Vest
Savet Evrope: Napadi na novinare u Srbiji ozbiljno zabrinjavaju, SLAPP tužbe sve češće
29.09.2023. Marija Vučić Dunja Mijatović; Foto: OSCE/ Alexander Kim
Bezbednost novinara u Srbiji, kao i sve češće SLAPP tužbe kojima moćnici nastoje da ućutkaju novinare, i dalje su ozbiljan razlog za zabrinutost, navodi se između ostalog u izveštaju Komesarke za ljudska prava Saveta Evrope Dunje Mijatović. Kao najeklatantniji primer takvog pritiska u izveštaju se navodi slučaj 12 SLAPP tužbi protiv KRIK-a.
Izveštaj Dunje Mijatović je nastao nakon njene posete Srbiji u martu i fokusiran je na teme tranzicione pravde i suočavanja sa prošlošću, slobode izražavanja i udruživanja, kao i pravima žena i rodnom ravnopravnošću. U delu o medijima u Srbiji kao glavni problem identifikovana je ugrožena bezbednost novinara.
U razgovoru sa vlastima u Srbiji komesarka je dobila informaciju da su od 2020. do 2022. prijavljena 32 fizička napada i 41 pretnja protiv novinara. Krivične prijave su podnete u 23 slučaja, a prekršajne u 13.
Nezavisno udruženje novinara Srbije, međutim, beleži još goru statistiku - oni su u istom periodu evidentirali 47 fizičkih i 129 verbalnih napada, kao i 276 drugih slučajeva pritisaka.
Medijski radnici sa kojima je Mijatović razgovarala radno okruženje u Srbiji su opisali kao toksično i skrenuli pažnju da se nezavisni novinari nazivaju kriminalcima, izdajnicima i neprijateljima države. Takvo etiketiranje, kako su opisali, pokreću funkcioneri, a onda ga preuzimaju i pojačavaju tabloidi i profili na društvenim mrežama. Cilj tako orkestrirane kampanje, navodi se, jeste ućutkivanje novinara.
Vlast u Srbiji ranije već upozorena na ovaj problem od strane međunarodne zajednice, podseća se u izveštaju. Marta 2021. godine Evropski parlament je u rezoluciji pozvao nadležne da zaštite slobodu govora i medija i da se pozabave slučajevima zastrašivanja novinara i korišćenja jezika mržnje.
Ipak, problem i dalje postoji - Mijatović ističe skorije pretnje listu Danas, novinarkama Jeleni Obućini i Brankici Stanković, fizički napad na novinara FoNeta Marka Dragoslavića, zastrašivanje dopisnika N1 Milana Nikića, kao i pretnje smrću voditeljima Marku Vidojkoviću i Nenadu Kulačinu.
„Nadležni bi trebalo da brzo i efikasno istraže sve zločine protiv novinara, što bi dovelo do podizanja optužnice i adekvatnog kažnjavanja počinilaca. Funkcioneri se moraju suzdržavati od podsticanja napada, kleveta i kampanja protiv novinara kao i ohrabrivanjem počinilaca“, navodi se u izveštaju.
Sudeći prema zaključcima iz ovog dokumenta, ne pomaže nam ni to što Srbija ima dve radne grupe za bezbednost novinara, jednu koju su osnovala novinarska udruženja, a drugu Vlada Srbije 2020. godine.
Osim članova kabineta premijerke Ane Brnabić, tu radnu grupu su činili i predstavnici ministarstava, pravosuđa i više medijskih organizacija.
„Međutim, nekoliko novinara i medijskih udruženja je napustilo ovu grupu 2021. godine nakon što je izostala javna reakcija na jednu od brojnih kampanja koju su tabloidi pokrenuli protiv istraživačkog portala KRIK, i više se nisu vratili“, ističe Mijatović u ovom dokumentu.
Reč je, inače, o slučaju iz marta 2021. godine kada su prorežimski mediji lažno optuživali KRIK da sarađuje sa kriminalnom grupom Veljka Belivuka, koji je neposredno pre toga uhapšen.
Osim ovakvih pritisaka, komesarka je kao problem istakla i sve popularnije SLAPP tužbe (Strategic Lawsuits Against Public Participation - strateški podnete tužbe protiv javnog participiranja). Cilj ovih tužbi je, naime, da se pod maskom zaštite časti i ugleda zapravo ućutka konkretna redakcija ili novinar, odnosno da se odvrate od bavljenja nekom osobom ili temom.
Takvih tužbi KRIK je, podseća se u dokumentu, dobio čak 12, i to od raznih funkcionera i moćnika. Dve takve tužbe su stigle od Aleksandra Šapića na adresu BIRN-a nakon tekstova o njegovim nekretninama u Srbiji i inostranstvu. Nezavisno udruženje novinara Srbije je saopštilo da je tokom 2021. i 2022. godine podneto najmanje 40 tužbi koje se mogu okarakterisati kao SLAPP.
„Komesarka sa ozbiljnom zabrinutošću primećuje da funkcioneri i biznismeni sve više koriste SLAPP tužbe protiv novinara i zaštitnika ljudskih prava u Srbiji, koje imaju za cilj da uguše kritičko izveštavanje i kojima se često traže nerazumno visoki odštetni zahtevi“, navodi se.
U ovom delu, komesarka Saveta Evrope predlaže zakonodavnim vlastima da detaljno preispitaju odredbe o kleveti u Zakonu o javnom informisanju i Zakonu o obligacionim odnosima, kako bi se oni uskladili sa međunarodnim standardima slobode izražavanja.
Izveštaj apeluje i da se eliminiše „nejasna pravna terminologija“ koja bi se mogla zloupotrebiti za pokretanje SLAPP tužbi, kao i da se odredi fiksna gornja granica iznosa koji se može dosuditi za odštetu. Najzad, Mijatović podseća i da javne ličnosti poput političara „moraju pokazati veću toleranciju na kritiku jer su odgovorni javnosti“.
Detalje o ostalim temama u izveštaju možete naći ovde.
