Od 167 tekstova koliko ih je o Kini objavilo pet dnevnih novina tokom avgusta i septembra 2025 – Politika (69 tekstova), Večernje novosti (33), Informer (27), Kurir (19) i Alo (19) – gotovo dve trećine je pozitivno intonirano. U pomenutoj štampi nismo uočili niti jedan negativan niti kritički oblikovan tekst, a ovakav medijski narativ najčitanijih novina o Kini direktno prati i politiku vlasti – Kinezi se prikazuju kao naši politički prijatelji, rame uz rame sa Rusijom, kao investitori i spasioci domaće radničke klase čije netransparentne investicije ne preispitujemo niti spominjemo. Izveštavanje o Kini je i zgodna prilika za domaću propagandu budući da je Vučić često glavni junak tabloidnih priča o plodonosnoj saradnji Srbije sa Kinom, kao mudri državnik i vrhunski diplomata.
Svi su se Vučiću smejali, prema njegovim rečima, kad god je u prošlosti spominjao da će u Srbiju doći leteći automobili iz Kine. Sad se ispostavlja, kako je rekao početkom septembra posle sastanka s kineskim privrednicima u Pekingu, da nisu bili u pravu.
„Srbija mora da uhvati voz nove tehnološke revolucije i zato smo sa liderima u razvoju letećih automobila i inovativnih transportnih sistema (…) razgovarali o mogućnostima uvođenja njihovih tehnologija”.
Šta je tačno plan sa letećim automobilima nije sasvim jasno, jer Vučić nije precizirao o kakvim investicijama su razgovarali sa kompanijom koja ih razvija. Nisu to objasnili ni novinari koje je Vučić vodio sa sobom u Kinu.
Što i nije čudno jer svaka priča o saradnji Srbije i Kine u tabloidima se svodi na bombastične najave investicija i pohvalno pisanje o postojećim infrastrukturnim projektima koje imamo sa Kinezima.
Usput nađu načina da pridodaju i Vučićevom kultu ličnosti. On je, naime, portretisan kao državnik koji ima čvrste i srdačne odnose sa Si Đinpingom, pa je Srbija i atraktivna za kineska ulaganja upravo jer sa Kinom ima „čelično prijateljstvo”.
To „čelično prijateljstvo” kada je o investicijama reč, već godinama prate brojne kontroverze i nepravilnosti. Ono što se spočitava kineskim investitorima i državi – nedostatak transparentnosti ugovora, zaobilaženje i preskakanje zakonskih procedura pri sprovođenju projekata, nehumani odnosi kineskih menadžera prema zaposlenima, zagađenje u rudarskim područjima – u prorežimskim medijima, a pogotovo u tabloidima se nikada nije spominjalo.
Marko Todorović, istraživač u Centru za evropske politike (CEP), bavi se proučavanjem kineskog uticaja na Zapadnom Balkanu. Kaže da su tekstovi domaćih medija uglavnom usmereni na makroekonomske pokazatelje – rast proizvodnje, povećavanje plata, spasavanju rudnika. O ceni tog „napretka” – zaštiti životne sredine, radnim pravima, transparentnosti ugovora se uglavnom ćuti.
„Svaki pokušaj da se ukaže na ekološke ili društvene posledice tih investicija često se tumači kao napad na državu ili kao pokušaj „podrivanja strateških odnosa”, kaže on. „Na taj način se stvara slika o „dobroj” Kini koja donosi napredak, naspram ‘zahtevnog’ Zapada koji stalno postavlja uslove”.
Taj pogled deli i Nemanja Todorović Štiplija iz Centra savremene politike i urednik portala European Western Balkans (EWB).
„Mediji u tom smislu samo prate narative vlasti”, navodi on. „S obzirom na to koliko novca iz budžeta dobijaju, reklamni tekstovi i lepe priče o kineskim investicijama nisu iznenađenje.”
Hvala bratu Siju
U nameri da bolje vidimo kako vodeća štampa izveštava o temama vezanim za Kinu, u pet dnevnih novina smo prebrojali sve tekstove koji su se ticali kineske politike i diplomatskih odnosa, kineske vojne, političke, tehnološke moći, saradnje Srbije i Kine kroz investicije, kineske kulture i turističkog potencijala, kao i kolumne i intervjue o Kini.
U pomenutom periodu, najviše tekstova je objavila Politika (69 tekstova, od čega 36 u pozitivnom, a 33 u neutralnom tonu), potom Večernje novosti (33, od čega 23 pozitivna i 10 neutralnih), Informer sa 27 od čega čak 21 u nekritički pozitivnom tonu i 6 neutralnih. Alo i Kurir imaju po 19 tekstova, od čega je 13 u Alo-u i 11 u Kuriru pozitivno intonirano prema Kini, a ostali takođe neutralno.
Odabrali smo dva meseca – avgust i septembar ove godine budući da je usred tog perioda u Kini održana velika vojna parada.
Usput smo određivali ton teksta – pozitivan, negativan, neutralan ili kritički – u zavisnosti od toga da li se tekst oslanja na faktografiju i novinar ostaje objektivan ili čak argumentovano kritikuje, ili se radi o pohvalnim tekstovima u kojima autor teksta pristupa nekritički, a svoju naklonost ka Kini „podmeće” čitaocima kroz bombastične naslove i fotografije, neutemeljene tvrdnje i hiperbole.
Detaljnu metodologiju i glavne nalaze ove analize pročitajte ovde.
Prebrojali smo ukupno 167 tekstova, ali od njih nijedan nije bio negativan ili kritički prema kineskoj državi ili poslovnim partnerima – dve trećine ih je bilo pozitivno intonirano, a trećina su bili neutralni.
Nismo pronašli nijedan tekst u ovim novinama koji kritički sagledava kinesku politiku i sve njene probleme, društveno uređenje, odnos prema medijima, odnos kineskih investitora prema domaćoj radnoj snazi i kineske investicije koje često prate brojne kontroverze.
Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) ističe da su ovi rezultati podudarni sa rezultatima koje je i BIRODI dobio u jednoipogodišnjem monitoringu medija. Prateći dnevnike televizija sa nacionalnom frekvencijom i kanala N1, u periodu od decembra 2022. do maja 2024. godine, istraživači ove organizacije su zaključili da su najpozitivnije prikazani akteri iz Kine i Rusije.
„Jasno je da se radi o propagandnom postupanju medija koji sebi ne smeju da dozvole luksuz istraživačkog i analitičkog novinarstva jer njihov biznis model počiva na ispunjavanju medijskih želja vlasti”, ističe Gavrilović.
I zaista, ne samo da nema nikakvog istraživačkog novinarstva koje bi kritički sagledavalo poslove sa Kinom, već su i obične dnevne vesti i izveštaji u novinama vrlo često nekritički, jednostrani i pristrasni, a naslovi – sa izuzetkom lista Politika – senzacionalistički.
Tekstovi često nemaju nikakve sagovornike i eksperte za pitanje Kine, pa se svode na prenošenja izjava zvaničnika, poput Aleksandra Vučića, koje onda budu dodatno novinarski „nakićene” u propagandne svrhe.
To je, međutim, način na koji se o Kini piše već godinama u Srbiji. Svi se sećamo bilborda i zahvaljivanja „bratu Siju” iz perioda korone, navodi Nemanja Todorović Štiplija.
„Takvo izveštavanje se intenziviralo od tada do danas”, kaže on.
Toxic Friendship
Kako prorežimski tabloidi, prateći retoriku vlasti, pišu o kineskim investicijama, najbolje se vidi na primeru Ziđina, kompanije koja upravlja rudarskim kompleksom u Boru. Kinezi su, kao strateški partner države, kupili većinski deo rudarsko-topioničarskog basena Bor 2018. godine, uz veoma „labav” odnos države kada je reč o procedurama i regulativama.
Ziđin je prouzrokovao rekordno visoke nivoe zagađenja vode, vazduha i zemljišta zbog čega je primarno u žiži javnosti. I u avgustu ove godine su eksperti iz Ujedinjenih nacija izrazili zabrinutost zbog ozbiljnog ugrožavanja ljudskih prava usled zagađenja, kao i izostanka adekvatnog odgovora države.
U tabloidima se, pak, Ziđinu mogu pročitati samo tekstovi pozitivnog tona, koji su često čiste reklame. I u posmatranom dvomesečnom periodu je to bio slučaj: uočili smo sedam tekstova koji su se ticali Ziđina a u njima se o kompaniji pisalo gotovo u superlativima – „Ziđin garantuje posao mladim rudarima”, „Obrazovanje dece fokus rudarske kompanije”, „Ziđin: Preporodili Bor” i slično.
„Vlast za svoje potrebe međunarodne legitimizacije traži međunarodne zaštitnike, zbog čega je spremna da svoje građane ostavi bez ustavom garantovanih informacija koje su u slučaju Kine od vitalnog značaja za zdravlje građana”, kaže za Raskrikavanje Zoran Gavrilović iz BIRODI-ja.
I o drugim poslovima s Kinezima se u ovom dvomesečnom periodu isto izveštavalo.
Recimo, u Srbiju iz Kine bi sledeće godine najzad trebalo da budu dopremljene TBM mašine za kopanje prve linije metroa u Beogradu. O tome da se početak izgradnje metroa kao i dopremanje tih tzv. „Krtica” godinama odlaže i iznova najavljuje, tabloidi ne pričaju, već samo da će sa ovim „moćnim mašinama”, kako ih Politika naziva u jednom tekstu iz avgusta, doći i nova era u razvoju Beograda.
Iako problematična u realnosti, saradnja Srbije i Kine u domenu infrastrukturnih projekata je zgodan teren za propagandu u korist Vučića. Prikazan je kao neko koji donosi investicije u zemlju zahvaljujući svojim srdačnim odnosima sa Si Đinpingom. Od ukupno 50 tekstova u kojima je tema bila saradnja Srbije i Kine, trećina je zapravo poslužila za propagandu o Vučiću.
Kina kao rastući strah i trepet sa istoka
U Pekingu je 3. septembra održana velika vojna parada koja je trebalo da zastraši i zadivi zapadni svet, ali i medije. Domaće tabloide definitivno jeste.
„Moć zmaja sa istoka kuje novi poredak”, pišu Novosti, a Alo konstatuje da je: „Si pokazao nezamislivu moć”.
U naročitom fokusu je u navedenom periodu bila i politička moć Kine, budući da je tih dana u Pekingu održan samit Šangajske organizacije za saradnju u kojoj su između ostalih i Kina i Rusija.
Samit je bio značajan jer su se članice dogovorile o još tešnjoj saradnji u vreme Trampovih visokih uvoznih tarifa. Predsednici ovih zemalja su u svojim govorima više puta spomenuli novi globalni poredak, jedan multipolarni svet gde više neće postojati jedan centar moći – onaj na zapadu.
Mediji u Srbiji su ove poruke danima prenosili, ističući rastuću političku, vojnu i ekonomsku moć ovih država koje postaju sve veća pretnja zapadnim savezima i branitelj nezapadnih, tradicionalnih vrednosti i autoriteta.
Ono što većina tih novinskih izveštaja o samitu ŠOS-a implicitno sugeriše je da se Srbija politički, ekonomski, vojno, ideološki prikloni upravo tom taboru. U njemu su, naime, svi naši prijatelji: Rusi, Kinezi i svi ostali koji geopolitički ne pripadaju Zapadu.
Isključivo pozitivni medijski narativi o Kini vrlo jasno pokazuju koji je od četiri stuba spoljne politike najprivilegovaniji, kaže naš sagovornik Marko Todorović.
Odnosi sa EU i SAD percipirani su kao zahtevni jer podrazumevaju reformske obaveze, a saradnja sa Rusijom je Srbiji od početka rata u Ukrajini postala veliki teret.
„Saradnja sa Kinom za vlast ostaje laka i komforna”, objašnjava Todorović.
„Ne postoji ozbiljniji spoljnopolitički pritisak Zapada da se ta saradnja ograniči”, smatra on. „Upravo zato se Kina u provladinim medijima gotovo isključivo prikazuje u superlativu – kao pouzdan partner, simbol razvoja i alternativni model uspeha – bez dubljeg razmatranja protivrečnosti njenog ekonomskog sistema i potencijalnih rizika koje kineske investicije nose”.
Šta je cilj ovakvog medijskog i političkog svrstavanja uz Kinu? Nemanja Todorović Štiplija sa portala European Western Balkans smatra da je jedan od glavnih – produbljivanje nepoverenja građana prema Zapadu.
„Zbog toga istovremeno sa tom kampanjom hvalisanja Kine, imate i kampanju protiv zapadnih zemalja. Tako se tako Kina nudi kao savršen model koji predstavlja budućnost, dok Zapad zaostaje”, kaže. „Zato ne iznenađuju i brojni tekstovi u provladinim medijima u kojima se kao alternativa članstva Srbije u EU, nudi učešće u nekim organizacijama u kojima učestvuje Kina kao što je BRIKS”.
Todorović Štiplija smatra da je ovakva kampanja uspešna, što potvrđuju i razna istraživanja javnog mnjenja koja pokazuju da se građani Srbije uglavnom afirmativno odnose prema Kini, dok su stavovi prema zapadnim zemljama podeljeni.
„Što su građani Srbije više skeptični prema Zapadu, to je odgovornost vlasti za neuspeh u procesu evropskih integracija manja”, zaključuje on.
Politika dominira
U broju i raznovrsnosti tekstova ubedljivo prednjači Politika (ujedno i novina sa najviše tekstova po broju) koja je objavila najmanje 69 tekstova (dve petine uzorka), novinskih vesti, izveštaja, i analiza, kao i kolumni i intervjua.
Ton je u 36 slučajeva pozitivan prema Kini. Pisali su kako je Kina „pokazala svetu snagu svoje armije”, o „danima otvorenih vrata u borskim rudnicima”, o „globalnoj diplomatskoj revoluciji” koju vodi Kina itd.
U 33 slučaja ton je bio neutralan, a bilo je i nekoliko primera u kolumnama i člancima Politike u kojima je novinar očuvao nepristrasan ton i analitično obuhvatio temu iz nekoliko uglova.
Ovaj list je imao i rubrike specijalno posvećene Kini. Privremena rubrika „Pogled u Kinu” uvedena je početkom septembra uoči vojne parade u Pekingu. Istoričari su pisali o antifašističkom nasleđu Kine i njenoj ulozi u ratovima, novinarka kineske televizije CCTV je napisala kolumnu o važnosti čuvanja sećanja na prošlost, a tekst je napisao i kineski ambasador u Beogradu.
U rubrici Reading China je objavljeno nekoliko promotivnih tekstova o kineskoj kulturi i turizmu: kratke reportaže o lepoti kineskih sela i pokrajina koje ili nisu bile potpisane ili su ih potpisali nepoznati kineski autori. Nije poznato ko je naručilac ovih reklama jer Politika to nije naznačila.
Na pitanja novinarke Raskrikavanja o ovome nisu odgovorili.
