiju za napredak u brojnim oblastima - ekonomiji, odnosima sa Kosovom, pristupnom procesu EU.
Međutim, brojna „nezgodna“ mesta, poput onih o slobodi medija i stanju pravosuđa, izbegnuta su i „zataškana“ krajnje neutralnim formulacijama u tekstovima Tanjuga, RTS-a, RTV-a i tabloida.
„Navedeno je da je od ključnog značaja da se u reformama pravosuđa, suzbijanju korupcije i slobodi medija ostvare opipljivi rezultati“, nemušto izveštavaju naši mediji. Šta sve stoji u rezoluciji?
Srbija jeste pohvaljena za angažman u normalizaciji odnosa i dijalogu sa Kosovom, a navodi se i da je doprinela jačanju regionalne saradnje i dobrim komšijskim odnosima, miru i pomirenju u regionu. Ističe se i da je napredovala u oblasti tržišne ekonomije, jačanju ekonomskog rasta, očuvanju makroekonomske i monetarne stabilnosti i budžetskoj konsolidaciji.
Ipak, izveštaj podvlači da su i dalje visoki stopa nezaposlenosti zbog koje EP izražava zabrinutost, kao i odliv mozgova i ekonomska neaktivnost. Srbija je pozvana da razvije održiv plan za državna preduzeća, kao i da napravi transparentnije i podsticajnije poslovno okruženje, naročito za mala i srednja preduzeća.
Izražena je zabrinutost i zbog situacije u medijima i slobode izražavanja koja mora da se „tretira kao prioritet“.
„Naglašavamo da su pretnje, nasilje i zastrašivanje novinara i medija, kao i administrativno uznemiravanje i zastrašivanje kroz sudske postupke, i dalje zabrinjavajuće. Pozivamo zvaničnike da neprestano javno osuđuju bilo koji oblik zastrašivanja novinara i da se suzdrže od mešanja u aktivnosti medija i novinara uključujući i mešanje tokom izbora (...) Poziva se vlast da pokaže punu posvećenost istraživanju i procesuiranju svih slučajeva napada na novinare i medije“, navodi se u izveštaju i dodaje da je Srbija pozvana i da u potpunosti primenjuje medijske zakone i jača Regulatorno telo za elektronske medije, kao i da se postigne puna transparetnnost vlasništva i finansiranja medija.
U izveštaju se osuđuje i negativna kampanja prema određenim nevladinim organizacijama i poziva se na saradnju sa civilnim sektorom.
Situacija, prema izveštaju, nije sjajna ni u oblasti vladavine zakona, nezavisnosti i efikasnosti pravosudnog sistema.
„Iako je postignut određeni napredak u smanjenju broja zaostalih izvršnih predmeta i merama usklađivanja sudske prakse, nezavisnost pravosuđa u Srbiji nije u potpunosti osigurana, a opseg političkog uticaja na sudstvo je i dalje zabrinjavajući. Poziva se Srbija da ojača odgovornost, nepristrasnost, profesionalizam i ukupnu efikasnost pravosuđa“, stoji u dokumentu.
Usvojen je amandman koji se odnosi na slučaj Savamale - konstatuje se da je učinjen „izvestan napredak u slučaju protivzakonitog uništavanja privatnog vlasništva i uskraćivanja slobode kretanja u beogradskom naselju Savamala aprila 2016“, ali su vlasti pozvane da rasvetle slučaj i da sarađuju sa pravosudnim organima kako bi se počinioci priveli pravdi.
Od Srbije je zatražena i jasna posvećenost borbi protiv korupcije. Iako smo pohvaljeni zbog usvajanja nekoliko zakona iz ove oblasti, skrenuta je pažnja na slučaj Agencije za borbu protiv korupcije - treba usvojiti novi Zakon o Agenciji, ali članovi Agencije treba da se biraju transparentno, i ne sme da bude sukoba interesa i političke pripadnosti.
U borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala je, navodi se, postignut izvestan napredak, ali je situacija daleko od idealne.
