Veliki broj domaćih portala je preneo kako je Srbija druga u Evropi po najnižoj ceni struje. Ova informacija je potekla od ministarke rudarstva i energetike Dubravke Đedović Handanović koja je početkom marta u intervjuu za Politiku izjavila da prema HEPI-ju (Indeksu cene energije u domaćinstvu), jedino Budimpešta ima jeftiniju struju od Beograda. Međutim, to nije potpuno tačno jer podaci HEPI-ja pokazuju da je Srbija na trećem mestu, iza Ukrajine i Mađarske. Ova baza izostavlja i nekoliko evropskih zamalja u kojima je cena struje prema prošlogodišnjim istraživanjima bila jeftinija u odnosu na Srbiju.

Poslanici Evropskog parlamenta (EP) su danas https://www.europarl.europa.eu/news/pt/press-room/20240202IPR17327/serbia-did-not-fulfil-its-commitments-to-free-and-fair-elections-say-meps==usvojili rezoluciju kojom se poziva na sprovođenje nezavisne međunarodne istrage o neregularnostima na decembarskim izborima u Srbiji. Ako se dokaže kršenje vladavine prava, poslanici predlažu obustavu finansijske podrške Srbiji od strane Evropske unije. Novinska agencija Tanjug je prenela da je „EP usvojio rezoluciju o Srbiji, ali ne i uslovljavanje finansijske pomoći”, a zatim svoj tekst posle 10-ak minuta ispravila. Portal K1 preuzeo je prvobitnu Tanjugovu vest sa pogrešnim naslovom, a do objavljivanja ovog teksta ga nije ispravio.

Evropska komisija je objavila izveštaj o napretku Srbije u kome se najčešće može pročitati da je Srbija u prethodnoj godini ostvarila „ograničeni napredak“ u ključnim oblastima: borbi protiv korupcije, organizovanog kriminala, slobodi izražavanja, reformi javne uprave, ili „izvestan napredak“ u oblastima poput pravosuđa. Iako je ovaj izveštaj generalno povoljniji nego što su to bili neki raniji o Srbiji, i dalje praktično da nema oblasti u kojoj nisu iznete kritike na račun onoga što još uvek nije i tek treba da se uradi. Ipak, neki mediji, poput Tanjuga ili Euraktiva, objavili su u jučerašnjim tekstovima da je EK „konstatovala napredak“, ali bez pomena o nizu zamerki.

„Svetska eksluziva” da je američki Blumberg objavio intervju sa direktorom Telekoma Vladimirom Lučićem, u kojem je pohvalno pisao o poslovanju ove državne kompanije, pojavila se u brojnim medijima u Srbiji poput Večernjih novosti, Informera, Republike,Kurira, Aloa i pokrajinskog javnog servisa. Čitaoci su već u naslovu mogli da pročitaju kako svetski poznat Blumberg hvali srpski Telekom, ali im nigde nije napomenuta ključna stvar - da je Telekom platio za objavljivanje pohvalnog teksta, odnosno da je reč o plaćenom sadržaju iza koga ne stoji redakcija. Osim što se radi o sadržaju koji nije novinarski već je reklama, nije čak ni potekla sa Blumberga, već sa britanskog sajta Biznis reporter, odakle ga je preneo Blumberg.

Gotovo da nema medija u Srbiji koji nije preneo navodnu izjavu gradonačelnika Kijeva i bišeg boksera Vitalija Klička za jedan švajcarski portal o tome da će se „Ukrajinci osloboditi Rusa kao što su se Albanci oslobodili Srba“. Vest su preneli mnogi - Tanjug, RTS, RTV, Nova.rs, Blic, Informer i drugi tabloidi, kao i lokalni portali poput Kossev-a. Oglasila se i ambasada Ukrajine u Beogradu, oštro je reagovao i ministar policije Aleksandar Vulin, da bi na kraju Vitalij Kličko demantovao da je rekao ovako nešto. Portal koji je ovu navodnu izjavu prvi objavio jeste iz Švajcarske, ali namenjen je albanskoj dijaspori i u izveštavanju vrlo pristrasan - sudeći po tekstovima, Albanci su pozitivci, Srbi negativci. Tekstovi su nepotpisani, na sajtu nema impresuma, ali ništa od toga nije bilo dovoljno medijima da posumnjaju u kredibilitet ovog izvora.