Analiza Raskrikavanja u kojoj smo izbrojali više od 1.150 manipulacija na naslovnicama šest dnevnih novina ušla je u ovogodišnje finale za globalnu nagradu „GlobalFact” koju već šest godina dodeljuje Međunarodna mreža za proveru činjenica (IFCN). Raskrikavanje se u kategoriji „provera činjenica sa najvećim uticajem” nalazi sa još devet redakcija, a pobednik će biti proglašen krajem ovog meseca u Sarajevu.

Reporteri i posmatrači iz Slavko Ćuruvija fondacije su bezmalo deset godina bili redovni u sudnicama Specijalnog suda u Beogradu: u iscrpnim izveštajima su do detalja prenosili sve što bi bilo izrečeno toga dana na suđenju, a u javnim nastupima i saopštenjima istrajno apelovali da se ovaj zločin razreši. Sada je, međutim, došlo vreme da se njima sudi - nakon što su četvorica pripadnika Državne bezbednosti u februaru pravosnažno oslobođena optužbi za ovo ubistvo, jedan od njih, Milan Radonjić, tužio je fondaciju zbog saopštenja u kome su komentarisali ovu presudu. Tužbu su, kako kažu za Raskrikavanje, dočekali sa nevericom - smatraju je pokušajem ućutkivanja i zastrašivanja ne samo fondacije, već i Ćuruvijine porodice, kolega, prijatelja i svih onih koji su izrazili nezadovoljstvo ovakvim ishodom.

Tužiteljka beogradskog Višeg tužilaštva Bojana Savović prošle nedelje je iz Odeljenje za opšti kriminal prebačena u Odeljenje za maloletnike. Portal Vaseljenska pisao je o gostovanju ove tužiteljke u emisiji Utisak nedelje, gde je navodno „ponovo privukla pažnju javnosti svojim kontroverznim izjavama”. Izdvojena je samo jedna, a u kojoj Savović kaže da je „rad sa maloletnicima ispod njenog nivoa”. Međutim, to tužiteljka Savović nije rekla u emisiji, a za Raskrikavanje objašnjava da to nikada nije ni izjavila niti da tako misli.

Društvena mreža Telegram je poslednjih godina postala popularna platforma i među onima koji imaju „alternativni” pogled na stvarnost - na pandemiju, migrantsku krizu ili rat u Ukrajini. Tamo se mogu naći brojni skeptici koji ne veruju nauci, institucijama kao ni mejnstrim medijima i koji svoje informacije sakupljaju po opskurnim rukavcima interneta. Postojanje ovakvog mesta je moguće zahvaljujući tome što ova mreža ima značajno slabiju regulaciju sadržaja, za razliku od, na primer, Fejsbuka. Prema pisanju Blumberga, EU ovih meseci pokušava da utvrdi da li je moguće i Telegram podvesti pod Zakon o digitalnim uslugama koji važi na tlu Unije, a koji bi ovu mrežu naterao da poštuje stroga pravila. U međuvremenu, pojedini „antiglobalistički” orijentisani glasovi u Srbiji ovo nazivaju cenzurom.

Portal Nulta tačka tvrdi da je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) navodno objavila da će suverene nacije potpuno prestati da postoje do sledeće godine. Ovo je narativ koji internetom kruži od sredine prošle godine, kada je objavljen prvi nacrt Sporazuma o pandemiji iza kog stoji SZO. Iz ove globalne organizacije za Raskrikavanje kažu da se sporazum pogrešno interpretira, pošto on zapravo predstavlja želju država da ojačaju globalnu sigurnost, suočeni sa mogućim pandemijama u budućnosti.