Gotovo godinu i po nakon što je nekoliko organizacija civilnog društva podnelo krivičnu prijavu zbog sumnje da su BIA i policija novinarima i aktivistima ubacivale špijunski softver u telefone, slučaj se i dalje nalazi u pretkrivičnoj fazi. Prema navodima Beogradskog centra za ljudska prava, do sada je saslušano samo dvoje od ukupno sedam identifikovanih oštećenih, zbog čega su pre dve nedelje punomoćnici oštećenih Posebnom odeljenju za borbu protiv visokotehnološkog kriminala podneli urgencije tražeći da se postupa u predmetu.
Raskrikavanje, BIRN i Amnesty International objavili su krajem 2024. godine da je BIA aktivistima i novinarima, koje je privodila ili pozivala na razgovore, uz pomoć izraelskog alata Cellebrite otključavala telefone, a zatim na te uređaje ubacivala domaći špijunski program NoviSpy.
Raskrikavanje je tada pisalo o slučaju novinara portala FAR Slaviše Milanova, kome je tokom informativnog razgovora u policijskoj stanici u Pirotu instaliran NoviSpy.
Milanov je u februaru te godine automobilom krenuo ka banci kada ga je zaustavila policijska patrola, nakon čega su od njega zatražili da pođe u policijsku stanicu radi testiranja na alkohol i droge.
„Bio sam iznenađen jer mi je bilo malo čudno da nekog u 11 sati pre podne vode u stanicu na test psihoaktivnih supstanci. I bio sam siguran da u sebi nemam nikakve supstance”, ispričao je tada Milanov za Raskrikavanje.
Pre ulaska u stanicu oduzet mu je telefon, a unutra je zadržan gotovo dva i po sata. Kada je izašao iz zgrade primetio je da mu se telefon neobično ponaša, mobilni internet i Wi-Fi bili su isključeni, baterija se ubrzano praznila, a pojedine aplikacije koje inače ne koristi bile su aktivne.
Forenzičari Amnesty Internationala analizirali su njegov telefon i utvrdili da je uređaj najpre otključan pomoću sofisticirane izraelske tehnologije, nakon čega je na njega instaliran do tada nepoznat špijunski softver koji su nazvali NoviSpy.
Slučaj Slaviše Milanova Amnesty International uvrstio je u svoj veliki izveštaj o digitalnom nadzoru u Srbiji, u kojem je dokumentovano da su desetinama aktivista, novinara i članova nevladinih organizacija telefoni kompromitovani tokom informativnih razgovora i privođenja u policiji i BIA.
O pojedinim takvim slučajevima tada je izveštavao i BIRN, koji je godinu dana kasnije, u decembru 2025, objavio i priču o poljoprivrednicima kojima je BIA, prema njihovim saznanjima, ubacivala špijunski softver u telefone.
Deset organizacija civilnog društva podnelo je 24. decembra 2024. krivičnu prijavu pred Posebnom odeljenju za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Višeg javnog tužilaštva u Beogradu protiv za sada nepoznatih pripadnika BIA i policije, tvrdeći da su novinarima, aktivistima i članovima nevladinog sektora nezakonito otključavani telefoni i ubacivan špijunski softver.
Ko je podneo prijavu?
Krivičnu prijavu podneli su Beogradski centar za ljudska prava, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Građanske inicijative, CRTA, Inicijativa mladih za ljudska prava, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), YUCOM, Udruženje „Krokodil”, Partneri Srbija i SHARE Fondacija, zahtevajući pokretanje postupka zbog praćenja komunikacija novinara i aktivista.
Programski direktor Beogradskog centra za ljudska prava Dušan Pokuševski kaže da su prvom krivičnom prijavom bila obuhvaćena četiri slučaja za koja je postojala najčvršća dokumentacija, među kojima je i slučaj novinara Slaviše Milanova.
U maju 2025. usledila je dopuna prijave sa još dva slučaja, a potom i nova dopuna koja se odnosi na jednog poljoprivrednika.
Gotovo godinu i po nakon prve prijave, istraga praktično nije napredovala.
„Ono što mi znamo da je do sada, po nalogu tužilaštva, Ministarstvo unutrašnjih poslova pozvalo na razgovor samo dvoje oštećenih. I to dvoje koji su obuhvaćeni prvom dopunom krivične prijave. Znači od svih oštećenih, ukupno sedam, samo dvoje je do sada pozvano”, objašnjava Pokuševski.
Kako navodi, u svim slučajevima korišćen je isti metod. Cellebrite je služio za zaobilaženje bezbednosnih zaštita i otključavanje telefona, nakon čega bi na uređaj bio instaliran NoviSpy.
„NoviSpy je izuzetno intruzivan, on pristupa svim segmentima telefona i preuzima čak i hardverske servise – uključivanje kamere, mikrofona, uzimanje screenshot-ova u realnom vremenu. Čak i nešto što otipkate na tastaturi, ali niste kliknuli ’send’, taj spyware je mogao to da prebacuje na servere”, kaže Pokuševski za Raskrikavanje i dodaje da je Amnesty potvrdio da ti serveri pripadaju BIA.
Nezavisne institucije, međutim, nisu suštinski istraživale slučaj.
Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti obustavio je postupak nakon što su mu MUP i BIA dostavili dopise u kojima tvrde da su postupali u skladu sa zakonom. Zaštitnik građana je takođe obustavio postupak uz obrazloženje da je u toku krivični postupak, iako, kako navodi Pokuševski, istraga formalno još nije ni otvorena i predmet se i dalje nalazi u pretkrivičnoj fazi.
Punomoćnici oštećenih podneli su urgencije Posebnom odeljenju za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. Ukoliko ne bude odgovora, najavljuju prigovor Apelacionom tužilaštvu, a potom i ustavnu žalbu.
„Postoje indicije da je ovakva vrsta nezakonitog digitalnog nadzora bila izuzetno rasprostranjena. Mi pričamo o nekim slučajevima za koje je došlo do konkretne identifikacije, ali postoje indicije da mi pričamo možda i u hiljadama potencijalnih žrtava”, kaže Pokuševski.
On podseća da srpske vlasti Cellebrite poseduju gotovo deceniju i da je ovaj alat nabavljen još 2017. godine sredstvima norveške vlade.
