Portal Nulta tačka piše da su njihovi novinari „došli do izveštaja Blumberga” da se EU sprema da cenzuriše Telegram.

Iako „došli do izveštaja” sugeriše da iza ovoga stoji iscrpan novinarski rad, radi se o samo o jednostavnom guglanju - našli su tekst na američkom sajtu Blumberg od 28. maja koji nosi naslov „EU istražuje da li Telegram potpada pod strogi zakon o sadržaju”.

„Kako saznaje Nulta Tačka, Brisel trenutno razmatra da li da platformu ruske proizvodnje podvrgne svojim zakonima o „dezinformacijama” (...) Zvaničnici EU razmatraju navođenje Telegrama kao „veoma veliku onlajn platformu” koji bi uvrstio ovu aplikaciju u one koje podležu strogoj cenzuri ”, piše Nulta tačka u tekstu „EU planira da izvrši sveopštu cenzuru aplikacije Telegram”.

U tekstu spornog naslova citiraju navode iz teksta Blumberga da nadležni u EU pokušavaju da utvrde koliko ljudi u Evropi koristi Telegram kako bi ga podvrgli Zakonu o digitalnim uslugama koji važi na tlu EU (Digital Services Act - DSA).

Ipak, ne može se reći da se radi o cenzuri, kako se u naslovu sugeriše.

O čemu je ovde reč?

Istina je da je sajt Blumberg krajem maja objavio da evropski regulatori dovode u pitanju tvrdnje Telegrama da ova platforma ima 41 milion korisnika u EU.

Pretpostavka je da ih ima više - i ukoliko se to potvrdi, Telegram će morati da promeni način na koji radi.

Naime, DSA (Digital Services Act), koji između ostalog reguliše moderaciju sadržaja, važi za sve platforme koje imaju više od 45 miliona korisnika.

Šta je DSA?

Digital Services Act (DSA) je, kako se navodi na sajtu Evropske komisije, regulativa Evropske unije usvojena da bi se „stvorilo sigurnije i transparentnije okruženje za korisnike i kompanije”. Njegov glavni cilj je borba protiv ilegalnih i štetnih aktivnosti na internetu, uključujući dezinformacije, kao i bolju zaštitu korisnika i njihovih prava. Usvojen je oktobra 2022, a primenjuje se od februara ove godine.

Platforme koje potpadaju pod zakon su podeljene u dve kategorije: velike onlajn platforme (VLOPs) i veliki onlajn pretraživači (VLOSEs). U njih se trenutno ubraja 19 kompanija, između ostalih AliEkspres, Amazon, Epl, Gugl, LinkdIn, Meta, Majkrosoft, TikTok, Tviter. Sve ove kompanije moraju da poštuju pravila koja propisuje DSA.

Šta DSA propisuje?

DSA propisuje da su ove kompanije u obavezi da suzbijaju niz praksi: nelegalne sadržaje na mreži, uključujući nelegalnu robu i usluge, ugrožavanje maloletnika, reklamiranje sadržaja i usluga deci, korišćenje obmanjujućih reklama, sajber nasilje, dezinformacije i izborne manipulacije. Ipak, uz ogradu.

„Ove mere moraju biti pažljivo izbalansirane da se ne bi ugrozila sloboda izražavanja, i podložne su nezavisnim revizijama”, navode iz Evropske komisije.

Kada je o dezinformacijama na ovim mrežama reč, na osnovu ovog zakona napisan je kodeks o dezinformacijama koji je potpisalo više od 30 organizacija, uključujući i neke od pomenutih velikih platformi poput Tiktoka. Oni su se obavezali da će demonetizovati kanale koji šire dezinformacije, da će tesno sarađivati sa fektčekerima i pružiti istraživačima pristup podacima.

Drugim rečima, sve ove kompanije imaju obavezu da se bore protiv sadržaja za koji se utvrdi da je manipulativan, da dezinformiše, da obmanjuje korisnike i potencijalne potrošače i da se njime utiče na slobodu izbornog procesa. Osim što su dužne da takve korisnike i naloge „banuju”, odnosno suzbijaju ili potpuno ugase, platforme su, kako se navodi na sajtu Evropske komisije, dužne i da budu transparentne u vezi s tim i da redovno objavljuju izveštaje o radu.

Da li je to cenzura?

