Naftna mrlja na Savi kao povod za podizanje panike
12.10.2018. Jelena Đorđević Ilustracija; Foto: Wikipedia/ Kallol Mustafa
Uzbuna, katastrofa, veliki pomor ribe i mogućnost da Beograd i Šabac ostanu bez pijaće vode naslovi su kojima je Kurir preneo vest o eksploziji koja se pre tri dana dogodila u naftnoj rafineriji u Bosanskom Brodu. Za razliku od naslova, tekst je dosta blaži, a gotovo svi sagovornici iz teksta potvrđuju i za Raskrikavanje da će šteta biti minimalna.
„Dragan Bošković, predsednik Saveza sportskih ribolovaca Srbije, ističe da šteta po ribe u Savi može biti nesaglediva.
I Dušan Jovanović, predsednik Izvršnog odbora Ribolovačkog saveza Vojvodine,
ističe da su sve ribe ugrožene 1 ”.
1
Međutim, iz Saveza sportskih ribolovaca Srbije za Raskrikavanje kažu da jesu dali izjavu za Kurir, ali da su tom prilikom naglasili da nisu merodavni da komentarišu situaciju i da se ne bave time „jer su samo obični ribolovci“.
Svoju parafraziranu izjavu predsednik Izvršnog odbora Ribolovačkog saveza Vojvodine Dušan Jovanović komentariše navodeći da je za Kurir naglasio da ovaj događaj može da prođe bez posledica, što se u tekstu ne vidi.
„Nisam posebno upoznat osim onoga što sam čuo na vestima. Zbog materije koja pliva površinom, razmena kiseonika je smanjena zato što je voda prekrivena tom naftnom mrljom... Reka je ipak živ organizam i sposobna je za regenerisanje, tako da ne mora da znači da će doći do akcidenta. Moguće je da dođe do pomora ribe, ali ne mora da znači. Ja sam naglasio da upravo zbog doba godine, zato što je voda sada relativno hladna, ovo može da prođe nezapaženo po pitanju stradanja ribe. Stavio sam akcenat na to, a zbog deset metara naftne mrlje se neće desiti ništa, to svaki motor ispusti“, kaže Jovanović za Raskrikavanje.
Panični naslov Kurir uglavnom bazira na izjavi profesora Departmana za hemiju na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu Bože Dalmacije koji je izjavio da ako je u pitanju dizel ili benzin, „onda je to problem jer se bolje rastvaraju u vodi i kao rastvoreni ugljenovodonici mogu direktno da utiču na vodosnabdevanje Sremske Mitrovice, Šapca i Beograda“.
„Snažna eksplozija (...) može imati katastrofalne ekološke posledice i u Srbiji pošto se naftna mrlja veličine 10 metara kreće Savom prema našoj zemlji. Božo Dalmacija (...)
kaže da naftna mrlja koja pluta Savom može imati teške ekološke posledice u Srbiji, u zavisnosti od toga da li je u reci sirova nafta ili neki proizvod od sirove nafte 3 “.
2
Na pitanje Raskrikvanja da li Beograd i Šabac zaista mogu da ostanu bez pijaće vode, profesor Božo Dalmacija odgovara malo drugačije.
„To zagađenje praćeno uobičajenim metodama se neće primetiti. Svakako da treba obratiti pažnju na kvalitet i Save i podzemnih voda, povećati monitoring dok ne prođe zagađenje i nastaviti dalje praćenje barem mesec dana. Mrlja je na našu sreću mala sa aspekta naftnog zagađenja, ali može da utiče na životnu sredinu“, ističe profesor Dalmacija.
Filip Radović iz Agencije za zaštitu životne sredine koja je zadužena za monitoring navodi da i dalje govorimo o nečemu što je apstraktno i nepoznato.
„Monitoring se obavlja svakako. Da li će biti uticaja na biljni i životinjski svet - to ne znamo i ne možemo da predvidimo, jer ne znamo o čemu se radi. Uopšte se ne zna ni da li će doći do Srbije, s obzirom na to da se Drina uliva u Savu. Kredibilna i referentna metoda koju primenjujemo je pokazala da nema promene u vodi. Ukoliko dođe do promene, objavićemo na našem sajtu”, rekao je Radović.
U današnjem izdanju Kurir je objavio tekst potpuno drugačijeg tona, prenoseći izjave nadležnih da nema pokazatelja zagađenja.
