Ujedinjene nacije ne zahtevaju digitalne lične karte „za učešće u društvu”
16.11.2023. Milica Ljubičić Foto: Commons Wikimedia/Groov3
Da biste „učestvovali u društvu” moraćete da imate digitalnu ličnu kartu tvrdi Nulta tačka. Ovaj domaći sajt, inače je sklon širenju dezinformacija, a ovo tvrde na osnovu nedavne inicijative u kojoj učestvuju i Ujedinjene nacije, a koja se odnosi na unapređenje javne digitalne infrastrukture. Iz UN-a demantuju da će digitalne lične karte biti obavezne i objašnjavaju da je projekat pokrenut između ostalog zbog činjenice da preko 850 miliona ljudi na planeti nema nikakav identifikacioni dokument. Suprotno tvrdnjama Nulte tačke, ideja je da oko 50 zemalja u roku od pet godina unapredi digitalnu infrastrukturu, što za neke znači i uvođenje digitalnih ličnih dokumenata.
U tekstu portala Nulta tačka o digitalnim ličnim kartama ne možete gotovo ništa da saznate. Ali ćete zato posle čitanja da ostanete puni sumnji i nedoumica o čemu se zapravo radi.
Tvrde da su „Ujedinjene nacije objavile planove za uvođenje „digitalnih ličnih karata“ širom sveta do 2030. godine, što će biti obavezno za ljude koji žele da učestvuju u društvu“. Ali šta to znači i kako će bilo ko da zabrani nekom da „učestvuje u društvu” nije objašnjeno čitaocima.
Da pojačaju skepsu dodaju i da ovaj projekat koriste birokrate i korporativne elite „tokom diskusija o korišćenju tehnologije za otimanje sloboda populaciji“!
Deo objašnjenja za ove konfuzne tvrdnje možda možemo pripisati prevođenju sa engleskog jezika jer je Nulta tačka čitav tekst preuzela sa američkog sajta The People’s Voice, koji je inače sklon širenju dezinformacija i teorija zavere.
Šta su digitalne lične karte i šta UN ima sa tim?
Prema podacima Ujedinjenih nacija više od 850 miliona ljudi nema dokument koji dokazuje identitet, što im otežava pristup i osnovnim uslugama - zdravstvenim, obrazovnim ili uslugama iz pravosudnog sistema.
Najveći broj ljudi koji nemaju ličnu kartu žive u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, a više od polovine onih koji ne poseduju dokaz identiteta su deca koja nisu registrovana po rođenju, navodi Fondacija Bil i Melinda Gejts. Svaka druga žena u zemljama sa niskim prihodima nema ličnu kartu.
Rešenje za ove probleme, kako veruju stručnjaci UN-a, može biti digitalizacija, odnosno unapređivanje digitalne javne infrastrukture.
Ovim se bavi i nedavno pokrenuta kampanja „50 u 5“ koja zagovara razvoj digitalnog plaćanja, ali i uvođenja digitalnih ličnih karti i sistema za razmenu podataka,.
Kampanju je pokrenulo 11 zemalja koje se razlikuju geografski i ekonomski: Bangladeš, Estonija, Etiopija, Gvatemala, Moldavija, Norveška, Senegal, Sijera Leone, Singapur, Šri Lanka, Togo.
Ove zemlje, kako navodi UNDP, mogu inspirisati druge države da izgrade sopstveni digitalni sistem i unaprede ekonomiju i blagostanje društva.
Kampanja se zove „50 u 5“ jer ima za cilj da okupi 50 zemalja od kojih će svaka da osmisli i implementira najmanje jednu od tri komponente - digitalna plaćanja, digitalne lične karte ili sistem za razmenu podataka i to u roku od pet godina, odnosno do kraja 2028. godine, objašnjeno je na sajtu UNDP-a.
Kampanju je podržalo osam organizacija među kojima su Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), Fondacija Bil i Melinda Gejts, UNICEF. Ove organizacije dakle podržavaju projekat ili pružaju saradnju, ali ga realizuju same države.
Tvrdnju da će digitalne lične karte biti obavezne za „učešće u društvu” nismo pronašli na sajtu Programa ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Njih je za USA Today demantovao i portparol Ujedinjenih nacija Viktor Garido Delgado.
„Ujedinjene nacije ni u jednom trenutku nisu rekle da će digitalna lična karta postati obavezna“.
Kako digitalizacija može olakšati život?
UNDP napominje da bi razvoj digitalne javne infrastrukure doprineo smanjenju nivoa siromaštva, poboljšao rodnu ravnopravnost i omogućio pristup finansijskim institucijama za više od dve milijarde ljudi koji nemaju bankovni račun.
Recimo, Indija od 2009. ima svoj nacionalni sistem identifikacije - AADHAAR. Platforma omogućava ljudima da dobiju digitalnu ličnu kartu, koja je neophodna za korišćenje drugih pogodnosti i usluga, poput otvaranja računa u banci ili dobijanje državne pomoći.
Pre uvođenja ovog sistema, tokom devedesetih godina prošlog veka, ljudima koji žive u siromaštvu u ruralnim područjima Indije bio je otežan pristup uslugama jer nisu mogli da dokažu ko su, te im je bio potreban posrednik koji garantuje za njih kada recimo odu u bolnicu.
Ova platforma je poslužila kao inspiracija za drugu platformu za digitalni identitet - MOSIP koja je dostupna, besplatna i namenjena zemljama u razvoju. Platforma je pokrenuta 2018. i do sada je više od 100 miliona ljudi dobilo lični dokument zahvaljujući MOSIP-u, trenutno ga imaju Maroko, Etiopija, Filipini, Šri Lanka, Madagaskar, Niger, Burkina Faso, Sijera Leone, Gvineja, Togo.
Recimo, Filipini imaju veliki broj ostrva, neka su udaljena i odlikuje ih slaba internet konekcija, stoga su prvo službenici na terenu sakupljali podatke, a zatim ih unosili u sistem kada su imali internet. MOSIP je omogućio poseban ID sa QR kodom koji može da se verifikuje i bez internet konekcije.
