Rekordna godina laži: prorežimski listovi u 2025. objavili više od 1.800 manipulativnih vesti

Na naslovnim stranama šest dnevnih listova bliskih vlastima u 2025. novinari Raskrikavanja pronašli su više od 1.800 manipulativnih vesti. Prednjači Alo sa čak 529 takvih tekstova, a odmah za njim sledi Informer sa 399. Raskrikavanje već godinama analizira naslovnice tabloida, i prošla, 2025. godina do sada je zabeležila rekorde u objavljivanju manipulacija. Šest tabloida koje smo analizirali – Informer, Srpski telegraf, Alo, Večernje novosti, Kurir i Politika – iz budžeta su prošle godine zajedno inkasirali više od milion evra.

Dok su studenti blokirali fakultete i građani izlazili na ulice, srpski tabloidi tačno su znali šta je njihov posao – da građane i studente koji protestuju predstave kao teroriste i bezbednosnu pretnju.

Informer, Alo, Srpski telegraf, Večernje novosti, Kurir i Politika zajedno su u 2025. samo na naslovnim stranama objavili više od 1.800 manipulativnih tekstova, pokazala je analiza Raskrikavanja. Jedna od ključnih tema njihovih naslovnica bili su upravo studentski protesti, blokade i građanska okupljanja. 

U neslavnom vrhu ponovo se našao Alo sa 529 manipulativnih tekstova, odmah za njim sledi Informer sa 399, Srpski telegraf (294), Politika (253), Večernje novosti (197) i Kurir (191).

Predmet obožavanja, očekivano, bio je predsednik Aleksandar Vučić. Na naslovnicama se našao više od hiljadu puta, a nijedan od tih tekstova ga nijeprikazao u negativnom svetlu. Pozitivno je portretisan u 88 odsto slučajeva, a u Kuriru je taj procenat dostigao savršenih 100.

Manipulisanje činjenicama i pristrasnost bile su ubedljivo najpopularnije tehnike prorežimskih tabloida, dok su Večernje novosti gotovo specijalizovane za propagandu – ona čini polovinu njihovog manipulativnog sadržaja.

Skoro polovina manipulativnih tekstova objavljena je bez imena autora, a i tu Kurir drži rekord jer je više od 90 odsto njih bilo nepotpisano. 

Kada autor nije poznat, ni izvor nije pouzdaniji. Tako se svaki četvrti manipulativni tekst u Srpskom telegrafu pozivao na anonimne izvore.

Alo: Godina u kojoj su studenti bili „teroristi” i „fašisti”, a Vučić „spasilac”

Profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Dinko Gruhonjić gotovo da je postao dežurni krivac za bilo koji bunt. Na naslovnicama tabloida Alo prošle godine isključivo se pojavljivao kao neko ko radi protiv Srbije i navodno stoji iza studentskih protesta.

Za Raskrikavanje kaže da se oseća kao „lice sa poternice”.

„Ne možete da procenite kad će vas neko samo opsovati na ulici, što se meni dešava, kad će neko da vas pogodi kamenom, kad će neko da izvadi nož ili kad će neko naprosto da vas ubije. To je poenta celih tih kampanja, ne samo protiv mene, ali evo ja se tako osećam”, rekao je Gruhonjić.

On navodi da su tokom godina mete napada ponovo postajali i članovi njegove porodice, uključujući i sina.

„Očigledno je da oni ne biraju sredstva čak i kad je u pitanju porodica, što ne radi ni mafija. Što znači da su oni mnogo gori od klasične mafije. Njima je uvek potreban neki neprijatelj: juče su to bili Slovenci, Hrvati, Bošnjaci, Albanci, Crnogorci, a danas su to građani Srbije”, kaže Gruhonjić.

Tabloide tuži koliko su on i Nezavisno društvo novinara Vojvodine finansijski u mogućnosti, ali po njegovom mišljenju te tužbe ništa ne menjaju iz razloga što tabloidi ne plaćaju to „iz svog džepa, nego opet našim novcem”.

