Nulta tačka: Globalistički narativ protiv ugljen-dioksida je prevara
09.08.2024. Milica Ljubičić Foto: Pixabay/Kanenori
Dok već decenijama naučna zajednica upozorava na porast emisije gasova staklene bašte kao posledicu ljudske aktivnosti, zbog čega je poslednjih 140 godina prosečna temperatura na Zemlji porasla za 1,1 stepen, negatori klimatskih promena insistiraju na svojim „argumentima”. Ovih dana koriste jednu novu studiju u kojoj se tvrdi da zapravo temperatura utiče na porast ugljen-dioksida na zemlji, a da je sagorevanje fosilnih goriva kao uzrok zagrevanja „narativ”. Upravo je nalaze tog rada iskoristio i kontroverzni domaći portal Nulta tačka da tvrdi da ugljen-dioksid ne uzrokuje globalno zagrevanje. Šta govori studija na koju se poziva Nulta tačka, a šta zapravo kaže naučna zajednica?
Nedavno objavljen rad u kome se negira da koncentracija ugljen-dioksida utiče na porast temperature na Zemlji, skrenuo je pažnju klimatskih skeptika, koji ga sada koriste kao „dokaz” da klimatske promene ne postoje.
O rezultatima u tom radu nedavno je pisao sajt poznat po teorijama zavera Slay News, a taj tekst preuzeo je i srpski portal Nulta tačka. „Tvrdnje da „emisije ugljenika” uzrokuju „globalno zagrevanje” su lažne”, navodi Nulta tačka u naslovu teksta koji je objavljen 5. avgusta.
U tekstu navode da su studiju radili „vrhunski istraživaći u Grčkoj”, međutm, ona ima samo jednog autora.
Naime, rad pod nazivom „Stohastička procena uzročne veze između temperature i ugljen-dioksida u klimi od fanerozoika do modernog doba” objavljen je u julu ove godine u časopisu AIMS press. Ispitivana je povezanost između porasta temperature i koncentracije ugljen-dioksida od daleke prošlosti Zemlje do poslednjih nekoliko decenija.
U zaključku se navodi da „iako postoji korelacija između temperature i koncentracije ugljen-dioksida u atmosferi, temperatura je ta koja vodi, dok CO2 zaostaje. Odnosno, pravac kauzalnosti je suprotan onome što se promoviše poslednjih decenija.”
Drugim rečima, u radu se negira da ugljen-dioksid uzrokuje globalni porast temperature na Zemlji, već se insistira suprotno - da promene u temperaturi uzrokuju porast ugljen-dioksida. Autor studije Dimitris Kotsojanis (Demetris Koutsoyiannis), grčki hidrolog i profesor emeritus na Nacionalnom tehničkom univerzitetu u Atini, tvrdi da ovo važi ne samo za klimu u prošlosti već i za poslednjih nekoliko decenija.
Nije prvi put da Kotsojanis iznosi tvrdnje da temperatura utiče na nivoe ugljen-dioksida, a ne suprotno. Isti zaključci mogu se pronaći i u drugim njegovim radovima.
Rad negira ono što je dokazano više puta - da je sagorevanje fosilnih goriva doprinelo globalnom zagrevanju, već to naziva „narativom” i „nenaučnim pitanjem”. „Takve tvrdnje su zasnovane na mašti i klimatskim modelima koji su puni pretpostavki”.
Na kraju studije se navodi da je sprovedena iz „čiste naučne radoznalosti”. Autor se zahvalio anonimnom blogeru, čije podatke je koristio, kao i anonimnim recezentima studije.
Nauka, međutim, pokazuje da je odnos između temperature i ugljen-dioksida danas ipak drugačiji u poređenju sa milionima godina unazad, objasnio je za Raskrikavanje profesor sa Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu i istraživač projekta „Extremes”, koji ispituje uticaj klimatskih promena, Vladimir Đurđević.
Klima Zemlje se menjala tokom njene višemilionske istorije, te je prolazila kroz ledena doba koja su povezana sa globalnim padom temperatura.
Ledena doba su „isprekidana” interglacijalnim periodima u kojima temperature rastu. Danas živimo u interglacijalnom periodu koji se zove holocen i počeo je pre oko 11.700 godina.
Prelazak iz ledenog u interglacijalno doba iniciraju spore promene u kretanju Zemlje, koje su poznate kao Milankovićevi ciklusi. Te promene su inicirale da počne da se zagreva, pri čemu su pojedini njeni delovi dobijali više sunčeve energije.
„Inicijalno zagrevanje zbog promene položaja Zemlje pokrenuće povratnu spregu da na planeti ostaje još više toplote jer će polako početi da se otapa led. Zatim se pokreće još jedna povratna sprega koja smanjuje mogućnost okeana da apsorbuje ugljen-dioksid”, navodi profesor Đurđević.
Što je okean topliji, njegova mogućnost da apsorbuje ugljen-dioksid se smanjuje. „Jedan deo ugljen-dioksida koji je tokom ledenog doba bio „zarobljen u okeanu”, odnosno rastvoren u okeanu, vratiće se u atmosferu i taj ugljen-dioksid će da pojača efekat staklene bašte i dodatno će pojačati zagrevanje.”
