Međunarodna organizacija Amnesti i više medija, među kojima je i Raskrikavanje, juče su objavili istraživanja o tajnom špijunskom softveru NoviSpy, koji je tajno instaliran na telefone novinara i aktivista u Srbiji prilikom informativnih razgovora u policiji i BIA-i. Nakon toga, provladini tabloidi istupili su gotovo istovremeno s optužbama o „hibridnom ratu” i „ustaškoj kampanji”. Državni zvaničnici, uključujući ministra unutrašnjih poslova Ivicu Dačića, relativizovali su otkrića i uprli prst u strane službe.

Tokom informativnog razgovora u policijskoj stanici u Pirotu, novinar portala FAR Slaviša Milanov postao je meta sofisticirane digitalne špijunaže - na njegov telefon tajno je instaliran NoviSpy, špijunski softver do sada nepoznat čak i stručnjacima za bezbednost. Uprkos krivičnoj prijavi koju je podneo pre devet meseci, reakcija nadležnih je izostala – tužilaštvo ćuti, a unutrašnja kontrola policije nije ni pokrenuta. Prema jutros objavljenom izveštaju međunarodne organizacije Amnesti, Milanov nije jedina žrtva – ovaj i slični softveri instalirani su u prethodnom periodu na telefone brojnih ekoloških ili političkih aktivista u Srbiji tokom informativnih razgovora u policijskim stanicama ili prostorijama BIA-e. Amnesti tvrdi da broj zabeleženih slučajeva ukazuje na sistemsku zloupotrebu tehnologije nadzora od strane državnih službi.

Bezbednosno-informativna agencija (BIA) je u kratkom saopštenju nazvala „trivijalnim” tvrdnje da su brojni aktivisti i novinari u Srbiji bili meta digitalne špijunaže. Međunarodna organizacija Amnesti i brojni mediji, među njima i Raskrikavanje, objavili su dokaze da su tokom informativnih razgovora u policiji ili u prostorijama BIA-e, instalirani tajni špijunski softveri. Na meti prisluškivanja našao se i novinar lokalnog portala FAR Slaviša Milanov kome je još u februaru ove godine na telefon instaliran softver NoviSpy, do sada nepoznat i stručnjacima za digitalnu bezbednost. Istraživanje Amnestija je uz pomoć zaraženih telefona pokazalo je da taj softver bio direktno povezan sa IP adresama koje pripadaju BIA-i.

MUP i BIA nezakonito upadaju u telefone aktivista i novinara i izveštaj Amnesti Internešnala daje čvrste dokaze o tome, ocenila je SHARE Fondacija koja se u Srbiji, između, ostalog bavi i digitalnom bezbednošću. Međunarodna organizacija Amnesti jutros je objavila izveštaj koji otkriva velike razmere digitalnog nadzora u Srbiji. Među žrtvama priskuškivanja se našao i novinar portala FAR, Slaviša Milanov kome je špijunski softver NoviSpy instaliran u telefon početkom ove godine i to tokom informativnog razgovora u policiji, a o čemu je pisalo Raskrikavanje. Amnesti otkriva da su slični softveri bili instalirani i na telefone ekololoških ili političkih aktivista u Srbiji.

Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) takođe se oglasilo kratkim saopštenjem demantujući otkrića da su novinari i aktivisti u Srbiji prisluškivani nakon što su im u telefone ubačeni špijunski softveri. Tvrde da forenzički alat koriste u skladu sa zakonom. Međunarodna organizacija Amnesti kao i više medija širom sveta, među njima i Raskrikavanje, utvrdili su da su špijunski softveri instalirani uz pomoć tehnologije Cellebrite koju policije širom sveta koriste za otključavanje i preuzimanje podataka sa telefona.

Sedamnaestoro mladih ljudi našlo se na takozvanom „spisku studenata plaćenika” koji je ovih dana objavio pokret „Kopaćemo”, a koji se do nedavno skoro ekskluzivno bavio temom rudarenja litijuma. „Kopaćemo” ove mlade ljude povezuje sa aktuelnim blokadama fakulteta i saobraćajnica, opozicionim političkim partijama uz etiketu da su u pitanju „plaćenici” koji se lažno predstavljaju kao studenti. Jedna od studentkinja čije ime se nalazi na „spisku”, Anđela Jeremić, kaže za Raskrikavanje da je jasno da je ovo spisak nepodobnih. Iz Građanskih inicijativa upozoravaju da ovakav „spisak” ugrožava bezbednost studenata i studentkinja koji se ovih dana bore za vladavinu prava u Srbiji.

Režimski tabloid Srpski telegraf u više navrata je u prethodnom periodu pisao o korišćenju „skaj” poruka kao dokaza na sudu, uz tvrdnje da su one nezakonite. U tim tekstovima tvrde i da je „Vrhovni sud Austrije oborio Skaj” kao dokaz na sudu i da će ta odluka biti primenjena na sve sudske postupke u toj zemlji. Međutim, Javno tužilaštvo u Beču kao i advokatska kancelarija koja je podnela zahtev za izuzimanje „skaj” poruka demantovali su ove tvrdnje za Raskrikavanje.

Nakon skoro četvrt veka u Siriji je pala vlast Bašara al Asada koji je dobio azil u savezničkoj Rusiji, a u pregledu dešavanja Večernje novosti diskretno staju na stranu (i) ovog diktatora. U njegovoj biografiji navode da se borio za svoju zemlju, a prećutkuju da je Asadov režim ocenjen kao jedan od najrepresivnijih na svetu, da je u njegovim zatvorima od 2011. godine završilo više od 100.000 ljudi zbog kritike vlasti i opozicionih aktivnosti, da su ljudi tamo mučeni i ubijani, kao i da mnogo sirijskih porodica više od decenije čeka na bilo kakve vesti o uhapšenima kojima se u zatvorima gubi svaki trag. Nema ni navoda međunarodnih organizacija o tome da je Asadov režim u nekoliko navrata koristio hemijsko oružje za obračun sa sopstvenim građanima poput napada nervnim gasom sarinom i da je u tim napadima poginulo više hiljada ljudi.

Audio-snimak na kom se navodno čuje potpredsednik Skupštine Vojvodine Damir Zobenica kako instruira pristalice Srpske napredne stranke da izazivaju incidente tokom petnaestominutnih blokada, objavila je juče potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić. Samo nekoliko sati kasnije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da mu je neko porukom rekao da je snimak njegovog glasa rezultat veštačke inteligencije. Međutim, nekoliko stručnjaka za zvuk za Raskrikavanje tvrde da je to gotovo nemoguće. Tako jedan od njih, Dejan Tomka, tvrdi da je izvesno da je Zobenicin glas autentičan, pošto se na snimku jasno čuju finese govora koje trenutno modeli veštačke inteligencije ne mogu precizno da reprodukuju. Takođe, dodao je da Zobenica nema dovoljno veliku bazu javno dostupnih snimaka koja bi omogućila softveru da generiše govor tako uverljivo. Dva profesora sa Univerziteta u Novom Sadu takođe navode da trenutno ne postoji program pomoću kojega je ovo moguće izvesti toliko kvalitetno na srpskom jeziku.