Godinu za nama u Srbiji obeležili su pritisci na nezavisne medije, teorije zavera, slabe institucije. Od tajnih dogovora iza zatvorenih vrata, preko neregistrovanih televizijskih kanala i tabloidnih „dokaza”, do napada na novinare i velikih istraživačkih serijala – ovo su priče Raskrikavanja koje su najviše zanimale čitaoce.
Iza zatvorenih vrata: Direktori Telekoma i United Group-e dogovarali kako da oslabe medije ove grupe
Nakon što je kompanija United Group prodala dobar deo svog poslovanja početkom 2025. godine, postalo je jasno da će doći do većih pritisaka na deo medijskog biznisa ove kompanije – pre svega na televiziju N1.
U saradnji sa novinarskom mrežom OCCRP u avgustu smo objavili snimak razgovora generalnog direktora United Group-e Stena Milera i direktora državnog Telekoma Vladimira Lučića koji to potvrđuju. Oni su se dogovarali o smeni Aleksandre Subotić, dugogodišnje direktorke United Medije, a iz razgovora se zaključuje da tu smenu zahteva predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
„Razumem da Vas je predsednik zvao i da je veoma uznemiren, i mogu to da razumem, ali moram da nađem način da to uradim brzo i efikasno“, u razgovoru je rekao Sten Miler.
United Media je inače kompanija pod čijim okriljem rade mediji koji kritički izveštavaju o potezima vlasti – N1, Nova S, Danas, Radar i Forbes. Zato bi ovakvi potezi i politički uticaji dodatno ugrozili novinarstvo u Srbiji i oslabili već ograničene medijske slobode.
Nakon ovog teksta, slučajeve su pokrenula dva tužilaštva. Više javno tužilaštvo po krivičnoj prijavi direktora kompanije United Group RS, a pored njih predistražne radnje vodi i Tužilaštvo za organizovani kriminal. Oba tužilaštva su KRIK-u tražil snimak razgovora.
Dok je Više javno tužilaštvo na čijem je čelu Nenad Stefanović u dopisima pretilo novčanim kaznama ako se snimak ne dostavi, TOK je u dopisu naglasio da se bave sadržajem razgovora, a ne otkrivanjem novinarskog izvora.
Telekom bez dozvole pokrenuo TS Media Live: Tvrde da nije kanal već „privremeno tehničko rešenje”
Milomir Marić je u oktobru napustio prorežimsku Happy televiziju. Nedugo zatim Telekom Srbija je pokrenuo novi kanal pod nazivom TS Media Live, na kom su počele da se prikazuju dve Marićeve emisije – „Ćirilica” i „Dan na dan”.
Naš najčitaniji tekst u 2025. godini bilo je otkriće da za taj kanal Telekom nije dobio dozvolu Regulatornog tela za elektronske medije (REM). U odgovoru za Raskrikavanje Telekom je rekao da „to nije kanal nego privremeno tehničko rešenje”, iako zakon ne prepoznaje takav koncept.
Međutim, TS Media Live jeste televizijski kanal jer ima pozicije na platformama Move i Iris. Zbog toga je potrebno da ima dozvolu REM-a, ali kako su nam odgovorili iz ovog tela – on je nema. Svoj novi medij Telekom nije upisao ni u Registar medija pri Agenciji za privredne registre (APR).
Vučićevićev „skriveni dokaz” o padu nadstrešnice dve i po godine stajao na istom mestu – naočigled građana
Godinu za nama obeležile su i različite teorije zavere o padu nadstrešnice – prorežimski tabloidi su u više navrata govorili o sumnjama na terorizam, a i sam predsednik Vučić je više puta, bez utemeljenja, pričao o različitim „sumnjivim radnjama” u vezi sa padom nadstrešnice.
Jedna od teorija tabloida Informer i njihovog urednika i vlasnika Dragana J. Vučićevića bila je da je sa padom nadstrešnice povezan „čudni uređaj” kockastog oblika koji je visio na poslednjoj utegi nadstrešnice. Šta taj uređaj dokazuje nije nam bilo jasno, ali smo utvrdili da je stajao na istom mestu minimalno dve i po godine pre pada nadstrešnice. To smo zaključili iz fotografija i video-snimaka objavljenih tokom 2024, 2023. i 2022. godine na kojima jasno vidi da nije sakriven.
