Vest
Tužilaštvo odbija da komentariše curenje informacija, Poverenik pokrenuo nadzor
14.01.2020. Marija Vučić Foto: Raskrikavanje
Da li su detalji o otmici i silovanju maloletne Monike Karimanović, uključujući uznemirujući iskaz osumnjičenog Ninoslava Jovanovića, procurili iz istrage ili su ih novinari tabloida izmislili, biće poznato nakon inspekcijskog nadzora koji je u niškom Višem tužilaštvu danas pokrenuo Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti. „Ukoliko je neko dostavio te podatke medijima, to bi mogao biti neko iz tog tužilaštva“, naveo je poverenik Milan Marinović. Na pitanje da li oni sami planiraju da pokrenu bilo kakav postupak i ispitaju da li je došlo do curenja informacija, iz niškog tužilaštva za Raskrikavanje kažu da neće komentarisati ništa u ovom slučaju, pa ni svoje „eventualno postupanje“.
Kako je za Radio Beograd rekao Milan Marinović, u niško tužilaštvo su danas upućeni ljudi iz kabineta Poverenika koji će ispitati da li je informacije medijima doturao neko iz te institucije.
Ukoliko se utvrdi da jeste, pokrenuće neki kazneni postupak.
„Moguće su dve situacije - ili da iniciramo krivični postupak zbog člana 146. Krivičnog zakonika (Neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka, prim. aut) ili da podnesemo zahtev za pokretanje prekršajnog postupka po Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti. Videćemo šta će nadzor pokazati, rezultati će vrlo brzo biti poznati javnosti“, navodi Marinović.
Poverenik je, dodaje on, ovakve inspekcijske nadzore sprovodio i ranije u tri navrata, i sva tri puta je ustanovljeno da nije bilo curenja informacija iz nadležnih institucija, već da su mediji „težili senzacionalizmu“.
Drugim rečima - izmišljali.
On je dodao i da su njegove službe ustanovile da fotografiju devojčice iz kola Hitne pomoći, neposredno nakon što je pronađena, nisu načinili medicinski radnici već neko od novinara.
Da li će u samom niškom Višem tužilaštvu biti pokrenut neki postupak kojim bi utvrdili da li je neko od njih dostavljao osetljive informacije novinarima, Raskrikavanju iz ove institucije nisu želeli da odgovore.
Kako kažu, neće posebno komentarisati navode novinskih tekstova, „niti će komentarisati eventualno postupanje ovog tužilaštva povodom navedenog“.Ko je nadležan za tabloidno lešinarenje?
Monika Karimanović je pronađena nakon desetodnevne potrage 29. decembra, kada se pojačala i bespoštedna borba tabloida za što veći tiraž, upravo objavljivanjem fotografije iz ambulantnih kola na kojoj se vidi da je devojčica ošišana i kada su krenula i nagađanja da je silovana i zlostavljana.
Stvar je eksalirala nakon što je Jovanović uhapšen 5. januara, nakon čega je i saslušan u niškom tužilaštvu koje ga goni za dva krivična dela, otmicu i silovanje.
Ubrzo su i Alo, Informer i Srpski telegraf, pozivajući se na anonimne izvore iz istrage, počeli da objavljuju njegov navodni iskaz pred tužiocem u kome se do detalja opisuje čitava otmica - od trenutka kada je na putu ka školi presreo devojčicu, preko toga gde su se sve kretali i boravili, pa do toga gde je, kada, kako i koliko puta seksualno zlostavljao.
U tim tekstovima, međutim, osim nekoliko stvari koje su iste (poput toga da je Jovanović slagao da je njen otac ukrao dijamant i da ona zato sada mora da pođe sa njim) detalji samog zlostavljanja se razlikuju od tabloida do tabloida, a i Jovanović je svuda drugačije citiran.
Da li je neki od tih „iskaza“ zaista autentičan i dostavljen medijima iz istrage, ili je reč o novinarskim izmišljotinama? Više tužilaštvo u Nišu koje vodi slučaj ni to ne želi da otkrije.
„Više tužilaštvo u Nišu neće posebno komentarisati način na koji mediji izveštavaju javnost, s ciljem izbegavanja sekundarne viktimizacije maloletne oštećene“, saopštili su ranije za Raskrikavanje iz ove institucije.
Iz beogradskog Višeg tužilaštva su rekli da nisu nadležni za ovaj slučaj, dok iz Republičkog javnog tužilaštva na pitanja Raskrikavanja ćute.
U međuvremenu je upravo njima Beogradski centar za ljudska prava podneo krivičnu prijavu protiv NN lica iz niškog tužilaštva i/ ili policije zbog sumnje da su dostavili Jovanovićev iskaz Sprskom telegrafu, Informeru i Alou.
Kako navode, postoji sumnja da je time počinjeno nekoliko krivičnih dela koja se gone po službenoj dužnosti - povreda tajnosti postupka, zloupotreba službenog položaja i kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika.
Slučajem će se ipak pozabaviti Prvo osnovno tužilaštvo iz Beograda - kako su šturo rekli za Istinomer, predmet je formiran i sada proveravaju da li u medijskom izveštavanju ima elemenata nekog krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti.Zauvek žigosana
Sekundarna viktimizacija, zbog koje niško tužilaštvo neće komentarisati pisanje medija, ipak se svakodnevno nastavlja na naslovnim stranama, pa je i Ministarstvo informisanja podnelo prekršajne prijave protiv tri tabloida.
U međuvremenu se Srpski telegraf, koji je objavio najviše morbidnih detalja iz iskaza, izvinio javnosti navodeći da im namera nije da pričine dodatnu štetu žrtvi već da se „Malčanski berberin ovog puta ne izvuče“.
„Ako smo samo i jednog čoveka uznemirili i povredili ovim tekstom, dovoljan je razlog da uputimo izvinjenje. Zahvaljujemo se delu javnosti što nam je dobronamernim kritikama skrenuo pažnju kako bi i ubuduće poveli računa kad su u pitanju ovakve teme”, saopštio je ovaj tabloid 9. januara a potom nastavio sa istom praksom.
Ovakvim pisanjem će dete biti do kraja života žigosano i osuđeno na izolaciju, ogovaranje i ponižavanje, navodi u autorskom tekstu za Cenzolovku Tamara Skrozza, novinarka i članica Komisije za žalbe Saveta za štampu koji se bavi prekršajima Kodeksa novinara Srbije.
Kako kaže, to što su Informer i Srpski telegraf uradili je „najstrašnije što je ikad objavljeno u Srbiji“, uprkos tome što „nije ovo prvi put da se tabloidi naslađuju mukama otete i mučene dece“.
„Razlika je samo u jednom - za razliku od drugih zločina nad decom, ovde se radi o detetu koje je, srećom, ostalo živo. Kada tabloid detaljno prikaže muke deteta koje je ubijeno - to je sadržaj koji uznemirava čitaoce, dodatno traumatizuje porodicu (...) Kada je u pitanju živo dete, dešava se isto to, ali i čitav spektar muka koje to dete mora iznova da preživljava sve do svog kraja“, navodi Skrozza.