Regulacija i ukidanje manipulativnog sadržaja nije isto što i cenzura - sprečavanje slobodnog protoka informacija od javnog značaja zarad nečijih privatnih interesa i motiva. Iz Evropske komisije navode da je cilj da se uspostavi „delikatna ravnoteža između pravila protiv nelegalnog i problematičnog sadržaja i slobode izražavanja i informisanja ljudi”.

Da bi osigurali da moderacija sadržaja - koji je štetan, manipulativan ili nasilan - ne krši pravo na slobodu izražavanja, iz Evropske komisije su uspostavili par mehanizama. Najpre, korisnici imaju mogućnost da osporavaju odluke platformi da se neki sadržaj ukloni, uključujući i odluke koje su bazirane na uslovima korišćenja.

„Ovo osigurava da odluke ne budu proizvoljne i omogućava korisnicima da zaštite svoje prisustvo na mreži. Korisnici se mogu žaliti direktno platformi, izabrati vansudsko rešavanje sporova ili tražiti obeštećenje pred sudovima”, navodi se na sajtu EK.

Takođe, DSA obavezuje kompanije da budu transparentne u pogledu moderiranja sadržaja. I ovde korisnik, čije je prisustvo na mrežama ograničeno ili suspendovano, ima prava da se žali, a sama platforma je dužna da otkrije zašto je korisnik isklučen. Ukoliko se revizijom utvrdi da je kompanija prekršila slobodu izražavanja, „biće smatrana odgovornom”.

Za one koji krše ovaj zakon, Evropska komisija može da propiše novčane kazne u iznosu do čak 6 odsto njihovog godišnjeg prometa. Kao krajnja mera, ako se kršenje zakona nastavlja i ako se korisnicima nanosi ozbiljna šteta, Komisija može da zatraži od pojedinačnih zemalja i nacionalnih sudova da privremeno ograniče korišćenje platforme u toj zemlji.

Šta je problem sa Telegramom?

Ova ruska aplikacija za ćaskanje i društvena mreža i dalje ne potpada pod DSA jer zvanično ima manje od 45 miliona korisnika u EU.

Ipak, prema najnovijem pisanju Blumberga, oči evropskih regulatora su uprte u ovu platformu od koje se očekuje da objavi tačan broj korisnika. Ukoliko ih je više od propisanog broja, regulacija sadržaja će morati da bude stroža.

Ovo je evropskim regulatorima važno budući da je Telegram zadobio veliku popularnost sa ratom u Ukrajini. Naime, kako se navodi u dokumentu Evropske komisije iz 2022. godine koji se bavio širenjem ruskih dezinformacija na mrežama, Telegram dozvoljava mnogo više problematičnih poruka od ostalih platformi, poput glorifikacije rata i ratnih zločina, nasilnog sadržaja, diskriminatornog sadržaja, negiranja ratnih zločina, političkih dezinformacija, dipfejk videa i sl.
Telegram je, inače, mesto na koje su se mnogi preselili sa Fejsbuka i drugih platformi tokom pandemije jer su ove platforme počele aktivnije da zabranjuju manipulacije, dezinformacije, pseudonauku i „alternativne” verzije stvarnosti, nepotkovane dokazima.

Razlog što su ruske mreže poput Vkontakte i Telegrama mnogima primamljive je upravo odsustvo regulacije, što korisnici tumače kao slobodno izražavanje, nasuprot „cenzuri” velikih kompanija poput Mete ili Jutjuba.

Migracije su se naročito pojačale od početka rata u Ukrajini, a to se vidi i na primeru Srbije: do tada relativno marginalna mreža, Telegram je poslednjih par godina postao uticajno mesto gde se okuplja radikalni, proruski orijentisani deo građana.

Na listi najuticajnijih i najmnogoljudnijih kanala na srpskom jeziku na ovoj mreži, uglavnom se nalaze upravo oni proruski koji promovišu narative o „specijalnoj vojnoj operaciji”, ukronacistima i negiranju ukrajinskog suvereniteta.

Najpopularniji u Srbiji je kanal proruskog dobrovoljca Dejana Berića, koji ima više od 110.000 pratilaca. Berić je, inače, čovek koji organizuje regrutaciju muškaraca iz Srbije i njihovo slanje na rusko-ukrajinske frontove, iako je učešće u tuđim ratovima krivično delo po domaćim zakonima.