Tužilaštvo još „traga” za napadačem na N1, mediji ga već pronašli
Prethodna godina posebno je bila teška za novinare – fizički su ih napadali, političari su ih vređali, a bilo je i lomljenja opreme. Ugroženim novinarima, pogotovo u ograđenom šatorskom naselju oko Skupštine, policija nije želela da pomogne i eventualno na licu mesta identifikuje napadače.
Novinarki N1 Maji Nikolić i njenom snimatelju u novembru je prišao muškarac iz Ćacilenda, tražio da ne snimaju, pa se potom vratio i razbio im kameru i stativ. Taj muškarac, kako su mediji otkrili, bio je Vladan Sretenović, čovek koji je ranije osuđivan čak i za ubistvo. Iako su ga prepoznali i novinarka i mediji, iz tužilaštva su u momentu pisanja teksta rekli kako je policiji naloženo da ga identifikuje – istoj policiji koja nije reagovala u momentima dok se napad dešavao.
Desničarski univerzum
Proteklu godinu u Raskrikavanju obeležili su i veći projekti. Prvi od njih bio je „Desničarski univerzum” u kom smo analizirali uticaj, aktere i kontroverze vezane za popularne desničarske medije u Srbiji.
Istražili smo kako u Srbiji posluju ruski mediji RT Balkan i Sputnjik, kako se širi i preklapa mreža Telegram grupa, kakve narative šire Srbin Info i Nulta Tačka i šta je sa najstarijim desničarskim portalom u Srbiji „Pravda”.
Pisali smo i kako su umreženi prorežimski mediji Večernje novosti i Informer, kojima je osim ljubavi prema vlasti zajednička i naklonjenost desnim ideologijama. Upravo je tekst o Informeru bio najčitaniji u serijalu.
Godišnja analiza naslovnih strana
Kao i prethodnih godina, Raskrikavanje je analiziralo naslovne stranice šest prorežimskih listova – Informera, Alo-a, Politike, Kurira, Srpskog telegrafa i Večernjih novosti. Njihove naslovnice su sadržale najmanje 1.447 manipulacija. Rekorder je bio Informer sa 384 manipulativna teksta, zatim Alo sa 321, Srpski telegraf sa 279, Večernje novosti sa 263, Kurir sa 104 i Politika sa 96.
Istovremeno, naše istraživanje je pokazalo da su ti mediji u 2024. godini dobili skoro 1,4 miliona evra iz budžeta – od čega je većina stigla kroz ugovore o oglašavanju, odnosno preko javnih nabavki, a manji deo kroz medijske konkurse.
Zbog naše godišnje analize naslovnica tabloid Kurir nas je tužio čak tri puta – 2021, 2023. i 2024. godine, sve pod izgovorom nelojalne konkurencije. Privredni sud u Beogradu je ove godine odbio dve od tri tužbe i tako su dva postupka okončana u našu korist.
Kineski uticaj u Srbiji
U 2025. godini završili smo još jedan važan serijal tekstova. Istraživali smo kako funkcioniše kineski uticaj u Srbiji, kojim tehnikama propagande se koriste i kako grade svoju meku moć – upoređujući to i sa primerima iz sveta. Veliki krediti koje imamo kod Kine, kao i kontroverze oko fabrike LingLong i rudnika u Boru naveli su nas da istražimo koji mediji kritikuju kineske poslove u Srbiji.
Najčitaniji tekst iz ovog serijala bio je „Kina u srpskim tabloidima – prijatelj kog ne kritikujemo, poligon za Vučićevu propagandu”, u kom smo detaljno analizirali upravo način na koji provladini mediji usklađuju svoj narativ o Kini sa režimom i ignorišu loše aspekte njihovih projekata.
U okviru ovih istraživanja, utvrdili smo i da je Srbija u periodu od 2010. do 2024. od Kine uzela kredite u maksimalnoj vrednosti od 4,5 milijardi evra, kao i kakve greške su pravile zemlje sa velikim dugom prema Kini, u kojima mediji nisu jasno ukazivali na probleme – kakva je i Srbija.