„Volim da se gorko našalim da bih do kraja života mogao da živim od tužbi protiv tog propagandnog dna. Ali to bi podrazumevalo da mi treba mnogo para i da bih se vucarao po sudovima i delio vazduh sa tim oblicima života, što mi svakako teško pada i u ovih desetak tužbi koje sam podneo protiv njih”, kazao je Gruhonjić za Raskrikavanje.

Tokom 2025. godine gotovo da nije bilo dana da čitaoci tabloida Alo na naslovnici nisu mogli da pronađu neku novu opasnost i nekog novog neprijatelja koji „preti Srbiji”, poput Gruhonjića.

Najčešće su to bili studenti, opozicija, Hrvatska, Aljbin Kurti ili strane službe. Nasuprot njima, gotovo po pravilu, stajao je predsednik Aleksandar Vučić, predstavljen kao poslednja brana haosu, nasilju i rušenju države.

Analiza naslovnih strana pokazuje da je Alo tokom godine objavio najmanje 529 lažnih, neutemeljenih ili manipulativnih vesti, što ga čini tabloidom sa najviše takvog sadržaja tokom jedne godine, otkako Raskrikavanje prati naslovne strane domaće štampe.

Tome je doprinela i činjenica da je politika ubedljivo dominirala sadržajem. Čak 80 odsto objava odnosilo se na unutrašnju politiku, dok je dodatnih 15-ak procenata bilo posvećeno spoljnoj politici. Alo je o ovim temama uglavnom pisao kroz izrazito pristrasan i nenovinarski stil. U tekstovima se stavovi studenata, profesora, opozicije ili drugih aktera o kojima se piše uglavnom nisu mogli čuti ili je njima bilo manipulisano, dok su među sagovornicima dominirali predstavnici vlasti i osobe bliske njima.

Tema godine bili su studentski protesti koji su započeti nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu. Urednička politika tabloida prema njima bila je potpuno jednoobrazna. Studenti su jako retko predstavljani kao građani koji protestuju, obično ih je ovaj tabloid profilisao kao bezbednosnu i političku pretnju i kao neprijatelje države.

Na naslovnicama su nazivani „blokaderima”, „huliganima”, „fašistima”, „teroristima”, „zgubidanima” i učesnicima „obojene revolucije”. Protesti su opisivani kao pokušaji izazivanja građanskog rata, državnog udara ili nasilnog preuzimanja vlasti, dok se za studente gotovo redovno tražilo ko stoji iza njih, pa su nabrajani opozicija, strane službe, nevladine organizacije, Hrvatska, Albanija, Kosovo ili zapadne države.

Naslovi poput „Blokaderi spremni da ubijaju”, „Teroristi planirali krvoproliće na Vidovdan”, „Blokaderi hoće građanski rat”, „Opozicija planira Majdan u Beogradu” ili „Dosije blokaderi: tuci, pali, ruši i pljuj po Srbiji” samo su neki od primera retorike koja je dominirala tokom godine.

Istovremeno, Alo je insistirao na poruci da protesti nemaju širu podršku građana i da predstavljaju delovanje male grupe ljudi koja ugrožava „pristojnu Srbiju”. S druge strane, tabloid je preuveličavao broj okupljenih na kontra-protestima koje je organizovao SNS, a poruke sa tih okupljanja smatrao je mnogo iskrenijim i relevantnijim od onih sa studentskih protesta.

Aleksandar Vučić bio je gotovo stalno prisutan na naslovnim stranama Alo-a. Njegova fotografija pojavila se čak 202 puta tokom godine, odnosno češće nego svakog drugog dana. Za razliku od političkih protivnika, koji su najčešće prikazivani kao pretnja državi, Vučić je bez izuzetka predstavljan u pozitivnom svetlu. U više od 90 odsto slučajeva naslovi uz njegovu fotografiju bili su afirmativni, dok o njemu nije zabeležen niti jedan negativan narativ.