Profesor Đurđević kaže da podaci stari nekoliko miliona godina (paleopodaci), zaista pokazuju da je inicijalni okidač zagrevanja na Zemlji bio porast temperature, zatim se otapa led i počinje da raste koncentracija ugljen-dioksida. „Ali kada prođe deo tog inicijalnog zagrevanja, ugljen-dioksid, koji je iz okeana prešao u atmosferu, počinje da bude vodeći signal. Dakle, u početku CO2 zaostaje, a onda se maltene sinhronizuje sa temperaturom, pa čak ide i ispred temperature.”
Dakle, iz paleopodataka proizlazi zaključak da inicijalno temperatura podstiče porast koncentracije ugljen-dioksida. Međutim, prema Đurđevićevim rečima, ovi podaci ne mogu da se primene danas na kratke vremenske periode u kojima se promene jako brzo dešavaju. Promene u prošlosti su se dešavale daleko sporije.
„Ako bi rezultat ovog rada bio tačan, to bi značilo da pošto svake godine koncentracija ugljen-dioksida dodatno poraste, i temperatura bi trebalo non-stop da raste sve više i više i time da izazove sve više i više ugljen-dioksida”. To ipak nije slučaj.
Đurđević precizira da prosečna temperatura dugoročno raste, ali ne raste svake godine isto, jedne godine raste malo više, jedne malo manje, dok koncentracija ugljen-dioksida raste linearno.
Profesor Đurđević smatra da je ovaj rad „slep pred fizičkim razumevanjem klimatskog sistema”.
„Mi danas znamo koji je problem - kako funkcioniše klimatski sistem, kako funkcioniše efekat staklene bašte, znamo koji gas koliko doprinosi zagrevanju planete. Znamo koliko godišnje ljudi emituju ugljen-dioksida, koliko se sagori fosilnih goriva i znamo koliko to doprinosi povećanju koncentracije ugljen-dioksida u atmosferi.” Sve ovo se u ovom radu ne uzima u obzir.
Kakav je odnos temperature i ugljen-dioksida?
Današnji nalazi pokazuju da ugljen-dioksid jeste jedan od gasova staklene bašte koji doprinosi zagrevanje planete i da se oslobađa, između ostalog, emisijom fosilnih goriva.
Poznato je da se njegovo prisustvo menjalo u prošlosti, a rekonstrukcija odnosa temperature i ugljen-dioksida ledenih jezera na Antarktiku doprinela je boljem razumevanju ciklusa ledenih doba i uloge ovog gasa u njima.
Studija objavljena u prestižnom časopisu Nature 2012. godine otkrila je da ugljen-dioksid prilikom izlaska iz ledenog doba u početku jeste „kasnio” za temperaturom na južnoj hemisferi. Ali da je na severnoj zemljinoj hemisferi bilo drugačije - da su globalne temperature zaostajale za ugljen-dioksidom, odnosno da je do zagrevanja došlo nakon povećanja koncentracije ugljen-dioksida.
Studija iz 2016, takođe objavljena u časopisu Nature pokazuje da je poslednjih 150 godina ugljen-dioksid uzrok zagrevanja planete kao posledica ljudske aktivnosti, dok prirodni faktori (sunčeva energija i vulkanske erupcije) neznatno doprinose. Napominje se da je u paleoklimatskim podacima smer bio suprotan, tj. da je temperatura izazivala promene koncentracije gasova staklene bašte.
Isto navodi i direktor Odeljenja za nauku o Zemlji iz NASA-e, Piter Hilderbrend - da je u predindustrijskom periodu sa porastom temperature rastao i ugljen-dioksid, dok je u postindustrijskom dobu suprotno - „povećanje ugljen-dioksida u atmosferi dovodi do porasta temperature”.
Svemirska američka agencija NASA navodi da su „ljudske aktivnosti povećale koncentraciju ugljen-dioksida u atmosferi 50 odsto za manje od 200 godina.”
Izvor: climate.nasa.gov
Grafikon pokazuje istorijske promene koncentracije ugljen-dioksida, pri čemu se vidi porast njegove koncentracije danas.
NASA je takođe objasnila da sunčeva energija nije uzrok globalnog zagrevanja poslednjih decenija. „Zagrevanje je preveliko da bi bilo povezano sa sunčevom aktivnošću”. Naime, naučnici od 1978. godine preko senzora na satelitima prate količinu sunčeve energije koja stiže do planete i prema njihovim podacima - nije bilo porasta. Osim toga - da je Sunce odgovorno za globalno zagrevanje, toplota bi bila u slojevima atmosfere, a ne blizu površine zemlje.
Međuvladina komisija za klimatske promene UN-a (IPCC) navodi da je „nedvosmisleno jasno” da ljudi svojim aktivnostima poput sagorevanja fosilnih goriva i uticaja na zemljište izazivaju klimatske promene. IPCC napominje da pored ugljen-dioksida globalnom zagrevanju doprinosi oslobađanje i drugih gasova staklene bašte poput metana.
Foto: ipcc.ch
Levi grafikon pokazuje temperaturu na zemlji do 1850. godine i kako je zatim počela da raste, dok grafikon desno pokazuje razliku u zagrevanju koje dolazi od prirodnih faktora i onog koje je uzrokovano ljudskim aktivnostima.
Nacionalna uprava za okeane i atmosferu (NOAA) napominje da je 1958. godine koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi iznosila 315ppm, dok je 2021. već iznosila 419 ppm.