„Pozivamo Srbiju da poboljša svoje rezultate u istragama, optužnicama i pravosnažnim presudama u slučajevima korupcije na visokom nivou i da redovno objavljuje statistiku o rezultatima istrage u svim slučajevima navodne korupcije javnih službenika (...), da pokaže dodatnu posvećenost i opipljive rezultate u ovoj borbi naročito kada je reč o ilegalnoj trgovini i krijumčarenju migranata, kriminalnim ubistvima, sajber kriminalu, i finansijskim tokovima koji podržavaju terorističke aktivnosti i pranje novca“, piše u izveštaju.
Diplomatske kritike su upućene i na račun demokratije i Skupštine Srbije, uz konstataciju da ona „i dalje ne vrši efikasan nadzor izvršne vlasti“ i da debata u parlamentu nije dovoljno delotvorna.
„Naglašavamo važnost opozicije u demokratiji kao i to da njeni političari ne treba da budu izloženi kleveti. Izražavamo zabrinutost što neki političari zloupotrebljavaju javni diskurs kako bi podstakli radikalizam…“, kaže se u Mekalisterovom izveštaju i dodaje se da je veoma važno da zainteresovane strane budu konsultovane oko važnih zakona pre nego što dođu u parlament.
Srbija je pohvaljena kako je sprovela predsedničke izbore aprila 2017. godine, ali su vlasti pozvane da istraže sve prigovore o neregularnostima, nasilju i zastrašivanju tokom prethodnih izbornih procesa. U Evropi su, kako navode, zabrinuti i zbog manjka transparentnosti u finansiranju političkih partija i kampanja.
Netolerantnost nije problem samo u Parlamentu. U komisiji se konstatuje i da su ugrožene i manjinske grupe, a naročito su osuđeni učestali zločini iz mržnje prema Romima i LGBTI osobama.
„Pozivamo Srbiju da aktivno vodi istrage, krivično goni i osuđuje zločine iz mržnje, i srpske vlasti da promovišu klimu tolerancije i osude sve oblike govora mržnje, javnog odobravanja ili negiranja genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina“, ističe se.
Što se regionalnih i međunarodnih odnosa tiče, odnosi sa Kosovom su naročito problematični.
„Primećujemo trenutnu debatu i javne izjave u vezi sa mogućim promenama granice između Srbije i Kosova, uključujući i razmenu teritorija; podvlačimo multietničnost i Kosova i Srbije kao i to da etnički homogene države ne treba da budu cilj u regionu. Svaki dogovor bi trebalo da bude prihvatljiv ukoliko postoji obostrano slaganje, uzimajući u obzir i ukupnu stabilnost u regionu i međunarodne zakone“, navodi se u izveštaju.
Ističe se zabrinutost zbog učestalih izjava visokorangiranih političara koji dovodee u potanje teritorijalni integritet BiH i osuđuje se svaka nacionalistička retorika koja ohrabruje dezintegraciju.
Još jedan kamen spoticanja su i ratni zločini - pozdravljeni su napori Srbije u ovoj oblasti, ali prema mišljenju EP, to treba da bude efikasnije - Srbija mora da istraži sve slučajeve ratnih zločina, naročito najkrupnije, ali i slučajeve nestalih osoba, kao i da potpuno sarađuje s Mehanizmom u Hagu. Najproblematičnija je, međutim, Srebrenica, odnosno odnos zvanične Srbije prema njoj.
U usvojenom amandmanu se izražava žaljenje zbog negiranja genocida u Srebrenici „od strane pojedinih vladinih zvaničnika“, naglašava se da Srbija treba u potpunosti da prihvati i sprovodi odluke međunarodnih sudova i da je „priznavanje genocida u Srebrenici temeljni korak na putu Srbije ka EU“.
Inače, usvajanju rezolucije prethodila je debata evropskih parlamentaraca, između ostalog i o stanju u medijima i vladavini prava.