Ista logika važila je i za međunarodnu politiku. Rusija, Viktor Orban, Vladimir Putin i vlasti Republike Srpske gotovo su bez izuzetka prikazivani pozitivno. S druge strane, Hrvatska, Kosovo, Aljbin Kurti, NATO, Evropska unija i države Zapada često su predstavljani kao neprijatelji Srbije ili pokrovitelji protesta, neko čije službe usko sarađuju sa organizacijom blokada. 

Etiketirani su i mnogi pojedinci kao kolovođe ili oni koji iz senke predvode čitav građanski i studentski bunt.

Vlasnik tabloida Alo je malo poznati biznismen Saša Blagojević. Pred sam kraj 2025. godine osnovao je novu firmu, Best Media Team, a već šest dana kasnije pod njenu kontrolu prešle su dve televizije iz Užica. U periodu koji je usledio, mreža medija povezanih sa Blagojevićem proširila se i na Čačak, Priboj, Valjevo, Bačku Palanku, Zrenjanin, Loznicu, Kikindu i Ivanjicu. U svom portfoliju ima i gradsku televiziju Studio B. 

Kroz javne nabavke i projektno sufinansiranje medija, izdavač Alo-a je tokom 2025. godine prihodovao više od 143.000 evra.

Godina pučeva koji se nisu desili: Kako je Informer 2025. proizvodio atmosferu stalne opasnosti

Ako bi neko tokom 2025. godine Srbiju upoznavao isključivo preko naslovnih strana Informera, stekao bi utisak da zemlja živi u gotovo neprekidnom vanrednom stanju. Skoro da nije prošla nijedna studentska akcija, protest ili blokada, a da tabloid nije upozorio na krvoproliće, državni udar, građanski rat, terorizam ili pokušaj rušenja države. Na naslovnicama ovog tabloida zabeleženo je ukupno 399 lažnih, neutemeljenih ili manipulativnih vesti.

Informer je, poput drugih tabloida, najavljivao da opozicija „želi” ubistvo Vučića. Tako je već početkom 2025. tvrdio da je lider novog DSS-a Miloš Jovanović pozivao na ubistvo predsednika Srbije i „bacanje Vučića sa terase”. 

Ispostavilo se da Jovanović tako nešto nije rekao, već je prorežimski nalog „Detektor laži” na mreži X manipulisao njegovom izjavom kako bi izgledalo da zagovara nasilje i poziva na ubistvo predsednika Aleksandra Vučića. O tome je pisalo i Raskrikavanje. 

Osim opozicije, koju je optuživao da „hoće vlast silom”, da su njeni predstavnici „hejteri koji priželjkuju krvoproliće” i da su „ludi od mržnje prema Vučiću”, Informer je među navodnim organizatorima njegovog rušenja video i bivšeg američkog predsednika Džoa Bajdena. Nakon što je administracija Donalda Trampa obustavila finansiranje USAID-a, tabloid je tvrdio da je Bajden preko ove američke agencije izdvojio više od 900 miliona dolara za rušenje Vučića.

Do tog iznosa tabloid je došao sabiranjem sredstava koje je USAID u poslednje četiri godine dao za projekte na Kosovu i u Bosni i Hercegovini. 

Godinu za nama obeležili su masovni protesti i blokade fakulteta. Informer je u skladu sa stavom domaće vlasti o ovim protestima izveštavao izrazito negativno, često sprovodeći kampanje blaćenja.

Građane koji protestuju pogrdno su nazivali „blokaderi” i optuživali su ih da „hoće linč”, da su „teroristi”, da „ruše Srbiju”, da uništavaju fakultete i srpsku privredu. 

Često je kao jedini izvor tvrdnji bio glavni i odgovorni urednik ovog tabloida, Dragan J. Vučićević. Tako je, recimo, krajem maja Vučićević tvrdio da su „blokaderi formirali paravojne jedinice”, čiji je cilj „krvoproliće na fakultetima”. 

Kako smo tada pisali, ove tvrdnje je iznosio na osnovu dokumenta u kome ne samo da se tako nešto ne spominje, nego nije ni potvrđeno da su taj dokument izradili studenti. 

