Analiza
Izmene zakona ograničavaju građane da znaju šta radi vlast
03.04.2018. Vesna Radojević Pixabay
Ukoliko Nacrt Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja prođe skupštinsku proceduru bez promena, građani neće moći da dobiju informacije o radu državnih preduzeća poput Železnica ili Telekoma. Institucije kojima se ne svidi odluka Poverenika za informacije od javnog značaja da građanima moraju da daju tražene informacije, moći će da ga tuže Upravnom sudu.
Dok oni koji su sastavili Nacrt novog zakona tvrde da će predložene promene omogućiti da on bude još bolji, za Poverenika, novinare i druge stručnjake, međutim, izmene zakona su loše i značajno će otežati dolazak do važnih informacija. Jedni u klin, drugi u ploču
Ana Novaković, novinarka Balkanske istraživačke mreže (BIRN), za šest godina poslala je više od pet stotina zahteva domaćim institucijama tražeći informacije koje su bitne građanima.
Ona i njene kolege su upravo zahvaljujući zakonu koji omogućava da se ovakvi zahtevi šalju, uspeli da čitaocima otkriju da je nekadašnji gradonačelnik Kruševca Bratislav Gašić finansirao svoje firme iz budžeta ili koliko su vlada i ministarstva, državne agencije, javna preduzeća i gradske opštine potrošile novca za sopstvenu promociju.
Nije uvek bilo lako. Institucije su često odbijale da dostave informacije, zbog čega se Novaković žalila Povereniku za informacije od javnog značaja - instituciji koja ima ključnu ulogu u primeni zakona, i borila se da stigne do podataka.
Moguće izmene zakona dodatno brinu Novaković i druge novinare u Srbiji koji veruju da će zbog njih u budućnosti još teže stizati do informacija.
Posebnu zabrinutost izaziva deo koji štiti državna preduzeća da odgovaraju na zahteve novinara i građana.
„I do sada su bili vrlo zatvoreni, nerado i tek nakon intervenisanja Poverenika su dostavljali informacije, a ukoliko se ova izmena usvoji nećemo smeti ništa ni da ih pitamo, kao da su svete krave“, kaže Novaković za Raskrikavanje.
Najspornija odredba u Nacrtu odnosi se na izuzimanje preduzeća sa državnim kapitalom iz zakona, što znači da će poslovanje „Železnica“, „Diposa“, „Telekoma” i sličnih preduzeća biti potpuno skriveno od javnosti.
Ova preduzeća raspolažu ogromnim javnim resursima, podložna su visokoj korupciji, pa nije ni jasno zašto se u državi koja tvrdi da se bori protiv korupcije takva odredba našla u Nacrtu.
Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić ključna je figura u primeni zakona. Od 2004. do danas rešavanjem žalbi omogućio je građanima da dođu do važnih informacija o trošenju javnog novca, zaključivanja ugovora, zloupotrebama službenog položaja, korupciji i kriminalu.
Šabić kaže za Raskrikavanje da je dobro što odredbe nacrta obuhvataju nove subjekte poput notara i fizičkih lica koja imaju javna ovlašćenja, ali da je izuzimanje nekih državnih preduzeća iz zakona greška.
„Jasno je da je ovo proširenje sitnica u odnosu na činjenicu da se istovremeno predlaže da se iz zakona izuzmu privredna društva koja posluju državnom imovinom“, kaže Šabić.
Za predlagače - Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave razlozi su jasni - fer tržišna utakmica. Kako kažu, preduzeća koja se izuzimaju iz zakona posluju na tržištu, pa će otkrivanje podataka iz njihovog poslovanja značiti da su lošijoj poziciji u odnosu na konkurente.
„Posebna obaveza objavljivanja osetljivih poslovnih informacija na konkurentnom tržištu nametala se samo onim privrednim društvima čiji je član ili akcionar „državni organ”, te ta društva nisu pod jednakim uslovima mogla da učestvuju u tržišnoj utakmici sa svojim konkurentima, odnosno time je smanjivana njihova sposobnost poslovanja na otvorenom tržištu“, piše u odgovoru MDULS-a za Raskrikavanje.
Šabić, međutim, podseća da su ova preduzeća i do sada mogla da zakonski "zaštite" ono što je zaista poslovna tajna.
