Danas je 21 godina od ubistva premijera Zorana Đinđića, što je Informer video kao zgodnu priliku da zaradi što više klikova naslovom „Misterija bez odgovora dve decenije: Kako su povezana ubistva Đinđića i švedske ministarke“. Odgovor je jednostavan - nikako nisu povezana, niti se do kraja teksta razjašnjava o kakvoj misteriji govore.
Pomenuti naslov obećava da ćete u tekstu saznati ono što se njime i sugeriše - kako su to povezana ova dva atentata na visoke državne funkcionere, jedan izveden u Beogradu, drugi mesecima kasnije u Stokholmu.
Kada naivno kliknete na ovaj naslov, ponoviće vam da je ubistvo švedske ministarke samo nekoliko meseci nakon atentata na Đinđića
„misterija koja i posle više od dve decenije visi u vazduhu“. Ipak, ne pojašnjavaju šta je tačno misteriozno.
„Da stvar bude još čudnija“, čudi se Informer,
„Ana Lind, švedska ministarka spoljnih poslova trebalo je da se sastane sa Đinđićem na dan njegovog ubistva“.
Iščuđavanje se nastavlja, ali i dalje bez obrazloženja o tome u čemu se misterija sastoji.
„Stvar postaje još sumnjivija i mnogi povezuju ubistvo Đinđića i Ane Lind, jer je nju nožem napao Mijailo Mijailović, muškarac srpskog porekla koji je rođen u Švedskoj“, nastavlja Informer.
U kom smislu je stvar sumnjiva i ko su ti „mnogi“ - osim zaposlenih u redakciji Informera - koji povezuju ova dva ubistva - ni to nije objašnjeno čitaocima. Osim što podseća na hronologiju ovih događaja, tabloid ne nudi ništa za tvrdnju da su ubistva povezana niti je uopšte jasno na šta su tačno hteli da aludiraju.
Ana Lind jeste 12. marta 2003. godine bila u Beogradu, jer je trebalo da se sastane sa
Zoranom Đinđićem. Istina je i da je ubijena nekoliko meseci posle njega, 11. septembra 2003. godine. Istina je i da ju je ubio švedski državljanin srpskog porekla, sin jugoslovenskih imigranata,
Mijailo Mijailović.
Razloga za zbunjenost i mistifikaciju, međutim, nema, jer je sve poznato, jasno i sudski utvrđeno. Ubica Ane Lind, tada 24-godišnji Mijailo Mijailović, napao ju je nožem u tržnom centru, a ona je dan kasnije preminula. Istraga je utvrdila - a i Mijailović je sam to priznao - da ubistvo nije politički motivisano. Reč je o čoveku sa psihičkim poremećajem koji je potom osuđen na doživotnu kaznu zatvora.
Sa druge strane, ubistvo Zorana Đinđića planirale su i izvele nekadašnje državne strukture, što Informer uopšte ne spominje, pa iz teksta izgleda kao da je ovaj atentat pao s neba.
Za ovaj zločin su septembra 2009. godine na po 40 godina zatvora osuđeni bivši pripadnici Jedinice za specijalne operacije Resora državne bezbednosti: komandant JSO
Milorad Ulemek Legija osuđen je kao organizator, a pripadnik jedinice
Zvezdan Jovanović kao neposredni izvršilac.
Osim njih, za učešće u atentatu na višegodišnje kazne zatvora osuđeno je i više pripadnika Zemunskog klana.
Motiv ubistva je, prema obrazloženju sudskog veća, bio zaustavljanje borbe protiv organizovanog kriminala i sprečavanje istrage zločina u kojima je ova ekipa učestvovala.
Politička pozadina, odnosno inspiratori i nalogodavci ovog ubistva, nikada nisu otkriveni.