Nedavno gostovanje novinarke Forbsa, Petrice Đaković, na televiziji N1 povodom novih ekonomskih mera koje je Aleksandar Vučić najavio, Informer je iskoristio da optuži novinare United Group-e da su „započeli prljavu kampanju protiv seta ekonomskih mera i javno se svrstali na stranu pohlepnih trgovaca i bankara”. Đaković je zapravo u pomenutom gostovanju samo objašnjavala šta su trgovačke marže i komentarisala najavljene mre poput ograničavanja marži na 20 odsto u 24 trgovinska lanca. Rekla je i da ovo smatra populističkim potezom, te da će po isteku ekonomskih mera trgovci nastojati da nadoknade gubitak. Ništa od ovoga Informer u svom tekstu nije ni preneo.

Mreža istraživačkih novinara OCCRP i KRIK otkrili su da se novi generalni direktor Junajted Grupe, Sten Miler, dogovarao sa direktorom državnog Telekoma, Vladimirom Lučićem o smeni Aleksandre Subotić . Ona je dugogodišnja direktorka Junajted Media-e, kompanije pod čijim okriljem radi nekoliko kritičkih medija, među kojima je i televizija N1. Kako se čuje u audio zapisu razgovora koji su OCCRP i KRIK objavili danas, Lučić je Mileru rekao da je smenu Subotić lično tražio predsednik Srbije, Aleksandar Vučić. Niz provladnih tabloida je, međutim, stalo u Vučićevu odbranu, navodeći da je OCCRP demantovao tvrdnje N1 i Nove i da Vučić „nije zahtevao otkaze”. Za ove optužbe im je poslužila rečenica iz teksta OCCRP-a u kojoj se navodi da novinari nisu pronašli dokaze „da je Vučić naložio Lučiću ili bilo kome drugom da nametne promene na N1”. Glavna urednica novinarske mreže OCCRP, Miranda Patručić objašnjava za Raskrikavanje da se rečenicom koju sada koriste tabloidi, čitaocima „jasno stavlja do znanja da se deo informacija koji se odnosi na Vučića zasnivao na posrednim izjavama”.

Novi generalni direktor kompanije United Group, Sten Miler, dogovarao se sa direktorom državnog Telekoma Vladimirom Lučićem o smeni Aleksandre Subotić, dugogodišnje direktorke United Medije, otkriva novinarska mreža OCCRP. Subotić vodi kompaniju pod čijim okriljem posluje i N1 – jedan od retkih domaćih televizijskih kanala koji kritički izveštava o potezima vlasti. Prema saznanjima novinara OCCRP-ja, Lučić je Mileru objasnio da je smenu Subotićeve lično tražio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

U Srbiji je u proteklom periodu evidentirano više desetina požara, a sa vatrom se bore i zemlje u regionu. U protekla dva meseca požarima je posebno pogođen jug naše zemlje, između ostalog i sela u Lebanu i Medveđi. Upravo je požare koji su nedavno zahvatili sela u ove dve opštine iskoristio provladin tabloid Informer da tvrdi da su ih podmetnuli pripadnici albanske nacionalnosti. Iza ovih tvrdnji, međutim, stoji samo navodni anonimni izvor tabloida. Iz Osnovnog javnog tužilaštva u Lebanu za Raskrikavanje navode da za sada nemaju osumnjičene niti bilo kakva saznanja da iza požara u Medveđi i Lebanu stoje pripadnici albanske nacionalnosti.

Aktivista i jedan od vođa organizacije Otpor Srđa Popović na Tviteru je podelio tekst američkog Fajnenšl Tajmsa (FT) u kojem uredništvo poziva Zapad da pojača pritisak na Vučiča, komentarišući samo da je „odličan”. Domaći tabloidi su mu od toga dopisali čitavu izjavu: „Vodimo kampanju u NATO medijima da srušimo Srbiju i na vlast dovedemo blokadere” iako Popović to nije izjavio. Danas su se, inače, tabloidi ostrvili i na svetske medije, naročito na FT i francuski Le Mond, jer kritikuju autoritarnu vlast u Srbiji i EU koja ćuti na ono što se dešava.

Nakon više od osam meseci od početka blokada i velikih protesta u Srbiji, srpska dijaspora je u junu pokrenula peticiju kojom od Bundestaga traže da pošalju diplomate da posmatraju proteste i suđenja u Srbiji, te da javno zahteva sprečavanje policijske represije i oslobađanje političkih aktivista. Ovo su uradili s obzirom na porast nasilja na protestima i hapšenja političkih aktivista koja su se dešavala tokom proteklih devet meseci. Informer ovu peticiju predstavlja potpuno drugačije - kao poziv „blokadera da Nemačka okupira Srbiju”.

Poslednje dve noći u Srbiji bile su burne: u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Vrbasu, Bačkoj Palanci i drugim gradovima došlo je do sukoba između žandarmerije, SNS pristalica i građana koji mesecima protestuju. Scene su bile jezive: ispred SNS stranačkih prostorija i na ulicama širom zemlje bili su raspoređeni kordoni žandarmerije koji su tukli i žene, bacan je suzavac na demonstrante, a sumnjivi muškarci sa kačketima koji su štitili stranačke prostorije bacali su pirotehniku na ljude. Sevale su motke, baklje i palice. U međuvremenu, tabloidi i vlast pokušavaju da plasiraju opasnu manipulaciju: da oni koji mirno protestuju zapravo pokušavaju da izazovu građanski rat, iako je vlast ta koja je na njih poslala policijske i parapolicijske snage, kako svedoče i brojni snimci.

Od svih evropskih zemalja, danas je jedino u Belorusiji, Rusiji, Turskoj i na Kosovu gore biti novinar nego u Srbiji. Prema ocenama Reportera bez granica, medijske slobode u našoj zemlji su na istorijskom minimumu u poslednjih skoro četvrt veka, ali to je iz nekog razloga savetnik ministra informisanja Miloš Garić odlučio da ignoriše kada je ovih dana za medije izjavio da je Srbija „oaza medijskih sloboda” u Evropi. Uporedio nas je sa Nemačkom i Velikom Britanijom gde je, kako netačno sugeriše, zabranjeno kritikovati državnu politiku na društvenim mrežama. On je, inače, u poslednje dve godine više od 80 sati proveo po studijima prorežimskih televizija kao tzv. analitičar.

Željko Mitrović je pre dva dana objavio veštački generisan video u kojem sam sebe prikazuje kao globalnu zvezdu i najavio pokretanje Pink AI – alata koji je, kako tvrdi, napredniji od ChatGPT-a i Groka i koji će uskoro samostalno snimati filmove. Ubrzo zatim, u komentarima na X počeo je da odgovara kritičarima objavljujući njihove navodne privatne podatke – poput godišta, imena roditelja, broja telefona i adrese stanovanja – tvrdeći da ih je pribavio upravo uz pomoć svog AI sistema. Međutim, korisnici tvitera su ubrzo shvatili da je ipak čitava demonstracija bila inscenirana kako bi se Pink AI predstavio kao moćan alat za digitalni nadzor i identifikaciju neistomišljenika. Sistem još uvek nije dostupan javnosti, ali ukoliko bude postao operativan i sposoban da obrađuje lične podatke na način koji Mitrović opisuje, zloupotreba aktuelnih srpskih propisa o zaštiti podataka o ličnosti postaće gotovo izvesna.