Tatalović ga je tužila, pa ga je Prvi osnovni sud osudio za krivično delo uvrede i naložio mu da plati 200.000 dinara. Kao što i sudska praksa nalaže, ukoliko osuđeni ne plati novčanu kaznu ona se zamenjuje kaznom zatvora, što bi u Vučićevićevom slučaju bilo šest meseci.
Ipak, tekst Informera u prvi plan „gura“ zatvorsku kaznu, bez spominjanja primarne, novčane kazne, kako bi stvar izgledala dramatičnija. Priča o sudskoj presudi podignuta je na viši nivo – Informer piše da ovim zapravo počinje specijalna operacija koja ima za cilj da zastraši i ućutka kritičare Đilasa i njegove politike. Sve ovo navodno dolazi od Informerovog „anonimnog izvora“.
„Ideja je da novinari i urednici tzv. nezavisnih medija, aktivisti NVO, kao i brojni Đilasovi plaćenici iz javnog života masovno podnose krivične prijave protiv novinara i urednika koji im nisu po volji. (…) Konkretno, kao onaj kog treba zatrpati prijavama pomenut je Vučićević, ali i Milan Lađević i Saša Milovanović iz Srpskog telegrafa, kao i Predrag Sarapa i Duško Vukajlović iz Objektiva“, navodno otkriva ovaj „izvor“.
Nakon toga u tekstu stoji izjava Vučićevića koji, opet navodno, „kaže da prvi put čuje za ovaj zločinački plan ali da sve ukazuje na to da neki takav dogovor postoji“.
„U poslednjih šest i više meseci protiv mene je podneto na desetine krivičnih prijava, što se ranije vrlo retko dešavalo. I dok su te pre tri ili četiri godine te prijave bile redovno odbacivane jer zakon i evropske norme jasno kažu da novinar u obavljanju svog posla sme da šokira, preteruje i vređa, sada vidimo da sudovi po tim prijavama dosuđuju i zatvorske kazne“, rekao je Vučićević.
Nejasno je po kom zakonu i evropskim normama novinar sme da „preteruje“ i vređa bilo koga. Kodeks novinara Srbije i Zakon o javnom informisanju nalažu novinarima da o stvarima izveštavaju istinito i objektivno, a za krivično delo uvrede predviđene su kazne po Krivičnom zakoniku.
