Veliki broj domaćih portala je preneo kako je Srbija druga u Evropi po najnižoj ceni struje. Ova informacija je potekla od ministarke rudarstva i energetike Dubravke Đedović Handanović koja je početkom marta u intervjuu za Politiku izjavila da prema HEPI-ju (Indeksu cene energije u domaćinstvu), jedino Budimpešta ima jeftiniju struju od Beograda. Međutim, to nije potpuno tačno jer podaci HEPI-ja pokazuju da je Srbija na trećem mestu, iza Ukrajine i Mađarske. Ova baza izostavlja i nekoliko evropskih zamalja u kojima je cena struje prema prošlogodišnjim istraživanjima bila jeftinija u odnosu na Srbiju.
Prema poslednjem izveštaju HEPI-ja objavljenom za januar 2024. godine Srbija se dobro kotira, ali nije na drugoj poziciji liste država sa najnižom cenom struje. Ispred Beograda gde je cena kilovat-sata sa taksama i PDV-om 10,48 evrocenti i Budimpešte u kojoj je cena 9,68 centi nalazi se glavni grad Ukrajine – Kijev, u kojem je cena od 6,71 centi ubedljivo najniža u uzorku od 33 analizirane države Evrope.
Za neke država sa mape ne postoje podaci, zašto?
Kako u metodologiji piše,
HEPI analizira glavne gradove svih država Evropske unije, odabranih država Energetske zajednice (Crne Gore, Norveške, Srbije i Ukrajine), Velike Britanije i Švajcarske.
Iz uzorka su, dakle, izostale neke od država sa najnižim BDP-om po glavi stanovnika na našem kontinentu poput Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Albanije, Turske i Moldavije. Podataka nema ni za Belorusiju, a Rusija je u potpunosti odstranjena sa evropske mape.
Upravo neke od ovih izostavljenih zemalja, prema drugim istraživanjima, imaju jeftiniju struju u odnosu na Srbiju.
Tako, prema poslednjim podacima
Evrostata koji se odnose na prvu polovinu 2023. godine, jeftiniju struju od Srbije su imale Bosna i Hercegovina, Turska, Gruzija i Kosovo. Na ovoj listi takođe nisu posmatrane sve evropske države, već samo države EU i EFTA (bez Švajcarske) i
zemlje-kandidatkinje za EU (bez Ukrajine).
Na grafiku cene električne energije za domaćinstva širom sveta za jun 2023. godine portala Statista
Rusija se nalazi među najeftinijim državama, ispod Turske (7,4 evrocenti), gde je jedan kilovat-čas energije 0,07 američka dolara, odnosno oko 6,4 evrocenti.
Neobičan prikaz podataka
HEPI je nepraktično ilustrovao grafikon koji pokazuje cenu struje po državama – tamnoplavom prikazana je država u kojoj je najskuplja, a belom država sa najjeftinijom strujom. Ukrajina se zbog toga kamuflirala u pozadinu.
energypriceindex.com/price-data
Ipak, u samoj publikaciji koja se nalazi ispod grafikona, jasno je naznačeno da je u Kijevu cena struje najjeftinija, da zatim sledi Budimpešta, pa Beograd.
energypriceindex.com/price-data
Inače, pojedini portali pogrešno su tumačili parametre iz tabele HEPI i izvestili da je kilovat-sat energije u Srbiji 10,48 evra, umesto evrocenti. U štampanom Informeru ova informacija je navedena i kao citat ministarke Đedović Handanović.
Po logici portala domaćinstvo koje je potrošilo recimo 300 kilovat-sati struje, što je
ispod proseka potrošnje u Srbiji, moralo bi da plati preko 350.000 dinara svoj račun za struju – 100 puta više nego što je realna cena.
Ovu vest prenela je agencija
Tanjug, portali
Euronews,
RTV,
Politika,
Kurir,
Informer,
Telegraf,
Studio B,
021,
In medija,
Belami,
Biznis.rs i
Srpska.one, kao i novine Informer za utorak 5. mart.
Ažurirano 12. marta 2024. godine. Portal Kurir je obavestio redakciju Raskrikavanja da je prvobitni tekst izmenjen u skladu sa našom analizom. Prvobitni naslov „SRBIJA DRUGA U EVROPI PO NAJNIŽOJ CENI STRUJE Đedović Handanović: Beograd jeftiniji od Podgorice i Zagreba“ promenjen je u „ISPRAVKA: Srbija nije druga u Evropi po najnižoj ceni struje“. Kurir je u ispravljenoj verziji preneo delove teksta Raskrikavanja i uputio izvinjenje čitaocima.
