Vest
Političko-medijska kampanja o kolektivnoj krivici i moralnoj pobedi u Njujorku
24.05.2024. Stefan Kosanović Tviter @MarkoZvkvc
Televizija, novine, portali, plakati na ulici, bilbordi, kula Beograda na vodi – sa svih strana smo prethodnih nedelja mogli da pročitamo da „srpski narod nije genocidan”. Provladini mediji i političari na vlasti su Rezoluciju o Srebrenici mesecima pre njenog usvajanja, ali i sada, predstavljali kao akt kojim će srpski narod poneti kolektivnu krivicu za genocid u Srebrenici i da će postati i baš to – genocidan. Međutim, ni u jednoj tački rezolucije ne spominju se niti srpski narod, Srbija, niti se pominje kolektivna krivica. Upravo suprotno, ističe se individualna krivica.
Pred put predsednika Vučića u Njujork, na vrhu kule Beograda na vodi, koja je bila u bojama zastave, na blještavom kajronu išla je poruka: „Ponosna Srbija i Srpska – mi nismo genocidan narod”.
To je bio deo kampanje državnog vrha protiv usvajanja Rezolucije o Srebrenici i proglašenju 11. jula kao Međunarodnog dana sećanja na žrtve genocida u Srebrenici. Uprkos svim tim „naporima” koje su prezentovali u medijima, Rezolucija je usvojena, a prema režimskim glasilima prihvaćeno je i da je „srpski narod genocidan”. Stvarnost je ipak drugačija.
U samoj rezoluciji ističe se da za genocid u Srebrenici postoji individualna, a ne kolektivna odgovornost.
„Ponavljajući da je prema međunarodnom pravu, krivična odgovornost za zločin genocida individualizovana i da se ne može pripisati nijednoj etničkoj, verskoj ili drugoj grupi ili zajednici u celini”, naglašeno je u tekstu rezolucije, koju na srpskom jeziku možete pročitati na ovom linku.
Ovom rezolucijom se, između ostalog, 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici, a rezolucija takođe osuđuje negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca.
Profesorka globalne politike na Londonskoj školi za ekonomiju i političke nauke Denisa Kostovicova je za Radio Slobodna Evropa rekla da je srpsko rukovodstvo lukavo i uspešno spojilo kolektivnu i individualnu odgovornost za ratne zločine, iako čitava premisa međunarodne pravde počiva na ideji individualne odgovornosti.
Mediji
„To je veoma važan aspekt negiranja zločina koje su počinili neki Srbi. Drugim rečima, nije bilo kritičkog preispitivanja uloge Srba u ovim ratovima. Stoga je ovaj koncept Srba kao genocidnog naroda fantomski i koristi se za diskreditovanje celog procesa suočavanja sa zlodelima iz prošlosti, čime se otvaraju vrata politizaciji ratnog nasleđa”, dodala je Kostovicova za RSE.
Podsetimo, Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju i Međunarodni sud pravde u Hagu proglasili su zločin u Srebrenici genocidom. Za ubistvo više od osam hiljada Bošnjaka i druge ratne zločine u srebreničkom regionu, više od 50 osoba je osuđeno na ukupno oko 700 godina zatvora. Bivši komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić i bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić osuđeni su na doživotne kazne zatvora, između ostalog, zbog zločina počinjenih u Srebrenici.
Moralni pobednici nemogućom matematikom
Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je juče rezoluciju o Srebrenici, sa 84 glasa „za”, 19 „protiv”, 68 „uzdržan”, dok 22 države uopšte nisu glasale.
webtv.un.org
Odmah nakon glasanja mnogi prorežimski tabloidi objavili su da je ovo velika diplomatska pobeda predsednika Srbije, s obzirom da više država nije glasalo za rezoluciju, nego onih što jestu.
U svom obrazloženju portali su sabirali države koje su bile protiv rezolucije, uzdržane i koje uopšte nisu glasale i dobili zbir od 109 država, te zaključile – 84 naprema 109 za Srbiju!
Međutim, logika ovakve matematike nije potpuno jasna. Kada bi se ista matematika primenila na recimo republičke izbore, opozicija bi mogla svoje glasove da sabere sa belim listićima i procentom ljudi koji nije izašao na izbore – pošto su to sve ljudi koji nisu glasali za vlast.
