Na listi SNS-a na predstojećim beogradskim izborima biće i plivač Milorad Čavić, objavio je kasno sinoć portal Kurir. Čavić je to demantovao na svom tviter nalogu.

“BOLESNO, Evropa legalizuje seks sa decom od 13 godina”, objavljeno je na naslovnoj strani "Srpskog telegrafa" 16. novembra. Istina je zapravo da jedna od zemalja članica Evropske unije (EU), Francuska, razmatra promenu svojih zakona u vezi sa seksualnom saglasnošću. U toj zemlji je trenutno zakonska granica za stupanje u seksualni odnos 15 godina. U Republici Srbiji ova granica je niža - 14 godina. To znači da je dobrovoljan seks sa maloletnikom starijim od 14 godina legalan, ukoliko naravno nije reč o bilo kojoj vrsti psihičkog ili fizičkog zlostavljanja.

U Rusiji su nedavno donete dopune zakona po kojima se strani mediji mogu proglasiti stranim agentima. Informeru je to bio povod da ruski zakon “primeni” na Srbiju i napadne TV N1, proglasivši je stranom agenturom - mada se ova televizija ne spominje u novom ruskom zakonu. Tabloid pritom pogrešno konstatuje da je u pitanju “ćerka firma CNN-a”. N1 nije u vlasništvu američke televizije, već ova dva medija imaju ugovor o saradnji.

Pozivajući se na izveštaj Svetske banke “Paying Taxes” za 2018. godinu, Tanjug je napisao, a brojni mediji preneli da je Svetska banka utvrdila da je poreska uprava Srbije najbolja od 19 zemalja Istočne Evrope i centralne Azije. Ipak, činjenica je da je Srbija daleko od najbolje poreske uprave u ovom delu Evrope, što se konstatuje u samom izveštaju koji se uzima za izvor.

Novinska agencija Asošijeted pres (AP) objavila je 3. decembra netačnu vest o dodeli novca migrantima u Nemačkoj koju su preneli brojni strani mediji poput Njujork Tajmsa i Foks Njuza, a dezinformacija je završila i u vestima domaćih agencija koje su doslovno prevele tekst AP-a. Objavljeno je da Nemačka nudi 3.000 evra migrantima koji se vrate u svoje zemlje. To, međutim, nije istina - pojedinci mogu da dobiju do 1.000 evra, a porodice do 3.000 evra, ali ne u kešu, već je pomoć isključivo za iznajmljivanje ili renoviranja stana kada se vrate u svoje zemlje.

Više od deceniju poreski obveznici Srbije finansiraju milionima evra fabričke hale i plate zaposlenih u kompanijama stranih investitora. Za to vreme država je šturo obaveštavala građane o visini subvencija, a medije često nije interesovala pozadina tih poslova. Tako je bilo i prilikom posete predsednika Aleksandra Vučića svečanom otvaranju novog pogona nemačke kompanije „Gruner“ u Vlasotincu u oktobru ove godine. Prodržavni tabloid Informer propustio je priliku da kaže koliko je u novi pogon nemačke fabrike u Vlasotincu uložila Srbija, ali nije propustio da pretera u broju zaposlenih radnika.

Iako je član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović u intervjuu za Dojče vele (DW) na pitanje hoće li BiH priznati Kosovo izjavio da se “nada” da hoće, Tanjug je to netačno citirao i naveo da je Izetbegović odgovorio sa “da”. Uprkos tome što se direktno u intervjuu može proveriti šta je tačno rečeno, domaći mediji i političari su narednih dana poveli kampanju protiv Izetbegovića.

Bez obzira na odgovor dobijen od Ministarstva kulture da se delo Petra Lubarde “Industrijalizacija” nalazi u Domu sindikata, novinari „Blica“ su na naslovnoj strani napisali da je slika nestala. Bez sumnje, priča o potencijalnom nestanku tako vrednog kulturnog dobra je priča od izuzetnog javnog interesa. Tim pre, novinari moraju doći do više izvora koji priču potvrđuju.