Nije istina da je kovid vakcina 98 puta opasnija od virusa
21.09.2022. Milica Ljubičić Foto:Pixabay/torstensimon
Tvrdnja da su vakcine protiv kovida 98 puta opasnije od preležane infekcije ubrzano se širi Tviterom. Ona je potekla sa konzervativnog američkog sajta koji inače objavljuje dezinformacije o vakcinama protiv kovida. Sajt je iskoristio nerecenziranu studiju koja se bavila procenama rizika i koristi kod vakcinacije studentske populacije i da li je svrsishodno uvesti buster dozu kao obaveznu. Zaključke ove studije, koja sama ima niz ograničenja, potpuno su pogrešno interpretirali.
„Šokantno. Naučnici sa Harvarda i Džon Hopkins univerziteta ustanovili su da je ono što zovu “vakcina protiv korone” 98 puta opasnija nego sam virus! Pa ovo je gore nego što smo mi teoretičari zavera pretpostavljali”, objavila je juče na Tviteru izvesna Maja Marić.
Ovaj tvit je do sada retvitovan preko 130 puta, a sakupio je oko 500 lajkova.
Kao dokaz, priložila je skrinšot sa antivakserskog sajta „The Gateway Pundit” koji u naslovu iznosi iste tvrdnje. Reč je o konzervativnom američkom sajtu koji inače objavljuje lažne vesti i dezinformacije u vezi sa vakcinom protiv kovida, te promoviše antiparaztik ivermektin u lečenju ove bolesti.
Ovoga puta „The Gateway Prundit” u prvom pasusu teksta navodi da je „nova nerecenzirana studija koju je radilo devet eksperata sa najvećih univerziteta pokazala da su kovid vakcine 98 puta štetnije nego virus, a obavezna dopunska (buster) vakcinacija studenata je etički neopravdana”.
U tekstu se nalazi link koji vodi ka pomenutoj studiji: „Buster doze kovid vakcine za mlade: procena rizika i koristi i pet etičkih argumenata protiv obavezne buster doze na univerzitetima”.
Studiju je pisalo devetoro koautora, između ostalog sa Harvarda, Univerziteta Džon Hopkins i Oksforda, i u njoj je reč o statističkim procenama koristi od vakcinacije, na osnovu dostupnih podataka.
Kako piše u uvodu studije, studentima na severnoameričkim univerzitetima preti isključenje ukoliko se ne vakcinišu obaveznom buster (trećom) dozom. Autori to ocenjuju kao problematično iz nekoliko razloga, a pre svega zato što njihovi podaci pokazuju da rizici od treće doze u ovoj mladoj populaciji mogu biti veći nego benefiti.
„Prema našim procenama, da bi se sprečila jedna hospitalizacija, treću dozu mRNA vakcine mora da primi od 22.000 do 30.000 prethodno neinficiranih ljudi od 18 do 29 godina. (...) Nalazimo da obavezna treća doza može da načini štetu: po jednoj sprečenoj hospitalizaciji (...) predviđamo 18 do 98 ozbiljnih neželjenih efekata”, navodi se u studiji.
Ovo, dakle, ne znači da je vakcina „98 puta opasnija od virusa” kako se tvrdi na Tviteru već da rizici u određenoj meri mogu nadmašiti benefite od revakcinacije u ovoj zdravoj i mladoj populaciji.
Koautorka ove studije, Alison Krug, objasnila je za Lid storis, portal za proveru činjenica, da je „The Gateway Pundit” moguću štetu „pretvorio” u stvarnu.
„Ova studija procenjuje koliko bi ozbiljnih neželjenih reakcija MOGLO da se dogodi ukoliko bi svih 30.000 studenata na univerzitetskom kampusu primilo buster dozu. Naša analiza rizika i koristi je uzela u obzir univerzitetsku kohortu jer je tema da li je obavezna buster vakcinacija etički opravdana. Koristili smo ovu populaciju da prikažemo potencijal za štetu”, navela je ona.
Krug je takođe ukazala da je „The Gateway Pundit” iz svog naslova izostavio dve ključne reči „buster” i „mladi” čime se implicira da su vakcine protiv kovida 19 štetne za sve, iako je istraživanje fokusirano na starosnu grupu od 18 do 29 godina, i to na studente koji nisu bili prethodno inficirani i koji nemaju pridruženih bolesti.
„Ne želimo da pogrešno predstavljanje našeg rada implicira da oni koji su u riziku zbog zdravstvenog stanja ili godina treba da izbegavaju vakcinaciju”, navela je Krug za Lid storis.
Autori su ukazali da studija ima niz ograničenja - sami konstatuju da izveštaji (recimo američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti) koje su koristili kao osnovu za ovu statističku procenu imaju izvesne propuste, ukazuju na to da postoji relativno mali broj izveštaja o buster vakcinama kao i da je moguće da je jedna osoba prijavila više nus-pojava.
Reč je, inače, o „pre-print” dokumentu, odnosno preliminarnoj verziji koju naučna zajednica tek treba da analizira i odobri, pre objavljivanja u naučnom časopisu. Drugim rečima, studija još uvek nije prošla naučnu recenziju i njeni zaključci se ne mogu smatrati definitivnim.