„Sada neko izgleda želi da im obezbedi da ih javnost uopšte ne može uznemiravati, da mogu da rade na miru“. Tužbom protiv odluka Poverenika
Jedna od predloženih novina odnosi se i na to da će organi vlasti koji uskraćuju pristup informacijama moći da Poverenika tuže Upravnom sudu. Ovo je, kako je ranije saopštila organizacija Transparentnost, najštetnija odredba Nacrta zakona koja će dodatno usporiti dobijanje informacija.
„Tako bi organi vlasti koji se i sada u nekim slučajevima oglušuju o obavezujuće odluke Poverenika, što predstavlja prekršaj, dobili priliku da tokom trajanja sudskog postupka to čine legalno, tražeći da se izvršenje odloži dok ne bude doneta presuda. Razlozi za uvođenje ovog rešenja nisu uopšte obrazloženi“, naveli su iz Transparentnosti.
Šabić kaže da su do sada organi vlasti imali pravo da podnesu inicijativu Republičkom javnom tužiocu za pokretanje upravnog spora uz zahtev da se poništi Poverenikova odluka o objavljivanju informacija.
Paradoksalno, državni tužilac je mogućnost pokretanja upravnog spora do sada koristio isključivo protiv Poverenika, iako ima mogućnost da to čini protiv svih državnih institucija.
„To implicitno upućuje na zaključak, moram reći tragikomičan, da tužilac smatra da je Poverenik jedini državni organ koji krši zakone i vređa javni interes“, kazao je Šabić. Prva u kršenju zakona - Vlada Srbije
Ana Novaković kaže za Raskrikavanje da je nekim institucijama lakše da plate novčane kazne nego da dostave tražena dokumenta.
„Znaju da ih Vlada nikada nece primorati da poštuju zakon, jer se u praksi to nikada nije dogodilo“.
Naime, Vlada je obavezna da na zahtev Poverenika obezbedi izvršenje njegovih rešenja. Od ukupno 173 zahteva koje je Poverenik uputio Vladi od 2010. do kraja 2017, Vlada nije reagovala ni u jednom slučaju.
Novi Nacrt zakona ne predviđa rešenja da se situacija promeni.
„Što se tiče konkretne stvari, prinudnog izvršenja rešenja Poverenika, ono što je predloženo potpuno ignoriše sve moje sugestije i što je najvažnije, stvarnost. Već sam javno ocenio da je ono gore čak i od postojećeg koje je već u praksi obesmišljeno i da deluje kao neslana šala“, kaže Šabić.
Rodoljub Šabić / Foto: KRIK
Prekršajne postupke zbog odbijanja organa vlasti da dostave tražene informacije može da podnosi i Upravna inspekcija Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave (MDULS). Kako su rekli za Raskrikavanje, od 2011. do danas podneli su 259 takvih zahteva.
Kancelarija Poverenika upozorava da je to nedovoljno jer je u 2017. godini Upravna inspekcija imala 11 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, naspram tri hiljade žalbi koje je Poverenik rešio u istoj godini, a u kojima je očigledno učinjen prekršaj organa vlasti.
Na pitanje da li je MDULS spreman da u krajnji tekst nacrta predloga uvrsti sugestije i predloge Poverenika i drugih stručnjaka, nismo dobili konkretan odgovor.
„Ministarstvo je pozvalo sve zainteresovane institucije, organizacije, nevladin sektor, stručnu javnost i građane da uzmu učešće u javnoj raspravi kako bi zajednički došli do što boljih zakonskih rešenja“, piše u pisanom odgovoru MDULS-a. Izveštaj Poverenika - prošla godina najteža do sada
U tek objavljenom izveštaju Poverenika za prošlu godinu navodi se da je ona bila najteža do sada.
Vlada je opet odbijala da obezbedi da informacije budu dostupne, a javnost je ostala uskraćena za brojne odgovore u vezi sa kontrolom imovine i prihoda gradonačelnika Siniše Malog, porekla novca za stan Aleksandra Vulina, informacije iz ugovora o javnim nabavkama „Srbijagasa“ i „Južne Bačke“, a ne zna se ni koliko su Železnice trošile na usluge marketinga i oglašavanja. Vlasti su uporno odbijale da dostave sve detalje u vezi sa bespravnim rušenjem objekata u Hercegovačkoj ulici u Beogradu.
„Nemogućnost Poverenika da primeni propisane mere prinudnog izvršenja svojih rešenja, uz odsustvo angažovanja Vlade u obezbeđenju izvršenja i odsustvo adekvatne odgovornosti za kršenje prava, predstavlja najveću prepreku ostvarivanju prava“, navodi se u izveštaju.
