U tabloidima i na društvenim mrežama trenutno je viralan snimak dela večernjeg Dnevnika televizije Nova S u kome voditeljka Jelena Obućina i novinar Željko Veljković pričaju na albanskom jeziku. Kako tabloidi izveštavaju, Dnevnik je emitovan „na dan kada su teroristi koji govore na tom istom jeziku u Račku napali Srbiju”, a dvadesetpetogodišnjica pomenutog događaja obeležena je pre dva dana. Ipak, u pitanju je dezinformacija i manipulacija zastarelim snimkom, pošto je konkretan Dnevnik emitovan 25. maja 2022. godine, kada su Obućina i Veljković izveštavali o festivalu „Merdita, dobar dan” i prilog završili pozdravom na albanskom.

Skoro deceniju od donošenja seta medijskih zakona, u godini za nama doneta su dva nova – Zakon o javnom informisanju i Zakon o elektronskim medijima. Najvažnija novina – Telekom može biti vlasnik medija. U prošloj godini državni Telekom kupio je i Globaltel, mobilnog operatera Željka Mitrovića, a vlasništvo se promenilo i u nedeljniku NIN. Raskrikavanje je postalo i punopravni član Evropske mreže standarda provere činjenica.

Ovih dana su u nekoliko prorežimskih medija objavljeni rezultati monitoringa dve televizije u vlasništvu United grupe - N1 i Nova S po kojima je od početka kampanje 120 sati bilo posvećeno „pljuvanju Vučića“. Ipak, informacija o tome ko je radio monitoring nije objavljena. Srpski telegraf tvrdi i da je na ovim televizijama Vučiću ukinuto pravo da odgovori na napade i to zbog odluke da ovi mediji ne emituju predizborne oglase.

Pokret Ekološki ustanak je danas objavio snimak telefonskog razgovora u kome se čuje kako Aleksandar Vučić govori novinarki da mu postavi pitanje o događajima u Makedoniji. U snimku koji traje nepuna dva minuta Vučić se novinarki obraća sa „ti“, ona ga pita ono što joj je on prethodno tražio i na kraju joj napominje da je „veoma važno da se to pusti“. Perica Gunjić, glavni i odgovorni urednik portala Cenzolovka, koji se bavi pitanjima medijskih sloboda, za Raskrikavanje navodi da je ovo još jedan dokaz da Vučić „direktno uređuje medije u Srbiji“.

„Slikaju mrlje krvi, uzimaju izjave od komšija, ne znam da li je ostao još neko u Duboni ili Malom Orašju ko nije dao izjavu“, opisuje novinarka Jovana Gligorijević „akcije“ medija ovih dana nakon masovnog ubistva u okolini Mladenovca. Sličan utisak joj je ostavilo i izveštavanje o ubistvu u osnovnoj školi. „Ne postoji reč da se opiše koliko je potresno to što je ubijeno osmoro dece, ali nema javnog interesa u tome što ćemo da fotografišemo sirote roditelje kao da su životinje u kavezu“. Da se izveštavalo po Kodeksu, smatraju pojedini sagovornici Raskrikavanja, javnost danas ne bi znala većinu detalja koje ipak zna, a koji ne informišu već zastrašuju, počinioce, žrtve i njihove porodice izlažu rizicima i dodatnom traumiranju, a neke potencijalno mogu da inspirišu na slične zločine. O medijskim aspektima ovih tragedija, osim sa Jovanom Gligorijević, razgovarali smo i sa novinarkama Tamarom Skrozza i Anne Marie Ćurčić i dečijim psihijatrom Robertom Grujičićem.