Ana Lalić: Prepiska sa izvorima mi je u telefonima koji mi još nisu vraćeni
02.04.2020. Marija Vučić Ana Lalić; Foto: FB privatna arhiva
Novinarka portala Nova.rs Ana Lalić, koja je jutros puštena iz pritvora nakon hapšenja zbog teksta o lošem stanju u Kliničkom centru Vojvodine, kaže za Raskrikavanje da joj policija još uvek nije vratila zaplenjeni laptop i telefone. Pred njom su pristupili poslovnom mejlu i prepisci sa urednikom pre objavljivanja teksta, nakon čega je oprema konfiskovana, ali je sva prepiska sa njenim poverljivim izvorima ostala u telefonima. „Koliko ja znam, novinar ne mora da otkriva izvore čak ni tokom vanrednog stanja što znači da oni ne bi smeli da zloupotrebe podatke sa mojih telefona uprkos tome što su im na izvolte“, kaže Ana Lalić za Raskrikavanje.
Nevolja je, kaže Ana, što je upravo u telefonima celokupna njena prepiska sa izvorima.
„Tražili su uvid u mejl adresu i prepisku sa redakcijom. To sam im dozvolila, pokazala sam redakcijski nalog gde se videlo da je između mene i urednika bilo korespondencije i da je tekst poslat u određeno vreme. Telefone su tražili da otključam, to sam uradila, ukucali su neku šifru koja im je otvorila sve moje mejl prepiske“, navodi Lalić.
Sa izvorima nije komunicirala putem mejla kome je policija pristupila, već drugim kanalima.
„Oni u mom prisustvu nisu proveravali ništa drugo ali ne mogu da garantujem šta su radili posle toga, ne znam u čijim su rukama bili, i u čijim su rukama trenutno, moji telefoni i laptop“, kaže Lalić.
Nada se da policija neće zloupotrebiti to što su podaci „na izvolte“ i kompromitovati njene izvore.
„Advokat me je umirio, rekao mi je da će bilo koji pokušaj paljenja moja dva telefona, koji su isključeni noćas oko 2, biti registrovan i znaćemo da li je neko pokušao da dođe do informacija mimo zakona“, kaže ona.
Na pitanje zašto im veruje i da li je nekako proveravala ono što su govorili, Lalić ističe da zna svoj posao, odnosno da njen tekst počiva na izjavama tri međusobno nezavisna izvora.
„Sve informacije koje sam dobijala sam ukrštala, odnosno upoređivala. Oni međusobno nisu znali da su mi izvori. I ne samo da su potvrdili jedni druge nego su i dodavali nove i nove informacije. Odluka moja i moje redakcije, iako smo bili svesni rizika, bila je da objavimo tekst upravo zbog jačine izvora i jačine informacija koje imamo“, kaže ova novinarka.
Neke od njih, kako ističe, poznaje 20 godina, i ti ljudi su rizikovali sopstveni posao i bezbednost time što su odlučili da progovore. Neće otkriti njihov identitet, decidirana je Lalić, po cenu da se vrati u pritvorsku ćeliju.
A u toj ćeliji je, prepričava ona, bilo užasno.
Prema njenim rečima, u stan su joj sinoć oko 10 uveče došla šestorica inspektora krvnih delikata koji su iz njoj nepoznatog razloga zaduženi za njen slučaj. Pretres je trajao sat i po a pregledano je sve - od plakara, fioka, knjiga, frižidera, zamrzivača, do visećeg dela kuhinje.
Pitala ih je zašto s obzirom da im je odmah pokazala laptop koji je stajao na stolu, na šta su joj odgovorili da je reč o proceduri i da morajju da potraže i narkotike i oružje.
Iako su sami policajci bili, navodi Lalić, korektni i profesionalni, osećaj je bio jeziv.
„Uz sve to tu su bila i dva svedoka - građanina koji treba da prisustvuju pretresu, i onda odjednom svi ti ljudi su tu, u kupatilu, na stepeništu, svuda, moj pas koji unezvereno laje jer sam ga zatvorila na terasu, ja sedim, suprug tu nešto sa njima… Ružan je osećaj i situacija koja ne želim nikom da se dogodi. Osećate se posramljeno“, priča ona.
Posle toga je odvedena u Policijsku upravu Novi Sad gde je ispitivana do dva ujutru. Tada joj je tužilac odredio zadržavanje od 48 sati a ona sprovedena u ćeliju.
„Imala sam sreću da sam bila sama u ćeliji koja podrazumeva jedan betonski blok, nema prozora ni ventilacije, imate WC šolju, kamere, nikakvu privatnost do te mere da se nisam usudila da odem u toalet celu noć jer sam bila svesna da se sve gleda. Nisam spavala. Insistirala sam da unesem svoje sredstvo za dezinfekciju jer je prostor jeziv, na kraju su mi dozvolili. Tu su dva drvena boksa na koja su postavljene dve strunjače od 5 cm, užasno tvrde, i na njima ćebad koju sam odgurnula, umotala se u svoj kaput i tako presedela celu noć“, priča Ana Lalić za Raskrikavanje.
Kako navodi, kroz glavu su joj prolazili bliski ljudi koje je ostavila u haotičnoj situaciji i kojima nije stigla da se javi.
Ipak, nije se pitala da li je trebalo da objavi tekst zbog koga ju je Klinički centar Vojvodine i prijavio istražnim organima. Njime je, kaže, prenela samo činjenice - da je zdravstveni sistem ove zemlje “katastrofalan“, o čemu je u nekoliko navrata pre objavljivanja tražila odgovore i od samog KCV-a i Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, ali joj niko nije odgovorio.
„Svi znamo kako nam izgledaju bolnice, padaju plafoni, čekamo red za magnetnu, pacijenti sami donose toalet papir, gazu, lekove. Ne mogu da verujem da neko sada očekuje da mi poverujemo da se to promenilo za mesec dana pandemije i da sada rade u savršenim uslovima“, ističe ona.
„Po cenu da se opet vratim u tu ćeliju, stojim i dalje iza svega što sam napisala“, zaključuje ova novinarka.
