Vest
Tanjug tužio urednika Fejk njuz tragača, traže uslovnu kaznu zatvora
16.11.2020. Vesna Radojević Foto: Printscreen / N1
Agencija Tanjug podnela je privatnu tužbu protiv urednika Fejk njuz tragača Stefana Janjića zbog izjave koju je u julu ove godine dao na televiziji N1 kada je, između ostalog, rekao da se toj agenciji „ne može verovati jedan kroz jedan“. Tanjug tvrdi da im je na ovaj način Janjić ugrozio kreditnu sposobnost i traže da se on uslovno osudi na godinu dana zatvora.
Tanjug u tužbi Trećem osnovnom sudu u Beogradu tvrdi da je prilikom gostovanja na televiziji N1 Janjić širio neistinite podatke o njihovom poslovanju navodeći nekoliko lažnih vesti o koronavirusu koje su potekle od te agencije. Kako navode, ovim je Janjić izvršio krivično delo narušavanje poslovnog ugleda i kreditne sposobnosti za koje je inače zaprećena novčana ili kazna zatvora od godinu dana.
Tvrde tako da lažnu vest o kojoj je Janjić tokom gostovanja govorio - da je poziv predsednika Srbije Aleksandra Vučića kineskom predsedniku Si Đinpingu da pomogne Srbiji videlo 500 miliona ljudi - nisu kreirali oni, već da su je preneli sa sajta B92.
Kažu i da nisu kreirali, već samo preneli, lažnu vest da je fudbaler Kristijano Ronaldo odlučio da pretvori svoje hotele u Portugaliji u kovid bolnice, dok za treću vest o tome da je 29. marta Kina proglasila kraj epidemije navode da je nikada nisu objavili, piše u obrazloženju tužbe u koju je Raskrikavanje imalo uvid.
Iako je u samoj tužbi Tanjug potvrdio da su objavili dve od tri navedene lažne vesti, kažu da im je Janjić narušio poslovni ugled prikazavši tu agenciju kao kreatora lažnih vesti.
Posebno su citirali Janjićevu konstataciju da je većina Tanjugovih vesti istinita, ali da se toj agenciji ne može verovati bezrezervno.
„Dakle, mediji pogledaju ono što je objavio Tanjug, uzimaju to zdravo za gotovo i prenose uz neke bombastične i klikbejt naslove. Ja bih rekao da je poodavno, dakle ne želim da generalizujem, naravno tu ima da je većina vesti na Tanjugu tačna, ali odavno nije agencija kojoj možete verovati jedan kroz jedan. Da kažete, evo šta je objavljeno tu, možemo da prenesemo“, citiran je Janjić u tužbi.
Janjićev branilac, advokat Veljko Milić, kaže za Raskrikavanje da Tanjug želi da preko ove tužbe obeshrabri druge „fektčekere“ da rade svoj posao.
„To što Tanjug traži uslovnu kaznu znači da ne žele da Stefan Janjić izdržava zatvorsku kaznu, nego su zadovoljni samim postojanjem osuđujuće presude. Sve to govori u prilog tome da je pravi cilj podnošenja privatne tužbe u ovom slučaju stvaranje “chilling efect”-a“, kaže Milić.
„Brojne međunarodne preporuke koje se odnose na slobodu izražavanja govore o tome da protiv novinara nije prihvatljivo pokretati krivične postupke zbog posla kojim se bave. Ipak, Tanjug se opredelio baš za krivični postupak, bez obzira što u ponašanju Stefana Janjića nema ni govora o bilo kom krivičnom delu“.
Milić kaže i da bi agencijske vesti trebalo da budu tačne i proverene, jer ih drugi mediji pod ovom pretpostavkom i objavljuju. „Međutim, ako novinska agencija objavljuje lažne vesti, drugi mediji ih mogu preneti, misleći da su takve vesti proverene i tačne. Zbog toga je ovaj način širenja lažnih vesti posebno opasan“.
Ročište povodom tužbe zakazano je za sledeću sredu, 25. novembar.
Raskrikavanje je tokom rada takođe pronašlo dosta medijskih manipulacija koje su se našle i na sajtu Tanjuga, iako ta agencija nije predmet stalnog monitoringa članova naše redakcije.
Na primer, u martu ove godine preneli su savete nepostojećeg italijanskog lekara o koronavirusu, a svega nekoliko dana posle toga, Tanjug je promovisao jednu srpsku firmu koja „jedina“ proizvodi sredstvo protiv korone“. Ispostavilo se da firma nije jedina koja proizvodi supstancu koju su u tekstu naveli, niti je to sredstvo jedino efikasno kao dezinfekcija.
