raskrikavanje
PROJEKAT PORTALA KRIK
  Rizični mediji
  Istraživanja
  Vesti
  Najnovije
  Vest
Pojedinci koji šire lažne vesti od sada na „udaru“ Fejsbuka
27.05.2021.    Marija Vučić    Foto: Unsplash/ Solen Feyissa
Korisnicima za koje Fejsbuk utvrdi da na toj mreži često dele lažne vesti, biće smanjen „domet” objava, saopštila je ova kompanija. Ovo praktično znači da će ono što ti korisnici objavljuju u manjoj meri biti prikazivano drugima. Dosad je Fejsbuk smanjivao domet fejk njuz stranicama i grupama, ali će se sada na udaru naći i pojedinci.
Kako navode u jučerašnjem saopštenju, ideja je da dezinformacije dođu do što manje ljudi, nezavisno od toga da li se radi o lažnim vestima u vezi sa kovidom, vakcinama, klimatskim promenama, izborima ili nečemu drugom.

Ovo je nastavak akcija koje je Fejsbuk u borbi protiv lažnih vesti započeo u 2016. godini. Tada su pokrenuli fekt-čeking program i razvili partnerstva sa redakcijama i organizacijama koje proveravaju istinitost objava. U Srbiji su njihovi partneri trenutno Istinomer i AFP, a postovi za koje ove organizacije utvrde da su lažni, Fejsbuk obeležava kao takve. Njih je i dalje moguće pročitati, ali uz obaveštenje o tome da je reč o manipulaciji.

Dosad je ova mreža smanjivala domet stranicama i grupama za koje se utvrdi da distribuiraju lažne ili manipulativne informacije, a od sada će se baviti i pojedincima.

Osim toga, novina je i što će svaki korisnik koji želi da lajkuje stranicu koja širi lažne vesti, tom prilikom biti upozoren da je reč o lažnom sadržaju. Biće mu dato i dodatno pojašnjenje, pa će moći da na primer pogleda koje su to postove proverili fekt-čekeri i utvrdili da su lažne.

„Ovo će pomoći ljudima da donesu informisanu odluku o tome da li će zapratiti neku stranicu“, saopštavaju iz kompanije.

Fejsbuk je, inače, već nekoliko godina na udaru kritika zbog lažnih vesti na platformi. Uoči predsedničkih izbora 2016. godine u SAD kada je pobedio Donald Tramp, Fejsbuk je kritikovan da je uticao na ishod izbora jer je omogućio širenje lažnih vesti u njegovu korist. Nakon tih kritika, kompanija je počela sa fekt-čekingom i obeležavanjem postova, a u međuvremenu su s vremena na vreme preduzimane i radikalnije mere poput brisanja naloga. Tako je, na primer, neposredno uoči prošlogodišnjih izbora u SAD (koje je Tramp izgubio), Fejsbuk uklonio sve stranice povezane sa pro-trampovskom grupom teoretičara zavere, tzv. Q-Anon.

Ipak, uprkos ovim pokušajima, kontroverze oko politike Fejsbuka u vezi sa regulacijom lažnih vesti neprestano su prisutne, a najnovije u nizu izneo je britanski Gardijan u aprilu ove godine.

Novinari tog lista imali su uvid u interne dokumente Fejsbuka koji su otkrili da ova mreža ima selektivan pristup proklamovanoj borbi protiv lažnih vesti, u zavisnosti od toga o kojoj se zemlji radi i da li bi nereagovanje bio preveliki PR rizik za njih.

Tako su utvrdili da je Fejsbuk dozvoljavao velike zloupotrebe platforme u siromašnim, malim, nezapadnim zemljama, baveći se uglavnom samo onim slučajevima koji privlače medijsku pažnju ili na neki način utiču na SAD i druge bogate zemlje.

„Kompanija je delovala brzo da spreči političke manipulacije u zemljama kao što su SAD, Tajvan, Južna Koreja i Poljska, ali se malo ili nikako bavio slučajevima u Avganistanu, Iraku, Mongoliji, Meksiku i većem delu Latinske Amerike“, piše Gardijan.

Kao najeklatantniji primer, Gardijan navodi da je predsednik Hondurasa Huan Orlando Hernandez, u svojoj kampanji 2018. godine koristio sistem lažnih lajkova i profila (slično domaćim „botovima“, prim. aut) kako bi „pojačao“ podršku sebi na ovoj mreži. Tako su ljudi iz njegove administracije vodili stotine drugih stranica koje su ličile na regularne korisničke profile i ostavljali sa njih lažne lajkove i komentare ispod postova Hernandeza, lažirajući podršku i potkopavajući javnu debatu.

Gardijan dodaje i da Fejsbuk i dalje ništa nije uradio da ovakve stvari spreči.

„Čini se da ovaj sistem trenutno koristi vladajuća stranka u Azerbejdžanu, gde se ostavljaju milioni pretnji i uvreda po Fejsbuk stranicama nezavisnih novinskih redakcija i opozicionih političara“, navodi Gardijan.

Pomenuti sistem „botova“, koji targetiraju određene medije, opozicione političare i aktiviste, a ostavljaju pohvalne i pozitivne komentare na račun stranke, u Srbiji je „patentirala“ Srpska napredna stranka čiji su botovi naročito aktivni na Tviteru.

U aprilu prošle godine, Tviter je uklonio više od 8.500 profila koji su služili „promociji vladajuće stranke u Srbiji i njenog lidera“. Oni su za četiri godine ostavili čak 43 miliona tvitova podrške Vučiću.

Više o tome pročitajte u zasebnom tekstu Raskrikavanja.
  Lažna vest
Kako je Orbanov promo-video postao „dokaz“ da je pandemija režirana
Društvenim mrežama kruži video snimljen sa prozora zgrade kako na ulici ekipa sa kamerama i mikro...
  Istraživanje
Mržnja, laži i patrole: Srpska antimigrantska brigada se igra vatrom
Oni vole patriotske skupove i patroliranje ulicama. Ne vole vakcine, migrante i „sistem“. I imaj...
  Manipulisanje činjenicama
Mikročip za životinje kao „dokaz” da se u vakcinama nalaze čipovi
Tvrdnje da vakcine protiv kovida 19 sadrže metal i imaju magnetna svojstva i dalje su popularne na ...
Fejsbuk
Lažne vesti
O nama
raskrikavanje@krik.rs
011 244 19 66
Raskrikavanje na društvenim mrežama: