Od 2010. do danas, Srbija je sa kineskim bankama zaključila 16 ugovora o kreditima čija vrednost iznosi skoro 4,5 milijardi evra. Gotovo svi ti krediti uzimani su za infrastrukturne projekte – od puteva i mostova do toplovoda i železnica. Kineska „bratska podrška“ kako voli da je zove predsednik Vučić svodi se na zajmove, a poslove najčešće izvode kineske kompanije, bez javnih tendera, u okviru međudržavnih dogovora.

Ministar finansija Siniša Mali se prošle nedelje na Instagramu pohvalio nekim brojevima: u odnosu na pre 13 godina kada je SNS preuzela vlast, porasle su prosečna minimalna zarada i kupovna moć, a povećala se i stopa zaposlenosti. Ovu statistiku brže-bolje preneli su tabloidi, ali da su bili fer u poređenjima sa 2012. godinom, upoređivali bi i cene svega - na prvom mestu hrane - koje su od tada poprilično porasle. Siniša Mali je ponosan što su sada veće šanse nego 2012. godine da će siromašna tročlana porodica moći da izgura mesec sa jednim minimalcem.

U Srbiji poslednjih meseci biti stranac znači hodati po tankoj liniji između proterivanja i tabloidizacije – u trenutku možete postati „britanski plaćenik”, „hrvatski agent” ili „kolumbijski terorista”, a vaši lični podaci završiti na naslovnim stranama tabloida. Još apsurdnije, sve se obično završava na bombastičnim optužbama bez ikakvih ozbiljnih postupaka. Najsvežiji primeri ovog režimskog „obračuna sa strancima” su objava fotografije pasoša Britanca Alistera Holingtona na naslovnici Informera, pritvaranje kolumbijskog profesora Miguela Anhela Beltrana Viljegasa i njegove porodice na aerodromu u Beogradu i višemesečno proterivanje hrvatskih državljana.

Apelacioni sud u Beogradu kaznio je sa 160.000 dinara lokalni inđijski portal In Medija u prvom od sedam sudskih postupaka koji su protiv ovog medija prošle godine pokrenuli roditelji lokalnih karatista u slučaju „Skočko”. Naime, portal je prošle godine objavio fotografiju njihove dece na prijemu krod predsednika opštine koji im je darovao med za potenciju „Fruškogorski skočko”. Apelacioni sud je ocenio da je time In Medija povredila privatnost maloletnika, ugled i čast i naložio mediju da isplati 160.000 dinara odštete. Ovo je tek prvi od sedam istovetnih slučajeva koji su u toku, a urednica portala Verica Marinčić za Raskrikavanje kaže da njen medij nema novca da plati ni ovoliku kaznu.

Regionalna mreža See Check sa svojim partnerima poziva sve zainteresovane da se prijave za projekat „See Check Network - Borba protiv dezinformacija kroz mrežu provere činjenica”. U toku je drugi krug prijava koje su otvorene do 30. jula 2025. godine, a poziv je namenjen organizacijama civilnog društva i medijima.