Gotovo uporedo sa dolaskom Srpske napredne stranke na vlast, novi tabloid u Srbiji ugledao je svetlost dana. Prvi broj Informera izašao je u maju 2012. godine, a glavni urednik i vlasnik lista Dragan J. Vučićević tvrdio je da „iza Informera ne stoje ni političari, ni tajkuni”.

Od samog početka, ipak, mogao se naslutiti način na koji će Vučićević poslovati. Svoju firmu nazvao je Insajder tim doo, a sam Informer trebalo je da izlazi pod imenom Insajder. Ipak, televizija B92 je pred sudom u Beogradu zaštitila istoimeni naziv svoje informativne emisije autorke Brankice Stanković, koja se u tom trenutku već godinama emitovala. Osnivač lista je Dragan J. Vučićević je sve do 2022. imao stoprocentni udeo u kompaniji Insajder tim. Od početka te godine, jedan odsto kompanije poseduje i Damir Dragić, dugogodišnji direktor.

Danas Informer posluje kao medijski sistem koji obuhvata novine, internet portal, a od 2023. i kablovski TV kanal pod istim imenom.

Informer funkcioniše kao nezvanični bilten SNS-a - svakodnevno bombarduje javnost naslovima kojima veliča predsednika Vučića i Srpsku naprednu stranku. Vatrena podrška preselila se i na televizijske ekrane, gde Vučićević sa svojim kolegama u studiju agresivno promoviše vladajuću stranku.  Istovremeno, kritičari vlasti često se nalaze na meti napada ovog tabloida. Recimo, vokabular Informera je takav da gotovo u svakoj prilici novinare Junajted medije nazivaju „stranim plaćenicima”, novinare KRIK-a ili zaposlene u organizaciji CRTA „stranim agentima”, a lidere opozicije optužuju da su „lopovi” i „izdajnici”. 

List forsira i nacionalistički narativ: Zapad je uglavnom „neprijatelj srpskih interesa”, dok je Rusija predstavljena kao „jedini istinski saveznik”. Dragan J. Vučićević može se svrstati i u obožavaoce Putina - svojevremeno je sam izjavio da mu Putin na naslovnoj strani podiže tiraž. Od početka ruske invazije na Ukrajinu, ovaj tabloid je uglavnom prenosio sadržaje koji opravdavaju rusku agresiju, nazivajući je „specijalnom vojnom operacijom”. Posebno ilustrativan primer takvog izveštavanja bio je naslov „Ukrajina napala Rusiju“, objavljen uoči same invazije - što je bio direktan narativ zvanične Moskve, kao opravdanje za ono što je usledilo, a što je nazvano “denacifikacijom” Ukrajine. Naročito na početku rata, Informer je bio preplavljen dezinformacijama i teorijama zavera - poput onih o postojanju američkih biolaboratorija u Ukrajini, iako za takve tvrdnje ne postoje dokazi. 

Sličan obrazac viđen je i u drugim naslovima poput: „Putin matirao Ukrajinu”, „Ukrajinci se povlače – rata neće biti”, „Putin gazi sve pred sobom”, „Rusi stigli u Kijev za jedan dan” i slično. U svima njima dominira retorika o nadmoći i trijumfu ruske vojske i slabosti ukrajinske strane. I inače, Informer svojim sadržajem najčešće gazi sve profesionalne standarde novinarstva. 

Od tabloida do televizije: Imperija dezinformacija Dragana J. Vučićevića

List je stekao reputaciju jednog od najneprofesionalnijih medija u zemlji – redovno je u samom vrhu po broju kršenja Kodeksa novinara Srbije. Monitoring Saveta za štampu pokazao je da u drugoj polovini prošle godine prekršio kodeks 1.314 puta u 805 tekstova i to najviše odredbu koja se tiče istinitosti izveštavanja, prenošenjem nagađanja i neproverenih informacija. I analize Raskrikavanja pokazuju da Informer samo na naslovnim stranicama svake godine objavi više od 300 neutemeljenih, manipulativnih i lažnih vesti. 

Dezinformacije nisu jedine kojima ovaj tabloid krši Kodeks. Tu je, naravno, i senzacionalizam koji se ogleda i u narušavanju privatnosti, ugrožavanju dostojanstva žrtava i njihovih porodica, kao i glorifikaciji nasilja. 

Posebno široku osudu javnosti izazvao je jedan takav slučaj iz septembra 2022. kada je list objavio intervju sa višestrukim silovateljem. Ovaj potez je izazvao proteste građana ispred redakcije u Beogradu, a savet za štampu ocenio da je Informer višestruko prekršio novinarski kodeks, ponizio žrtve i uznemirio javnost. 

I pored kršenja novinarskih standarda, Informer ne samo da nije sankcionisan, već se medijska imperija Dragana J. Vučićevića uvećala pokretanjem istoimene televizije 2023. godine. Voditelj koji u tri ujutru u noćnom programu priča „sam sa sobom” u praznom studiju, ponoćni termin rezervisan za „prvenstvo u šamaranju”, „pokeraške emisije”, „izveštavanje sa velikih rođendana, krštenja, venčanja, krsnih slava” - ovo su, između ostalog, koncepti emisija koji su se našli u zvaničnom elaboratu Informera na osnovu koga je tabloid dobio dozvolu za emitovanje TV programa od REM-a. Poslanica Jelena Jerinić otkrila je sredinom 2023. godine da je REM dodelio dozvolu Informeru svega dva dana nakon podnošenja zahteva.

