Društvene mreže i medije u Srbiji su proteklih dana preplavile fotografije neba tamno roze boje koje se moglo videti u Vojvodini i okolnim zemljama. Nebo je bilo obojeno kao posledica polarne svetlosti koja je ovog puta bila vidljiva i u našem podneblju, što inače nije uobičajeno. Ovo je navelo Srpski telegraf da tvrdi da je „nebo gorelo“ i da je polarna svetlost „znak za žestoku zimu“. Stručnjaci su za Raskrikavanje, međutim, objasnili da tvrdnja da polarna svetlost najavljuje kakva će biti zima ili bilo koje godišnje doba nije naučno utemeljena.
„Šta znači pojava polarne svetlosti u našoj zemlji. Gorelo nebo nad Srbijom, biće zimus i minus 20“, najavio je juče u svom naslovu tabloid Srpski telegraf, a isti tekst se može naći na njegovom portalu Republika.
Tabloid je ove tvrdnje izneo na osnovu izjave Ivana Ristića koji radi kao meteorolog i koji je komentarišući polarnu svetlost rekao da je „čuveni profesor Boris Koljčicki govorio da aurora borealis najavljuje oštriju zimu“.
U razgovoru sa novinarkom Raskrikavanja Ristić je rekao da ovo nije njegova teorija, već teorija Borisa Koljčickog, koji je inače u javnosti bio poznat kao „meteorolog amater“.
„On je objavljivao dugoročnu prognozu u TV Novostima i njegov metod je bio da kad je aktivnost Sunca u maksimumu, da će tada biti oštrije zime“, navodi Ristić. Novinarka ga je upitala da li ima neki drugi naučni dokaz koji ovo potvrđuje, ali je on ponovio da je reč o teoriji Borisa Koljčickog koju je on samo preneo.
Ivan Ristić, koga mediji nazivaju meteorologom je, kako navodi na svom Fejsbuk profilu, završio Elektrotehnički fakultet. Novinarki je objasnio da nije diplomirani meteorolog, ali se bavi naukom i meteorologijom i ima sajt Weather2.
Profesor sa Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta, Vladimir Đurđević, objašnjava za Raskrikavanje da polarna svetlost ni na koji način ne utiče na vremenske prilike, niti ih najavljuje.
„Ne postoje nikakvi dokazi, pa ni naznake dokaza, ni teorijski ni empirijski, da pojava polarne svetlosti može da se iskoristi kao događaj na osnovu koga može da se prognozira da li će zima biti hladna ili topla, ili bilo koje drugo godišnje doba“.
On pojašnjava da se interakcija čestica koje dovode do pojave aurore „odvija na visinama od 100 do 300 km, dok se sve vremenske pojave, u smislu meteorološkog vremena, dešavaju u prvih 10km atmosfere, u troposferi.“
Sa njim je saglasna i profesorka na Katedri za nuklearnu fiziku na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu i astrofizičarka Tijana Prodanović.
„Sama polarna svetlost nikako ne utiče na vremenske prilike“, navodi Prodanović za Raskrikavanje.
Ona precizira da se polarna svetlost nije pojavila kod nas, kako to navodi Srpski telegraf, već je kod nas bila vidljiva, a pojavila se dosta severnije od nas. „Crvena aurora se javlja u višim slojevima atmosfere, na visini oko 200 do 300 km, tako da se mnogo dalje videlo. Isto kao što dalje vidite kada se popnete visoko“.
Tijana Prodanović ukazuje da je pitanje - da li Sunčeva aktivnost i kako utiče na vremenske prilike, predmet dugogodišnje debate među naučnicima.
NASA navodi da je prema Međunarodnom panelu Ujedinjenih nacija za klimatske promene „trenutni naučni konsenzus je da dugoročne i kratkoročne promene u solarnoj aktivnosti igraju veoma malu ulogu u klimi na Zemlji. Zagrevanje usled povećanog nivoa gasova staklene bašte je mnogo jače od bilo kakvih efekata usled nedavnih promena u solarnoj aktivnosti“.
Šta je polarna svetlost?
Polarna svetlost, odnosno prikazi svetlosti raznih boja na noćnom nebu, uglavnom je vidljiva u blizini polova Zemlje. Ta svetla se zovu aurore i ukoliko se javljaju blizu Severnog pola to je aurora borealis, a ukoliko je na Južnom polu onda je aurora australis.
Polarna svetlost nastaje kao posledica oluja na Suncu tokom kojih Sunce izbacuje takozvani „Sunčev vetar“, odnosno veliku količinu naelektrisanih čestica koje dolaze i do Zemlje, krećući se ka njenim polovima, Severnom i Južnom, gde stupaju u interakciju sa gasovima u atmosferi naše planete. Ovo rezultira prelepim prikazima svetlosti na nebu. Interakcija sa kiseonikom daje zelenu i crvenu svetlost, dok interakcija sa azotom proizvodi plavu i ljubičastu.
Na pitanje kako je moguće da polarna svetlost bude vidljiva u našem području, profesor Vladimir Đurđević objašnjava da je trenutak interakcije čestica Sunčevog vetra i atmosfere bio odgovarajući da se to desi.
