Društvena mreža Telegram je poslednjih godina postala popularna platforma i među onima koji imaju „alternativni” pogled na stvarnost - na pandemiju, migrantsku krizu ili rat u Ukrajini. Tamo se mogu naći brojni skeptici koji ne veruju nauci, institucijama kao ni mejnstrim medijima i koji svoje informacije sakupljaju po opskurnim rukavcima interneta. Postojanje ovakvog mesta je moguće zahvaljujući tome što ova mreža ima značajno slabiju regulaciju sadržaja, za razliku od, na primer, Fejsbuka. Prema pisanju Blumberga, EU ovih meseci pokušava da utvrdi da li je moguće i Telegram podvesti pod Zakon o digitalnim uslugama koji važi na tlu Unije, a koji bi ovu mrežu naterao da poštuje stroga pravila. U međuvremenu, pojedini „antiglobalistički” orijentisani glasovi u Srbiji ovo nazivaju cenzurom.

Nakon što je Uroš Marković iz Sportskog centra Gale Muškatirović juče u dva navrata - u jutarnjem programu Pinka a potom i RTS-a - pokušao da kritikuje gradsku vlast, munjevito je cenzurisan od strane reporterki koje su ga prekinule u pola rečenice i završile uključenje. Dok reporterka Pinka Milica Slavković za Raskrikavanje tvrdi da je to uradila samoinicijativno, reporterka RTS-a Sanja Belović uporno ne odgovara na pozive, a iz uredništva Jutarnjeg programa javnog servisa ili nemaju komentar ili spuštaju slušalicu.

Prošlonedeljni Kurirov tekst sa fotografijama o tome kako je izgledao Beograd posle velikog nevremena uz opasku da se zamenik gradonačelnika Goran Vesić ne oglašava tim povodom mnoge je iznenadio, pre svega zbog oštrog kritičkog tona. To je verovatno uticalo i na to da je ubrzo po objavljivanju tekst „nestao“ sa sajta. Na pitanje Raskrikavanja zašto se to dogodilo Kurir ne odgovara već nekoliko dana.

Nekoliko minuta pre početka emisije „Život priča” na TV Prva u kojoj je Marija Lukić iz Brusa svedočila o seksualnom zlostavljanju od strane predsednika ove opštine Milutina Jeličića Jutke, meštanima Brusa je nestao kablovski signal. Kako se ispostavilo, neko je isključio struju Domu kulture u kome se nalazi emisiona tehnika lokalnog kablovskog operatera City Servis. Direktor City Servisa Zoran Radojković za Raskrikavanje je potvrdio da je neko zvao njegove radnike sa molbom da sami prekinu signal, ali su oni to odbili. Nije, međutim, mogao da precizira od koga je stigao takav zahtev. „Šta da vam kažem. Očekujete od mene da ja to kažem, a sve znate”, naveo je Radojković.

Lokalnim televizijama u vlasništvu Radojice Milosavljevića pre dva dana stigla je ista poruka: „Đilas, Hitler i Sergej - to su tri teme koje treba da nam zauzmu prostor u informativi“, pišu Južne vesti. Ovaj portal objavio je mejl koji su različiti mediji dobili kao uputstvo o tome kako treba da im izgleda program, a čija je autentičnost, kako kažu, potvrđena iz više izvora. Za Milosavljevića se, kako je Raskrikavanje već pisalo, tvrdi da je blizak sadašnjem direktoru BIA i funkcioneru SNS-a Bratislavu Gašiću, a vlasnik je devet televizija i Centra za informisanje Novi Kneževac. Urednik lista Danas Dragoljub Petrović i urednica Vremena Jovana Gligorijević za Raskrikavanje kažu da je koordinisanje medijima od strane vlasti evidentno, da su oni koji o tome svedoče dokaz da je građanima prekipelo da trpe pritisak i podsećaju na primere spoljašnjih uticaja na medije.

Više od 70 odsto novinara smatra da slobode medija u Srbiji gotovo da nema ili je nema uopšte, a tokom poslednjih pet godina se situacija značajno pogoršala - smanjuju se plate, a povećavaju politički i ekonomski pritisci na medije, pokazuju rezultati istraživanja Slavko Ćuruvija fondacije.