Jerinić je na društvenim mrežama objavila sporni elaborat ocenivši da deluje kao da su „trojica ortaka sela i uz pivo napisala devet strana nečega”. 

Međutim, za Oliveru Zekić, tadašnju predsednicu Saveta REM-a, u tome nije bilo ničeg spornog. Štaviše, ovaj tabloid je krajem prošle godine dodatno nagrađen, jer mu je Savet REM-a dodelio i beogradsku TV frekvenciju. Zekić je branila tu odluku, rekavši da su „svi uslovi ispunjeni" i da je elaborat bio „perfektan". Čak je i javno čestitala Vučićeviću i izrazila nadu da će novi saziv REM-a ovom mediju dodeliti i nacionalnu frekvenciju.

Paradoksalno, jedan od ciljeva Informer TV-a u elaboratu bio je da „doprinese podizanju opšteg kulturnog i obrazovnog nivoa građana”, ali sadržaj koji ova televizija i istoimeni list plasiraju sušta je suprotnost tome. 

Takva uređivačka politika nastavlja da izaziva osude i tokom aktuelnih studentskih protesta. 

Od početka studentskih blokada fakulteta, Informer i srodni mediji krenuli su u žestok napad na studente u blokadi predstavljajući ih kao državne neprijatelje. Targetiranje studenata izazvalo je revolt i kontrareakciju - studenti Fakulteta političkih nauka u blokadi objavili su ovom tabloidu „medijski rat” i najavili protest ispred njihovog sedišta.

U prilog neprofesionalizmu govori i činjenica da je izdavač ovog tabloida od osnivanja imao više od hiljadu sporova uz dosuđene odštete koje premašuju 212 miliona dinara, pokazuju podaci poslovne baze Checkpoint. U finansijskom izveštaju za 2023. pišu da su u toku te godine imali 217 aktuelnih sporova i da je po odluci direktora te godine rezervisano čak 15 miliona dinara za sudske troškove. 

Ovakvo poslovanje retko koji list bi mogao da izdrži bez podrške vlasti. Predsednik Aleksandar Vučić ovaj tabloid javno brani i hvali, a Vučićevića smatra „čestitim i pristojnim čovekom”.

Tabloidna škola: Kako za deceniju do gotovo milijardu dinara prihoda

Vučićević je iskusni tabloidni novinar koji je karijeru gradio od kasnih 1990-ih i ranih 2000-ih u više redakcija. Pre osnivanja Informera radio je kao novinar u listovima poput Politike, Blica, Glasa javnosti i Demokratije. Radio je i u nekoliko uticajnih tabloida - Nacionalu, Kuriru i Press-u.  

Iako danas Dragana Đilasa, lidera Stranke slobode i pravde a nekadašnjeg predsednika DS-a, neretko predstavlja kao najvećeg neprijatelja srpskog naroda, radio je u listu čije je osnivanje, u najmanju ruku, finansijski pomogao Dragan Đilas. Naime, nakon što je napustio kompaniju „Multikom“, dugogodišnji Đilasov saradnik Đorđe Stefanović 2005. postao je direktor firmi koje su izdavale dnevni list „Press“. Iako je Dragan Đilas u intervjuu za KRIK tvrdio da nije imao kontrolu nad „Pressom“, priznao je da je njegova firma „Direct media“ pomogla pri osnivanju. 

„Ne postoji medij u Srbiji koji je osnovan a da mu Direct media nije pomogla. Ponudio sam pomoć i KRIK-u, ali ste vi to odbili. Svaka novina koja se osnuje dobije od nas pripejmente i podršku tokom prvih šest meseci do godinu dana. Ako uspeju, raste vrednost reklamnog prostora i ja zarađujem. Ako propadnu, ja gubim“, rekao je Dragan Đilas 2018. u intervjuu za KRIK koji je dao povodom istraživanja imovine političara. Stefanović je bio ujedno i suvlasnik firme „Zgrada Company“ - osnovao ju je zajedno sa Draganom Vučićevićem, Đokom Kesićem, Svetomirom Marjanovićem – bivšim urednicima i novinarima „Pressa“ – kao i sa Srđanom Kovačevićem, dugogodišnjim advokatom Đilasovih firmi.

Inače, nakon gašenja Press-a, krajem 2012. godine, javnost je prvi put saznala da je udeo u vlasništvu nad ovim listom imao i biznismen Miroslav Mišković. On je u novembru 2012. javno rekao da se povlači iz vlasničke strukture. Tada je Dragan J. Vučićević izjavio da mu Mišković „nikad nije bio šef“. Nakon odlaska iz Press-a, Vučićević započinje pripreme na osnivanju sopstvenog lista koji od samog početka postaje medijski kerber novog vladajućeg režima. 

Informer, osim što ima podršku najviših državnih funkcionera, neretko ostvaruje i finansijsku korist kroz saradnju sa državnim institucijama.

Prihodi firme Insajder tim doo, izdavača Informera, višestruko su se uvećavali godinama. Poslednji objavljen finansijski izveštaj pokazuje da su poslovni prihodi ove firme 2023. bili nešto veći od 940 miliona dinara, što je gotovo 300 miliona dinara više nego prethodne, 2022. godine. Od ovoga im je čiste dobiti, kako tvrde u izveštaju, ostalo 40 miliona dinara. 

Ova, kao i njihova druga firma INFO IT media koja je registrovana za oglašavanje, novac dobijaju i iz državnih institucija, što preko projektnog sufinansiranja to i preko javnih nabavki, odnosno tendera za oglašavanje.

Samo u 2023. godini sklopili su ugovore u vrednosti preko 192 hiljade evra.