Danas je 21 godina od ubistva premijera Zorana Đinđića, što je Informer video kao zgodnu priliku da zaradi što više klikova naslovom „Misterija bez odgovora dve decenije: Kako su povezana ubistva Đinđića i švedske ministarke“. Odgovor je jednostavan - nikako nisu povezana, niti se do kraja teksta razjašnjava o kakvoj misteriji govore.

Veliki broj domaćih portala je preneo kako je Srbija druga u Evropi po najnižoj ceni struje. Ova informacija je potekla od ministarke rudarstva i energetike Dubravke Đedović Handanović koja je početkom marta u intervjuu za Politiku izjavila da prema HEPI-ju (Indeksu cene energije u domaćinstvu), jedino Budimpešta ima jeftiniju struju od Beograda. Međutim, to nije potpuno tačno jer podaci HEPI-ja pokazuju da je Srbija na trećem mestu, iza Ukrajine i Mađarske. Ova baza izostavlja i nekoliko evropskih zamalja u kojima je cena struje prema prošlogodišnjim istraživanjima bila jeftinija u odnosu na Srbiju.

Pre četiri godine bili smo jako blizu kolektivnog imuniteta kod gotovo svih bolesti koje sprečavaju obavezne vakcine. Danas se čini da smo od tog cilja sve dalje i dalje. Pandemija Kovida-19 i agresivna promocija antivakserstva uticala je na zdravstveni sistem i poverenje u vakcine, pa čak i u one koje se decenijama redovno primaju. Za dve godine broj zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka protiv roditelja koji odbijaju da vakcinišu svoju decu je gotovo utrostručen. Ipak, prema podacima koje je Raskrikavanje prikupilo skoro trećina postupaka zastari, a novčane kazne su prilično retke.

Pre dva dana je u Evropskom parlamentu usvojena tzv. anti-SLAPP direktiva, uputstvo za države članice u borbi protiv SLAPP tužbi - onih čiji cilj nije zadovoljenje pravde, već ućutkivanje medija, aktivista i svih koji istražuju ili kritikuju rad moćnika. Direktiva će, između ostalog, omogućiti sudijama u zemaljama EU da odmah odbace SLAPP tužbu, i pre pokretanja sudskog postupka, kao i da dosude odštetu žrtvama ovakvih postupaka. Direktiva se neće primenjivati u Srbiji, ali jeste važan korak - reč je o krovnom dokumentu koji će zakonski regulisati rastući problem ovakvih tužbi u Evropi i može poslužiti kao vodič za nacionalne inicijative. Uroš Jovanović iz Građanskih inicijativa kaže da nekoliko nevladinih i medijskih organizacija u Srbiji radi na formiranju mreže kroz koju će zagovarati promene domaćeg zakonodavstva, budući da je Srbija na 10. mestu u Evropi po broju ovih tužbi.

Više provladnih medija je „ekskluzivno“ objavilo da najnoviji izveštaj OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) pokazuje da su izbori u Srbiji bili regularni, te da je „stavljena tačka na malverzacije opozicije“, koja je ukazivala na neregularnosti nedavno održanih parlamentarnih izbora. Isto tumačenje ima i vlast kao i premijerka Ana Brnabić. Uprkos ovakvim tvrdnjama provladinih medija, OEBS-ova posmatračka misija je u izveštaju konstatovala da je na parlamentarnim izborima u Srbiji itekako bilo neregularnosti - uočili su kupovinu glasova, fotografisanje izbornih listića, nelegalne uticaje na birače. Kažu i da je kampanjom dominirao Aleksandar Vučić koji nije bio kandidat ni za jednu funkciju.