Vest
Slučaj Ćuruvija: Sud odbio zahtev odbrane da izbaci svedočenja „zemunaca“
03.02.2021. Marija Vučić Ratko Romić i njegova advokatica Zora Dobričanin Nikodinović; Foto: Raskrikavanje
U današnjem nastavku suđenja za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije sud je odbio predlog odbrane da iz dokaza izbaci iskaze niza svedoka, između ostalih i pripadnika zemunskog klana - Milorada Ulemeka Legije, Dejana Milenkovića Bagzija i braće Simović. Svedočenje Legije je za tužilaštvo važno jer je tvrdio da je lično čuo od sada prvooptuženog Radomira Markovića da su upravo radnici DB-a ubili Ćuruviju, a Legijine reči su potvrdili i ostali „zemunci“. Svoju odbranu danas je iznosio i četvrtooptuženi nekadašnji radnik DB-a Ratko Romić koji tvrdi da je ovaj proces montiran.
Predsednica sudskog veća Snežana Jovanović je rekla da je predlog odbrane da se izbaci desetak svedočenja neosnovan. Tako će među dokazima ostati i svedočenje Milorada Ulemeka koji je u istrazi rekao da ga je tadašnji šef DB-a Radomir Marković desetak dana pre Ćuruvijinog ubistva pitao da li bi, kao šef Jedinice za specijalne operacije DB-a, mogao sa svojim ljudima da „ukloni jedno lice koje trenutno svojim aktivnostima ugrožava bezbednost države“, ali do dogovora nije došlo.
Nakon Ćuruvijine smrti, Marković mu je navodno rekao da je to „završeno“, a kasnije mu je u nekom razgovoru usput rekao „Oni Radonjini što su ubili Ćuruviju“. Radonja je, inače, Milan Radonjić, u to vreme načelnik beogradskog centra DB-a, koji je sada optužen da je organizovao ovo ubistvu po nalogu Markovića.
Ovaj iskaz se smatra jednim od ključnih za podizanje optužnice. Legijine navode su potvrdili i pripadnici zemunskog klana - Dejan Milenković Bagzi, kao i Aleksandar i Miloš Simović.
Njihova svedočenja ne idu u prilog odbrani koja je u oktobru tražila njihovo izbacivanje pod obrazloženjem da, dok su davali izjave, Radomir Marković nije bio prisutan te da je time prekršen zakon. Sudija je ovo odbacila rekavši da je bio prisutan Markovićev branilac.
Sud je, međutim, danas odbacio svedočenja više desetina bivših policajaca i pripadnika DB-a koji su o ubistvu pričali tokom istrage 2001. godine. Neka od tih svedočenja su takođe veoma bitna za tužilaštvo, poput iskaza Cvjetina Milinkovića, tada dežurnog načelnika u DB-u koji je opisao kako je Milan Radonjić od njega tražio da se naglo prekine praćenje novinara, neposredno pre ubistva. Sudija Jovanović je navela da su ovi iskazi pribavljeni protivno tada važećem zakonu i da se ne mogu uzimati kao dokaz, te da je o tome pravosnažnu odluku doneo i Apelacioni sud.
Optuženi Romić: Ovo je montirani proces
Nakon što su juče svoje odbrane u ovom ponovljenom sudskom postupku izneli Radomir Marković i Milan Radonjić, danas je to učinio i četvrtooptuženi pripadnik DB-a Ratko Romić. On je, prema navodima optužnice, bio saizvršilac ubistva zajedno sa Miroslavom Kurakom, takođe nekadašnjim radnikom DB-a, koji je u bekstvu. Kurak je optužen da je pucao u Ćuruviju, a Romić da je udario Ćuruvijinu partnerku Branku Prpu od čega je ona pala na zemlju.
Romić tvrdi da on nije bio tu u momentu ubistva, niti je učestvovao u ovome na bilo koji način.
„Nema materijalnih dokaza, nema forenzičkih dokaza, DNK, oružja kojim je ubijen Ćuruvija, otisaka prstiju, tragova obuće, nema svedoka koji kažu da sam ja izveo ovo krivično delo. A jedini očevidac ubistva - Branka Prpa - dala je opis izvršioca koji je potpuno suprotan opisu Kuraka“, kaže Romić i dodaje da je tužilaštvo minimalizovalo Prpin iskaz tvrdeći da su joj pale naočare, da nije dobro videla počinioca, da se uplašila i da joj je bila iskrivljena percepcija. „Da je Prpa prepoznala mene i Kuraka kao izvršioce, da li bi tužilaštvo na isti način minimalizovalo njen iskaz? Odgovor je jasan”.
Tvrdi da je tužilac montirao optužnicu tako da se uklapa u nameru da optuži pripadnike DB-a, dok je istovremeno ignorisao ono što mu ne ide u prilog. Naime, tužilaštvo tvrdi da je Ćuruvija ubijen oko 16:40 tog dana, kada podaci mobilne telefonije sa baznih stanica pokazuju da su Kurak i Romić bili na mestu ubistva. Međutim, Romić navodi da je, prema izveštaju policije nakon uviđaja, kao i prema izveštaju mrtvozornika, vreme ubistva 17 sati.
„U to vreme ni ja ni Kurak nismo bili ni blizu mesta ubistva“, kaže Romić.
On osporava autentičnost samih podataka sa baznih stanica koje su za tužilaštvo ključni dokaz. Kako kaže, nije rađeno veštačenje ovih podataka i oni se ne mogu smatrati verodostojnim. Odbrana je, inače, u oktobru tražila da se ovi dokazi izbace, ali još uvek nije saopštena odluka suda o tome.
Podsetimo, urednik Dnevnog telegrafa i nedeljnika Evropljanin Slavko Ćuruvija, ubijen je 11. aprila 1999. godine u haustoru svoje zgrade u Svetogorskoj ulici u Beogradu. Optužnica je podignuta tek 2014. godine, a za ubistvo su optuženi nekadašnji načelnik DB-a Radomir Marković, šef beogradskog centra DB-a Milan Radonjić, kao i pripadnici DB-a Ratko Romić i Miroslav Kurak, koji je inače optužen da je pucao u Ćuruviju. Kurak je u bekstvu i prema poslednjim informacijama nalazi se u Tanzaniji.
Suđenje je počelo pred Posebnim odeljenjem Višeg suda u Beogradu (tzv. Specijalni sud) 2015. godine, da bi aprila 2019. godine oni bili osuđeni - Marković i Radonjić na 30 godina, a Romić i Kurak na 20 godina zatvora.
U julu 2020. godine Apelacioni sud je ukinuo ovu presudu i vratio na ponovno suđenje. Detalje o tome čitajte ovde.
