Više soli, duži život? Netačno
18.08.2021. Marija Vučić Ilustracija; Foto: Pixabay/Bru-nO
Da je unos velike količine soli dobar za zdravlje, tvrdi Srpski telegraf u izdanju od utorka. Ovaj tabloid nekritički prenosi reči kontroverznog doktora Branimira Nestorovića o tome da ne postoji nikakva zdravstvena korist od smanjenja unosa soli i kao primer navodi Japance za koje tvrdi da jedu po 20 grama soli dnevno a dugovečna su nacija. Međutim, ne samo da se ovo kosi sa naučnim studijama i preporukama svih zdravstvenih organizacija u svetu, već i sami Japanci godinama rade na tome da smanje konzumaciju soli zbog visoke stope hipertenzije među građanima.
Opasan zaključak koji se nameće iz ovog teksta jeste da je sasvim u redu jesti oko četiri kašičice soli dnevno i da ne samo da neće biti posledica po zdravlje, već naprotiv - možda će vam to garantovati dug život.
„Ne treba preterivati ali Japanci recimo jedu 20 grama dnevno jer žive pored mora (...) a najduže žive. Suprotno mnogim američkim teorijama. Kao ne smeš više od tri grama. Intersalt je deset godina pratila 100.000 ljudi u 30 i nešto zemalja i pokazala da što više soli unosiš, to duže živiš i imaš niži pritisak“, citira Srpski telegraf pulmologa Branimira Nestorovića.
„Intersalt“ koji Nestorović spominje jeste velika međunarodna studija koja je rađena krajem osamdesetih godina, na uzorku od 10.000 ljudi u preko 30 zemalja. Studija je pokazala da postoji direktna veza između nivoa natrijuma izmerenog u mokraći i visokog krvnog pritiska.
Najveći deo natrijuma u ljudskoj ishrani, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, dolazi upravo iz soli (natrijum-hlorid). Brojnim studijama, uključujući i studiju Intersalt, dokazano je da visoka količina natrijuma povišava krvni pritisak i zemlje širom sveta već godinama rade na tome da, zbog raširenog problema hipertenzije, smanje unos soli.
Japanci koje Nestorović spominje kao svetli primer zapravo i sami kroz razne zdravstvene kampanje pokušavaju da redukuju unos soli, odnosno natrijuma. Kako se navodi na sajtu japanskog Nacionalnog instituta za biomedicinsku inovaciju, zdravlje i ishranu, od 2009. do 2018. godine se prosečni dnevni unos soli smanjio sa 11,6 grama po čoveku na 11 grama, što je još uvek daleko od idealnog.
Japansko društvo za hipertenziju navodi da je 2017. od visokog pritiska bolovala čak trećina populacije i da je visok pritisak vodeći uzrok šlogova, srčanih udara i drugih komplikacija. Kao jedan od razloga hipertenzije, ovo društvo navodi upravo preterani unos soli zbog čega su kao cilj definisali da se unosi manje od 6 grama soli dnevno.
Svetska zdravstvena organizacija preporučuje 5 grama soli dnevno i upozorava da većina ljudi u svetu konzumira 9-12 grama, odnosno duplo više od preporučenog. Plan država članica SZO je da se smanji unos soli za 30 odsto do 2025. godine, što bi moglo da spreči 2,5 miliona smrtnih slučajeva svake godine.
Glavni „krivac“ što so povišava krvni pritisak jeste natrijum u soli. Preporučena doza od 5 grama soli sadrži oko 2 grama natrijuma. Amerikanci, prema američkoj Upravi za hranu i lekove, konzumiraju u proseku oko 3,4 grama natrijuma dnevno.
Natrijum je, kako se navodi na sajtu Harvarda, vrlo važan za naš organizam jer reguliše nervne impulse, kontrakciju i opuštanje mišića, i uspostavlja balans vode i minerala u telu. Telu je dovoljno oko pola grama natrijuma dnevno za optimalno funkcionisanje.
Međutim, suviše natrijuma dovodi do visokog pritiska, srčanih oboljenja, kao i gubitka kalcijuma iz kostiju. Natrijum „privlači“ vodu u krvotok čiji se volumen povećava i pravi se veći pritisak na krvne sudove.
„Hipertenzija dovodi do otežanog rada srca a snažna sila protoka krvi može da ošteti arterije i organe poput srca, bubrega, mozga i očiju. Nekontrolisani visok pritisak može dovesti do rizika od srčanog udara, otkazivanja srca, šloga, bolesti bubrega i slepila. Povrh svega, krvni pritisak generalno raste tokom starenja, pa ograničavanje unosa natrijuma postaje sve važnije s godinama“, navode na sajtu američke Uprave za hranu i lekove.
Doktor Nestorović nije odgovorio na telefonski poziv novinarke, te nismo uspeli da saznamo da li adekvatno citiran i kako objašnjava svoje navode, s obzirom na veliki broj podataka koji ga demantuju.
Jedna od preporuka za ograničenje unosa natrijuma da se izbegava procesirana hrana - brza ili konzervirana, kao i grickalice - koja sadrži visok udeo soli, odnosno natrijuma. Umesto nje, bolje je jesti sveže namirnice i spremati ih kod kuće. Bitno je i, kako navode iz Uprave za hranu i lekove, čitati deklaracije na proizvodima i smanjivati porcije.
Hipertenzija je, prema poslednjem godišnjem izveštaju Instituta Batut za 2019. godinu, drugi vodeći uzrok smrti i u Srbiji, iza kardiomiopatije (oboljenje srčanog mišića). Šest odsto umrlih u Srbiji 2019. godine umrlo je upravo od visokog pritiska. Te godine je čak trećina stanovništva imala povišen pritisak (31,4 odsto), što predstavlja veliko povećanje od 2000. godine kada je oko 20 odsto stanovništva imalo pritisak.
