Izvorni članak je objavljen 20.06.2018. (Kurir) Skrivene poruke iza navodne brige o zdravlju
29.06.2018. Vesna Radojević Foto: Pixabay/stevepb
Tekst o lošim krvnim sudovima, a u stvari preporuka preparata za čišćenje arterija i snižavanje holesterola. Iako zakon o oglašavanju jasno nalaže da reklame moraju biti vidljivo označene kao takve, tekst u Kuriru je obeležen samo sićušnom brojčanom šifrom u uglu. Iz Kurira međutim tvrde da je i to sasvim dovoljno.
Domaći Zakon o oglašavanju jasno kaže da je prikriveno oglašavanje zabranjeno kao i da plaćena reklama mora biti jasno naznačena rečima poput plaćen prostor, oglasna poruka i slično, kako bi čitaoci jasno znali da je reč o reklami - a ne objektivnom novinarskom tekstu.
Iako je jasno da je u pitanju oglasna poruka, dnevni list Kurir je pored članka stavio nekoliko brojeva u gornjem desnom uglu čime su, kako tvrde, jasno obavestili čitaoce da se radi o reklami.
„Objavljivanjem broja pored teksta jasno smo naznačili da se radi o plaćenoj oglasnoj poruci. Tekst navedenog oglasa pripremljen je od strane klijenta (klijentov prelom i font) i zbog toga nije na adekvatniji način obeležen kao oglasna poruka“, kažu za Raskrikavanje u Kuriru.
U odgovoru dodaju da nastoje da „sve eventualne propuste u radu svede na najmanju moguću meru“.
„Takođe, privredno društvo Adria Media Group kao izdavač dnevnih novina Kurir je u više navrata odbilo da objavi oglasne poruke klijenata za koje je smatralo da nisu u skladu sa zakonom i čest je slučaj da klijentima vrati predloge oglasnih poruka na dopunu kako bi se iste upodobile sa zakonskim propisima“, stoji u pisanom odgovoru Kurira.
Zanimljivo je da je ista oglasna poruka bila ponovljena i dva dana kasnije, ali je pored teksta stajalo „promo tekst“.
U istom izdanju je, ipak, bilo još nekoliko reklama koji su nosili jasno obeležje promo teksta.
U svom godišnjem izveštaju Savet za štampu primetio je porast broja PR objava koje nisu označene kao marketinški sadržaj ili oglas.
„Vrlo često, kompanije se reklamiraju pod firmom humanitarnih akcija koje sprovode, pa tokom istog dana više medija objavi praktično isti sadržaj uz različite naslove. Naročito je drastičan primer kršenja Kodeksa novinara Srbije gde se, kao novinarski, plasiraju komercijalni sadržaji koji navodno pomažu lečenju i poboljšanju izgleda ljudi”, konstatuje se u izveštaju Saveta za 2016. godinu.
Osim kompanija priliku da se skriveno oglase koriste i državne institucije i političari. Zbog toga je kao jedan od ciljeva projektnog sufinansiranja medija bilo i da spreči prikriveno subvencionisanje medija i time neprimereni uticaj na nezavisnost uređivačke politike. Ipak, to se nije dogodilo.
Prikriveno oglašavanje Siniše Malog u Politici
U maju prošle godine u dnevnom listu Politika objavljen je članak o navodnim uspesima tadašnjeg gradonačelnika Siniše Malog.
Uz tekst su objavljene fotografije gradonačelnika Malog kako postavlja kamen temeljac i kako se pozdravlja sa decom tokom obilaska parka, kao i 3D prikazi objekata čija je izgradnja započeta ili planirana.
Jedino što razlikuje ovaj tekst od ostalih jeste tanak okvir i sitni brojevi odštampani na dnu strana. Oni su, prema rečima v.d. glavnog urednika „Politike“, jasan pokazatelj da je u pitanju plaćen oglas.
Međutim, tada je Tamara Skrozza članica Saveta za štampu rekla za KRIK da čitaocima nije najjasnije predočeno da je reč o plaćenom tekstu i da su time prekršena novinarska pravila.