Predsednik Aleksandar Vučić pojavio se 185 puta na naslovnim stranama ovog tabloida, pokazuje analiza Raskrikavanja. Predsednik je uglavnom prikazivan pozitivno ili u ulozi žrtve. 

„Državnički potez predsednika. Vučić pruža ruku”, „Niko nije jači od države. Počeo rat! Vučić krenuo u totalni obračun sa korupcijom”, „Vučić u Srbiji okuplja sve lidere sveta”, „Zapad minira Vučića i Fica”, „Predsednik odsvirao kraj blokada. Vučić: Srbija je pobedila”, neki su od naslova u prošlogodišnjim izdanjima Informera. 

Informer je tokom protekle godine bio sklon manipulisanju brojem okupljenih ljudi na protestima. Dok je građanske proteste proglašavao „neuspelim”, često umanjujući broj prisutnih na protestima, tvrdeći da blokaderi vrše nasilje, da maltertiraju i terorišu građane, o skupovima SNS-a pisao je sve najbolje.

Te skupove opisuju kao „veličanstvene” i često procenjuju da je na njima bilo više ljudi nego što bi realno na te prostore fizički moglo da stane. 

Iza Informera stoji Dragan J. Vučićević, koji preko kompanije „Insajder tim” kontroliše 99 odsto vlasništva, dok preostalih jedan odsto pripada dugogodišnjem direktoru Damiru Dragiću. Tokom 2025. godine ova kompanija je kroz javne nabavke i projektno sufinansiranje medija prihodovala gotovo 192.000 evra.

Poslovni putevi Informera i Alo-a ukrstili su se početkom 2026. godine. Nedugo nakon što je vlasnik Alo-a Saša Blagojević osnovao kompaniju Best Media Team, Insajder Tim postao je njen suvlasnik kupovinom deset odsto udela. Za taj deo vlasništva plaćeno je svega 10.000 dinara.

Srpski telegraf: Vučić na 254 naslovnice uglavnom kao heroj, kritičari državni neprijatelji 

Nekoliko dana uoči velikog studentskog protesta 15. marta, javnost je preplavio tajno snimljen audio-snimak sastanka aktivista grupe STAV i Pokreta slobodnih građana. 

Vlast je tvrdila da snimak predstavlja dokaz pripreme državnog udara, a ubrzo je usledilo hapšenje šestoro aktivista, dok se još šestoro osoba sa tog snimka do danas nalazi u inostranstvu.

Srpski telegraf ovom slučaju posvetio je značajnu pažnju na svojim naslovnicama. „Scenario državnog udara”, „Snimak otkrio paklene planove za današnji skup. Spremili vojni puč i ulični rat”, naslovi su koje je list objavljivao tih dana.

Jedan od uhapšenih aktivista, tadašnji član grupe STAV Lazar Dinić, u pritvoru je proveo sedam meseci. 

Pisanja tabloida o njemu i njegovim kolegama prava su refleksija agende prorežimskih listova – uvek držati privid napada na državu. 

Za Raskrikavanje kaže da su mu tokom šetnji za vreme kućnog pritvora prolaznici dva-tri puta dobacivali uvrede jer su poverovali u ono što su pročitali u tabloidima. Sve objave za koje smatra da su lažne ili manipulativne prosleđuje svom advokatu, iako više ni sam ne zna koliko je postupaka do sada pokrenuto.

Posebno mu je, kaže, bilo upadljivo ono što se dogodilo nakon izlaska iz pritvora. Dok su hapšenja danima bila udarna tema brojnih medija, vest o njegovom puštanju prošla je gotovo nezapaženo.

„Meni je bilo čudno što nije bilo nigde ničega o tome”, kaže Dinić.

Dodaje da su njegovi roditelji tog dana za njegovo puštanje prvo saznali iz Informera, i to pre nego što je odluka postala javno dostupna.

„To je bila jedina vest o tome, i dalje se pitam zašto je to tako”, kaže on.

