Vest
Završnica ponovljenog suđenja sinu Željka Mitrovića, tužilaštvo traži 16 meseci zatvora
01.10.2020. Vesna Radojević Foto: Raskrikavanje / Aleksandar Mitrović i njegovi advokati
Na kraju drugog ponovljenog suđenja zbog toga što je u saobraćajnoj nesreći u julu 2013. usmrtio maloletnu Andreu Bojanić sin vlasnika Pinka Željka Mitrovića, Aleksandar, ponovio je da nije kriv za nesreću kao i da mu je ona „promenila život iz korena“. Prvo osnovno tužilaštvo zatražilo je da se Mitrović ponovo proglasi krivim i osudi na kaznu od 16 meseci zatvora. Presuda će biti objavljena sledeće nedelje, 6. oktobra.
Nakon samo dva održana i dva odložena glavna pretresa na ponovljenom suđenju Aleksandru Mitroviću, danas su iznete završne reči.
Iako je na početku ponovljenog suđenja u martu ove godine, prema iskazima tužioca i odbrane, bilo planirano da se ponovo pročitaju iskazi svedoka, ali i saslušaju predsednici komisija za veštačenje - toga nije bilo. Na prošlom ročištu, sudija Zorica Avramović zakazala je završne reči.
A one su izgledale gotovo isto kao i završne reči u junu prošle godine.
Tužilac Saša Milijanović je ponovio da traži godinu i četiri meseca zatvora, uz napomenu da je Mitrović bio u pritvoru 3 meseca - od jula do oktobra 2013. Tužilaštvo je tražilo i da mu sud zabrani da godinu dana upravlja vozilom.
„Okrivljeni je vozio brzinom za 30 kilometara na čas većom od dozvoljene i naletom na pešakinju Andreu Bojanić izazvao njenu momentalnu smrt“.
Advokat porodice Andree Bojanić, Saša Petrović rekao je da se pridružuje tom zahtevu kao i da je „svim poštenim dokazima koji su izneti u ovom postupku“ utvrđeno da je Mitrović vozio 80 kilometara na čas.
„Treća komisija je jasno rekla - da se kretao u granicima dozvoljenih brzina, do ove nesreće ne bi došlo“, rekao je Petrović.
Danko Cvejić, advokat oca pokojne Andree Bojanić u svojim završnim rečima rekao je da činjenica da ovaj postupak traje već sedam godina znači „da pravda nije i neće biti zadovoljena“ kao i da je tužilaštvo zatražilo blagu kaznu za Mitrovića.
„Andrea je udarena na pešačkom prelazu, izuvena iz patika i odbačena 30 metara od pešačkog prelaza na kom je na nju naleteo BMW brzinom duplo većom od dozvoljene“, rekao je Cvejić.
Osvrnuo se i na raniju argumentaciju advokata odbrane koji su tvrdili da je pokojna Andrea Bojanić pretrčavala ulicu i tako izazvala saobraćajnu nesreću.
„Andrea Bojanić nije kriva za svoju smrt, nije samoubica i nije se kretala brzinom svetskog rekordera u trčanju i nije uzrok ove nesreće kako joj se pripisuje u ovom postupku“.
Sporno sudsko veštačenje
U nalazu koje je u februaru 2014. izradio sada već pokojni veštak sudske medicine Branimir Aleksandrić sa dvojicom saobraćajnih inženjera navodi se da je Mitrović vozio oko 65 kilometara na čas, kao i to da je Andrea Bojanić pretrčavala ulicu.
Svoje tvrdnje da je Bojanić pretrčavala ulicu Aleksandrić je potkrepio time što je praktično falsifikovao obdukcioni nalaz - u svom veštačenju naveo je da je Bojanić imala povrede na potkolenici, a kojih zapravo nema u zapisniku nakon obdukcije.
Tadašnja tužiteljka Milena Božović zatražila je poništaj veštačenja, ali i Aleksandrićevo zvanično izjašnjenje u ovom slučaju.
„Integritet veštaka je doveden u sumnju i medicinsko veštačenje koje postoji u spisima predmeta je kompletno ništavo. Ono što je u njegovom nalazu potkolenica - u obdukcionom zapisniku je podlaktica. I na fotografijama se vidi da povreda koje Aleksandrić navodi nema“, kazala je tada Božovićeva.
U zvaničnom izjašnjenju u koje je Raskrikavanje imalo uvid, Aleksandrić je rekao da je permutovao povrede.
Advokati Aleksandra Mitrovića, ali i on sam ponovili su da nije kriv za ovu nezgodu koja mu je iz „korena promenila život“.
„Nisam kriv i život mi se promenio iz korena nakon ove nesreće. Jako mi je žao zbog svega što se dogodilo“, kazao je Mitrović.
„Jedna tragedija se sigurno ne može kompenzovati osudom nekoga ko nije kriv za taj udes“, rekao je Mitrovićev advokat Branislav Pajović i od suda zatražio oslobađajuću presudu.
Argumentacija odbrane u završnim rečima, između ostalog je bila i da nije dokazano kojom tačno brzinom se Mitrović kretao, te da je Andrea Bojanić pešački prelaz prelazila na crveno svetlo za pešake i to u trčećem koraku.
Presuda u ovom ponovljenom postupku biće saopštena u sledeći utorak, 6. oktobra.
Brzina kretanja Mitrovićevog vozila bila je problem i za Apelacioni sud.
Naime, u njihovoj presudi kojim je ovaj predmet vraćen na početak stoji da je i „pored brojnih sudskih nalaza i veštačenja ostalo je nejasno kojom brzinom je upravljao Aleksandar Mitrović“.
Kako se navodi u presudi Apelacionog suda, prvostepeni sud je u presudi naveo da prihvata nalaz departmana za saobraćaj Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu kojom je utvrđeno da je naletna brzina automobila BMW iznosila 80 kilometara na čas, a do čega se došlo analizom video snimka koji se nalazi u spisima predmeta.
„Međutim, Apelacioni sud smatra da se to veštačenje zasniva isključivo na video snimku za koji je drugi veštak za informacione tehnologije, Časlav Maksić ocenio da je kopija originala i da se samo na osnovu uvida u kopiju ne može utvrditi da li je snimak autentičan ili modifikovan u osnovu na original“, stoji u presudi.
Jedno krivično delo zastarelo
Aleksandar Mitrović je prvostepenom presudom u julu 2019. godine osuđen na jedinstvenu kaznu od godinu dana kućnog zatvora za dva krivična dela: za teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja dobio je 11 meseci, a za nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi još pola godine.
U međuvremenu, za drugo krivično delo - nepružanje pomoći povređenom, nastupila je potpuna zastarelost. Naime, maksimalna kazna za ovo delo je tri godine, a zastarelost nastupa nakon što protekne duplo više vremena od predviđene maksimalne kazne. S obzirom da se nesreća dogodila u julu 2013, apsolutna zastarelost nastupila je u julu 2019. godine.
Apelacioni sud je zbog toga preinačio presudu za to krivično delo i odbio optužbu, te za to delo Mitrović više neće moći da bude osuđen.
U odnosu na drugo krivično delo - teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja Apelacioni sud je presudu ukinuo i predmet vratio opet u Prvi osnovni sud.
