Jubmes banka u kojoj je država najveći pojedinačni akcionar, prosledila je Srpskom telegrafu PR tekst u kome se navode uspesi u njenom poslovanju. Iz te banke su za Raskrikavanje rekli da je objavljeni tekst reklama, ali da to što nije adekvatno obeležen nije njihova, već odluka Srpskog telegrafa.
“U poslovnom odnosu sa sredstvima javnog informisanja Banka ne utiče na činjenicu da li je ili ne i na koji način istaknuto, da je reč o plaćenom PR tekstu, već odluku o tome ostavlja konkretnom mediju da postupi u skladu sa Zakonom i svojim internim procedurama”, kažu iz Jubmes banke.
Koliko je uspešno poslovanje Jubmes banke?
U promo tekstu se navodi se da “prema ostvarenoj stopi rasta bilansne sume, depozita i ostalih obaveza prema komitentima, kao i ostvarenom prinosu na aktivu, u prvih devet meseci 2018. godine zauzima prvo mesto u bankarskom sektoru Srbije, a na osnovu objavljenih nerevidiranih finansijskih izveštaja banaka na tržištu”.
Iz ovakvog teksta prosečan čitalac može da zaključi da je Jubmes banka jedna od najboljih u Srbiji, međutim, na listi Narodne banke Srbije bilansa uspeha banaka se nalazi među poslednjim - sa 14 milijardi dinara. Od 28 navedenih banaka, 22 imaju bolji bilans uspeha od Jubmes banke, dok se prema poslednjem objavljenom izveštaju Narodne banke Srbije od septembra 2018. godine za prvi kvartal 2018. Jubmes banka ne spominje uopšte.
Ministar finansija Siniša Mali pre mesec dana najavio je da će država do kraja godine prodati udeo od 20,2 odsto u Jubmes banci, a domaći mediji pišu da je jedan od zainteresovanih za kupovinu i biznismen Miroljub Aleksić čija firma “Alfaplam” već zauzima četvrto mesto po broju akcija koje poseduje u banci.
Na insistiranje PR tima Jubmes banke, objavljujemo ceo odgovor na naša pitanja koja možete pročitati ovde.
Na ista pitanja koja smo poslali i Jubmes banci - da li je u pitanju plaćeni oglas i ukoliko jeste, zbog čega to nije jasno naglašeno, do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor od redakcije Srpskog telegrafa.
U članu 12 Zakona o oglašavanju objašnjeno je da je prikriveno oglašavanje predstavljanje robe, usluge, poslovnog imena, žiga ili druge oznake, odnosno aktivnosti fizičkog ili pravnog lica koje se bavi proizvodnjom roba ili pružanjem usluga, sa namerom da to predstavljanje ima svrhu oglašavanja i da može da dovede javnost u zabludu u pogledu njegove stvarne prirode, s tim da se smatra da namera naročito postoji, ako se obavlja uz novčanu ili drugu naknadu.
Članom 13 je definisano da oglasna poruka mora biti jasno označena oznakom prepoznatljivosti.