Pristrasni tekstovi i spinovi o Diniću i njegovim kolegama nisu izolovan slučaj u Srpskom telegrafu. Analiza Raskrikavanja pokazuje da je ovaj tabloid tokom prošle godine objavio 294 manipulativne, neutemeljene ili pristrasne vesti.

Centralna figura u Srpskom telegrafu je tokom prošle godine bio, već tradicionalno, predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Njegov lik se na naslovnim stranama ovog tabloida pojavio čak 254 puta.

Uglavnom je predstavljen u pozitivnom kontekstu, kao heroj, graditelj, borac za interese Srbije, čovek od reči, spasilac i neko bez koga Srbija jednostavno ne bi mogla da opstane. 

„Ogromna većina naroda je uz Vučića”„Vučić otvara fabrike dok oni prevrću kontejnere”, „Razbio opoziciju (…) Vučićev mat s kraljevim gambitom”, „Pet razloga zašto Vučić mora da ostane”, „Vučić vizionar” – samo su neki od primera kako je ovaj tabloid u toku 2025. godine predstavljao predsednika. 

Osim ove herojske uloge, često mu je dodeljivana i uloga žrtve i branitelja Srbije – „Predsednik na meti”, „Udar na Vučića iz šest pravaca”, „Hrvatska sačekuša za Srbiju i Vučića”, „Rade Vučiću o glavi”, „Lov na Vučićevu glavu”, „Vučića ruše zbog uspeha namenske industrije” – samo su neki su od naslova u Srpskom telegrafu.

I dok je o predsedniku uglavnom izveštavao pozitivno, o studentskim protestima i blokadama koje su obeležile prošlu godinu, Srpski telegraf nije imao lepe reči. 

Tvrdili da su da se nad narodom vrši „politički teror i nasilje”.da je cilj „ubistvo Vučića”, da su „protesti uništili srpsku privredu”, te da su „blokaderi divljaci”. 

Posebno širenje panike i pretnji nasiljem na protestima bilo je primetno pred nekoliko masovnih protesta koji su održani u toku 2025. godine. 

Tako je, na primer, pred studentski protest koji je 15. marta održan u Beogradu, Srpski telegraf danima najavljivao nasilje i haos, te prenosio Vučićeva upozorenja da će građani koji protestuju zauzeti Skupštinu, Ustavni sud, RTS, zatim da će Srbija „ostati u mraku”, te da je „planiran državni udar”. 

Jednostrano izveštavanje je ovaj tabloid nastavio i u danima nakon protesta 15. marta. Upravo se na tom protestu tokom odavanja počasti stradalima u Novom Sadu u ulici Kralja Milana prolomio jak, nepoznat zvuk koji je izazvao stampedo okupljenih građana. Svetska neprofitna organizacija Earshot, koja se bavi analizom zvuka, utvrdila je da se na četiri snimka sa mesta „zvučnog udara” čuje buka kakvu proizvodi Vortex Ring Gun ili Vortex Cannon. 

Srpski telegraf je u skladu sa stavom državnog vrha pak nastavio da tvrdi da je reč o „izmišljotini”, te da je „fabrika laži aktivirala zvučni top”.

Ove tvrdnje Srpski telegraf je dodatno potkrepljivao izveštajima ruskog FSB-a koji je „utvrdio” da zvučni top nije bio korišćen na protestu 15. marta. 

Srpski telegraf je više puta tokom godine tvrdio da se u Srbiji sprovodi obojena revolucija – termin koji se inače odnosi na nenasilne proteste usmerene protiv autoritarnih režima. U toj priči, „strani faktor” bio je nezaobilazan akter: list je tvrdio da „blokaderi pumpaju s Nemcima i Hrvatima” i da postoje „kristalno jasni dokazi o sprezi u sprovođenju obojene revolucije”.

