Zamislite da vidite svoju fotografiju iz lične karte na ekranu telefona nepoznate osobe na ulici. Upravo to se desilo nekolicini učesnika protesta na kojima se zahteva ponavljanje beogradskih izbora. Jedan od njih je Nikola Ristić, vlasnik marketinške firme, koga već drugi dan tabloidi i pojedini naprednjaci optužuju da je nasilnik, strani agent i nemački plaćenik - i to zato što sarađuje sa Dojče Vele Akademijom na projektima medijske pismenosti. Njegova biometrijska fotografija, koja se nalazi samo u bazi MUP-a, našla se ne samo u četu koji je tokom protesta čitala nepoznata žena, već i na portalu Alo-a što je, prema rečima advokata Rodoljuba Šabića, kršenje zakona. Ko je ta žena i ko je tabloidu dao Ristićevu fotografiju, trebalo bi sada da ispitaju tužilac, Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti i unutrašnja kontrola MUP-a, kaže Šabić za Raskrikavanje. „Bojim se da se to ipak neće desiti“.

Nakon što je prošle nedelje policajac u Francuskoj usmrtio mladića od 17 godina, počeli su nasilni protesti u više gradova praćeni sukobom policije i demonstranata. Na društvenim mrežama su počeli da kruže brojni video zapisi o trenutnim incidnetima u Francuskoj, a među njima se nalaze i oni koji nisu povezani sa aktuelnim protestima. Jedan od takvih videa je kaskaderska scena iz akcionog filma „Paklene ulice“.

Posle više od mesec dana i šest održanih protesta „Protiv nasilja”, prorežimski mediji juče su kao ekskluzivno otkriće objavili da proteste organizuje opozicija, pokušavajući manipulativno da dokažu time da protesti nisu legitimni jer su „politički” a ne „građanski”. Ova informacija, međutim, nije nova niti je ikad bila tajna - deo opozicije je odmah nakon dva masovna ubistva početkom maja pozvao građane da izađu na proteste, saopštivši zahteve i rute kretanja, što se nastavilo i tokom narednih nedelja.

Nakon okupljanja koje je SNS organizovala u petak i nakon protesta „Protiv nasilja“ u subotu, razračunavanje predstavnika vlasti i njenih simpatizera sa političarima i pojedincima iz opozicije i pojedinim medijima ne prestaje. Potpredsednica Narodne skupštine Sandra Božić je juče na Tviteru optužila opozicionarku Mariniku Tepić da želi Srbe da proglasi genocidnim narodom, pozivajući se na Predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici star sedam godina u kome se tako nešto ne navodi.

Od dolaska Srpske napredne stranke na vlast, gotovo da nije bilo godine bez protesta. Oni postaju sve masovniji od rušenja u Savamali 2016. godine, a nakon njih su se desili i „Protesti protiv diktature“, „1 od 5 miliona“, potom demonstracije protiv kovid mera 2020. kada je policija tukla građane, a onda i okupljanja ekoloških aktivista protiv Rio Tinta koji su blokirali i saobraćajnice. Ovih nedelja smo u novom, po nekim procenama i najmasovnijem talasu protesta dosad, „Protiv nasilja“. Raskrikavanje više od pet godina prati kako mediji izveštavaju o svim ovim događajima pa smo izdvojili osam najčešćih medijskih manipulacija koje treba imati na umu.

U petak uveče oko pola osam, kilometarska kolona građana prostirala se niz Ulicu kneza Miloša pa preko celog mosta Gazela, a ljudi je bilo toliko da su gotovo sat vremena pristizali ispred Sava centra. Dok su u tom trenutku društvene mreže „gorele“ od fotografija i snimaka, televizije su događaj ili ignorisale ili nastojale da ga umanje i delegitimišu. U studiju TV Pink kod Predraga Sarape zasedala je standardna ekipa analitičara - jedan od njih, Dragan J. Vučićević, kolonu je u jednom momentu nazvao „kolonicom“. Priču su pratili snimci Pinkovog drona ali uglavnom zumirani toliko krupno da je izgledalo kao da je na Gazeli zaista šačica ljudi. Kolika je zapravo bila duga ova reka građana, nisu mogli da vide ni gledaoci Dnevnika RTS koji pritom nisu mogli ništa ni da čuju - uključenje reportera u oba navrata pratili su „tehnički problemi“ zbog kojih je ton sve vreme bio isprekidan tako da se gotovo nijedna rečenica nije mogla razaznati.

Svaki ekološki protest u Srbiji poslednjih godina u prorežimskim tabloidima uvek bude dočekan negativno i delegitimisan etiketom „opozicioni". Tako je i danas Informer objavio da su se ispred Vlade Srbije okupili „takozvani aktivisti" i da se zapravo radi o „opoziciji" koja je „besna jer nema podršku naroda", te je poručila „Umrite, Beograđani". Ovo se, naravno, nije dogodilo tako kako Informer predstavlja, a u čitavom tekstu tabloid nije objasnio ni koji je razlog okupljanja - reč je o protestu protiv Rio Tinta, ali Rio Tinto nijednom nije spomenut.

„HRVATI ŽELE DA SE ZAPALI SRBIJA! Vode medijsku kampanju za Čumetove i Zelenovićeve batinaše”, objavio je juče nekoliko tabloida, među kojima je i Alo. U šturom tekstu ovog tabloida nisu međutim izneti bilo kakvi argumenti za tvrdnje da hrvatski mediji „prizivaju građanski rat”. Koriste članak hrvatskog portala 24 sata, koji je samo pisao o aktuelnim protestima građana u Srbiji, i to uz argumentaciju obe strane.

Belorusija je zemlja stabilne ekonomije, niske nezaposlenosti, besplatnog školstva i zdravstva, i sve to zahvaljujući predsedniku Lukašenku koga opozicija pokušava da svrgne protestima režiranim iz inostranstva - ovo je suština teksta koji je u utorak objavljen u Večernjim novostima, tradicionalno naklonjenim predsedniku Aleksandru Lukašenku, inače velikom prijatelju zvanične Srbije. Da je situacija daleko od idealne - zbog čega se na kraju krajeva i masovno protestuje ovih dana u Belorusiji - objašnjava za Raskrikavanje beloruski novinar Franak Viačorka, koji je analizirao pet netačnih i manipulativnih tvrdnji Večernjih novosti.