Rotšildi nisu patentirali testove za Covid-19 još 2015. godine
08.09.2022. Marija Vučić Jakob Rotšild, foto: thinkinghumanity.com, CC/ Raskrikavanje
Kad spojite pandemiju koronavirusa i prezime „Rotšild“ dobijete savršenu teoriju zavere. Ovih dana na domaćim društvenim mrežama cirkuliše dokument iz patentnog zavoda SAD-a o patentiranju sistema za testiranje na novi koronavirus, koji je podneo Ričard A. Rotšild. Na dokumentu stoji datum - 13. oktobar 2015, za koji ljudi tvrde da je datum prijave patenta. „Dokaz da su Rotšildi patentirali testove za kovid 2015. godine“. Međutim, istina je da teoretičari zavera samo pogrešno tumače navode u ovom dokumentu, a osim toga - predstavnici Rotšild grupe, koju kontroliše bogata porodica Rotšild, tvrde da ovaj pronalazač, iako ima isto prezime, nema nikakve veze sa njima.
Snimak ovog dokumenta je preplavio što antivakserske Vajber grupe, što slične grupe na Telegramu.
„Dokaz da su Rotšildi patentirali biometrijske testove za Covid-19 2015. i 2017. Oba su podnesena i ažurirana pre nekoliko godina, ali je bilo ZAKAZANO da budu objavljena u septembru 2020!“, piše u ovom „tumačenju“ dokumenta u kome je crvenom bojom zaokruženo „Provisional application Oct 13, 2015“.
Šta je ovde istina?
Kada se pažljivo pogleda dokument koji je preuzet odavde, u njemu se zaista opisuje patent u vezi sa sistemom za testiranje na koronu, koji bi podrazumevao detekciju prisustva koronavirusa uz pomoć pametnih telefona.
Ovaj patent, kako piše na samom početku dokumenta, je nastavak prethodne prijave patenta, koja je nastavak prijave patenta pre toga, i tako unazad sve do 2015. godine. Drugim rečima, čovek koji je prijavio patent (Ričard A. Rotšild) je tokom vremena, počev od 2015. godine, imao više prijava patenata u okviru iste porodice patenata.
Šta to znači?
Ako se ovaj patent, pod oznakom „US 20200279585“ kako i piše u zaglavlju dokumenta, potraži na Guglovoj platformi za patente, sa desne strane se vidi niz „događaja“ koji su prethodili ovom patentu sistema za testiranje na koronu. Oni vode sve do 2015. godine, a svrstani su u istu grupu, odnosno porodicu patenata, zato što se tiču iste stvari a to je - upotreba biometrijskih podataka što se može i videti klikom na bilo koji od patenata u vremenskom nizu.
Preciznije, Rotšild je od 2015. prijavljivao razne patente koji koriste biometrijske podatke - neki koriste video-sisteme, neki se tiču sportskih performansi korisnika, a patent iz 2020. godine se tiče testa na koronavirus. Pre toga, nijedan patent, kako se može i videti, nema nikakve veze sa koronavirusom. Ono što ih sve spaja jeste, kako je već naznačeno, upotreba biometrijskih podataka zbog čega su svi „grupisani“ u isti niz patenata.
Datum 13. oktobar 2015. godine, za koji se tvrdi da je datum kada su „Rotšildi“ patentirali test na koronavirus, na pomenutoj listi na Guglu navodi se kao „priority“ datum, odnosno najraniji datum podnošenja u porodici patentnih prijava.
„Kada je u pitanju samo jedna prijava patenta, datum prioriteta bi očigledno bio datum podnošenja te jedine prijave. Ako je podnosilac podneo veći broj srodnih patentnih prijava, datum prioriteta bi bio datum podnošenja najranije prijave patenta kojom je prvi put otkriven pronalazak“, navodi se u objašnjenju na sajtu Patent Trademark Blog.
„Prioritetni datum“, u ovom slučaju oktobar 2015. godine, u svetu pronalazača je vrlo važan.
Kako slikovito objašnjava nemački AFP, portal za proveru činjenica, ako je neko izumeo mašinu za putovanje kroz vreme i 1. januara 2021. godine je prijavio kao patent, datum prioriteta će biti upravo taj datum u bazi podataka. Ako nekoliko godina kasnije unapredi svoju mašinu, na primer, automatskim teleporterom, to će biti evidentirano kao „nastavak“ prvobitno prijavljene mašine za putovanje kroz vreme. Datum prioriteta i dalje ostaje 1. januar 2021. godine, iako je pronalazač na ideju za nadogradnju mašine automatskim sistemom dobio nekoliko godina kasnije.
„Prednost za pronalazača: ako je više pronalazača imalo istu ideju za pronalazak, onaj koji je prvi prijavio svoj patent, prvi će sklopiti ugovor“, piše AFP.
Šta je tačno Rotšild prijavio 2015. godine nije poznato jer nije obelodanjeno ali je Rajner Ostervalder, portparol Evropskog zavoda za patente (kome je patent takođe prijavljen, u Holandiji) za AFP rekao da „prijava patenta nije imala referencu na kovid 19 pre 2020. godine“.
Ova novinska agencija kontaktirala je i Rotšild grupu, u vlasništvu bogate bankarske porodice Rotšild. Portparol ove grupe je rekao za AFP da Ričard A. Rotšild, osoba koja je prijavila ove patente, nema nikakve veze sa njima.
Rotšildi su, inače, kao i porodice Rokfeler ili Soroš, jedno od najčešćih opštih mesta u teorijama zavere. Kako piše AFP, spominjanje Rotšilda i drugih bogatih porodica jevrejskog porekla, naslanja se na, u osnovi, antisemitsko uverenje da finansijski i politički sistem sveta kontrolišu i koriste bogate jevrejske elite.
