Novi medijski zakoni u Srbiji

Zakon o javnom informisanju i medijima i Zakon o elektronskim medijima , počeli su da se primenjuju 4. novembra ove godine, nakon što su nedelju dana ranije usvojeni u Narodnoj skupštini.

Kritike tokom javnih rasprava su se uglavnom odnosile na raspodelu javnog novca za projektno sufinansiranje, pogotovo medijima koji godinama krše profesionalne standarde, pri čemu je bilo sporno da li sredstva mogu dobijati mediji koji kodeks krše, a ne priznaju nadležnost Saveta za štampu.

Savet je predložio da se zakonom odredi da novac iz budžeta dobijaju samo mediji koji ne krše profesionalne standarde, ali je Nacrt koji se našao na javnoj raspravi sadržao tačku koja govori da pravilo važi samo za medije koji priznaju nadležnost Saveta za štampu. To bi značilo da bi neetični mediji koji godinama krše kodeks i inače ne prihvataju nadležnost Saveta opet mogli da konkurišu za sredstva bez bilo kakvih prepreka. Naposletku, ovaj član zakona je izmenjen i određeno je da se on odnosi i na medije koji ne prihvataju i one koji prihvataju nadležnost Saveta.

Tri tačke koje su sporne i koje su privukle najviše pažnje ticale su se dozvole državnom Telekomu Srbije da osniva i kupuje medije, nedostatak obaveze REM-a da postupa po žalbama građana, i nedovoljno rešavanje problema zloupotrebe državnih institucija u izbornim kampanjama.

I pored postignutih dogovora o uklanjanju nekih kontroverznih odredbi iz nacrta novih medijskih zakona, sačuvana je odredba koja dopušta državnoj telekomunikacionoj kompaniji Telekom Srbija da osnuje i poseduje medije.

Za sledeću godinu se planiraju i izmene Zakona o javnim medijskim servisima, što se očekuje posle formiranje nove Vlade.

Telekom pripojio Globatel

Telekom je i 2023. godine nastavio sa kupovinom firmi. Globaltel, koji je bio u većinskom vlasništvu Pink media grupe Željka Mitrovića, državni operater je preuzeo u julu prošle godine. Ostatak vlasništva u Globaltelu imala je firma Procescom u vlasništvu Saše Terzića, čija je druga firma Kentkart bila godinama zadužena za naplatu karata u beogradskom GSP-u. Nikada se nije saznalo za koliko je Telekom preuzeo Globaltel, jer je generalni direktor državnog Telekoma Vladimir Lučić to proglasio poslovnom tajnom.

Lučić je označio kao neistinite priče da se kupovina dešava ne bi li se kompenzovalo ukidanje rijalitija Zadruga ili raskid ugovora Grada Beograda sa kompanijom Kentkart.
Prema protalu Nova ekonomija, Telekom je sticanjem Globaltela postao vlasnik imovine ovog preduzeća procenjene na 146,8 miliona dinara, ali i preuzeo dugove te kompanije od skoro 100 miliona dinara.

NIN promenio vlasnika

Jelena Drakulić Petrović je postala nova vlasnica nedeljnika NIN u avgustu prošle godine, nakon što je preuzela 99% udela od kompanije Ringier Srbija. Drakulić je inače od 2008. godine direktorka u Ringieru.

Iako u zvaničnom saopštenju nisu izneti detalji o ovoj traksakciji, portal Raskrikavanje je došao do ugovora iz APR-a koji pokazuje da je kompanija Ringier Srbija nedeljnik poklonila svojoj generalnoj direktorki. U njemu stoji da kompanija novoj vlasnici bez ikakve naknade prenosi svoj udeo, koji vredi preko 280.000 evra.

„Ringier Srbija sada želi da prenese udeo zaposlenoj (Jeleni Drakulić Petrović, prim. nov) bez naknade, na osnovu aneksa Ugovora o radu baziranog na dugoročnom planu podsticaja”, navodi se u ovom ugovoru, ali pošto Ugovor o radu spada u poslovnu tajnu, nije poznato šta piše u pomenutom aneksu.

Glavni i odgovorni urednik NIN-a Milan Ćulibrk je za Raskrikavanje tada rekao da mu nije jasna promena vlasničke strukture, ali i da ne očekuje da će doći do promene kursa uređivačke politike pošto je nova vlasnica direktorka NIN-a već godinama.

Raskrikavanje postalo deo mreže EFCSN

I za kraj malo hvale – Raskrikavanje je pre nekoliko godina bilo među osnivačima regionalne mreže SeeCheck, krajem 2022. godine se pridružilo Međunarodnoj mreži za proveru činjenica (IFCN), a od prošle godine je postalo član i Evropske mreže standarda provere činjenica (EFCSN). Proces ulaska u ovako velike mreže nije bio kratak – prvo su novinari morali da prođu niz obimnih specijalističkih obuka koje su trajale mesecima, upoznavali su se standardizovanom metodologijom i dodatno unapredili transparentnost informacija na veb-sajtu.

Mrežu EFCSN predvodi šest evropskih organizacija koje se bave borbom protiv dezinformacija: Fondacija Maldita iz Španije, Frans-pres iz Francuske, CORRECTIV iz Nemačke, Demagog iz Poljske, Pagella Politica / Facta iz Italije i EU DisinfoLab iz Belgije.

Ovaj proces je takođe prošla i novosadska redakcija FakeNews Tragača, koja već sarađuje s Raskrikavanjem u okviru regionalne mreže.

Ukoliko čitaoci smatraju da je bilo koji portal, koji je član ovih mreža, prekršio međunarodne odredbe svojim radom, može se uputiti žalba IFCN-u ili se obratiti EFCSN-u putem formulara.