Osnova za te tvrdnje bila je peticija koju je srpska dijaspora pokrenula u junu, tražeći od Bundestaga da pošalje diplomate da posmatraju proteste i suđenja u Srbiji. Peticija je nastala kao reakcija na porast nasilja prema protestantima i hapšenja političkih aktivista. Za Srpski telegraf, građani koji traže međunarodne posmatrače zbog policijske represije bili su dovoljan dokaz da neko spolja organizuje rušenje države.

Suptilnija od ostalih, ali jednako opasna 

Politika je u 2025. godini objavila najmanje 253 manipulativna teksta na svojim naslovnim stranicama, a dominantne tehnike kojima su se služili bile su propaganda i pristrasnost. Ovaj list star više od 120 godina, danas je u vlasništvu smederevskog biznismena Bobana Rajića, koji poseduje i Večernje novosti. Sudeći samo po naslovnicama, danas teško može da opravda reputaciju ozbiljne dnevne novine.

Za razliku od Informera ili Alo-a, na primer, Politika nema senzacionalne naslove i fotografije koje „vrište” sa naslovnica. Vrlo često umesto otvorene propagande, list funkcioniše kroz suptilne narative – sa neutralnim naslovom, da bi se tek u tekstu ispostavilo da je, na primer, u pitanju prenošenje Vučićevih izjava bez ijednog kritičkog pitanja ili glasa sa druge strane. 

Tekstovi zasnovani isključivo na predsednikovim gostovanjima i izjavama redovno su završavali na naslovnoj strani, a Vučićeva fotografija pojavila se na njima čak 188 puta – uvek pozitivno ili neutralno, nijednom negativno.

Posebno mesto u Politici zauzimala je kolumna narodnog poslanika SNS-a Vladimira Đukanovića koja često prelazi u otvorene napade na studente i kritičare vlasti. U jednoj od njih tvrdi da Vučićevi kritičari „kontrolišu sve u zemlji” i da vlast mora da ih „do poslednjeg očisti”. 

Upravo zato što ne nastupa senzacionalno i ne kvalifikuje kritičare vlasti uvredama, kao što to radi, recimo, Informer, manipulativne vesti u Politici su teže za prepoznavanje. List i dalje uživa određeni ugled zbog svoje dugogodišnje tradicije, a to ga čini opasnijim nego što se na prvi pogled čini.

Analize Raskrikavanja iz godine u godinu pokazuju da se odsustvom svake kritike prema vlasti, Politika dosledno svrstava u red prorežimskih medija. 

Večernje novosti: Srpstvo, ćirilica i Vučić

Večernje novosti postoje više od 70 godina i takođe su u vlasništvu smederevskog biznismena Bobana Rajića. Tradicionalnoj konzervativnoj matrici već godinama je dodata još jedna konstanta – bezrezervna podrška SNS-u i Aleksandru Vučiću. Tako je bilo i u 2025. godini. 

Tokom prošle godine Večernje novosti objavile su najmanje 197 manipulativnih tekstova koji su se uglavnom ticali unutrašnje politike.

Vučić se tokom prošle godine na naslovnim stranama „Večernjih novosti” pojavio 160 puta, a nijedan od tih tekstova nije imao negativan ton. Naslovi i tekstovi gotovo bez izuzetka svodili su se na prenošenje predsednikovih izjava, bez dodatnog konteksta ili kritičkog odmaka. Njegove poruke nisu ostajale samo jedna od informacija u dnevnom izveštavanju, već su predstavljale osnovni okvir za tumačenje političkih događaja i društvenih kriza. 

Takav pristup vidljiv je i u izboru sagovornika. U tekstovima dominiraju predstavnici vlasti, državni funkcioneri i analitičari čiji su stavovi prihvatljivi za aktuelni režim. 

Slično je i kada je reč o izveštavanju o protestima i studentskim blokadama. O tome se piše isključivo kroz negativnu prizmu. Učesnici protesta nisu građani koji izražavaju političko ili društveno nezadovoljstvo, već faktor nestabilnosti, prepreka ekonomskom razvoju ili potencijalna bezbednosna pretnja. Protesti, po njihovim tekstovima, izazivaju haos, nasilje, ugrožavanje države. 

Večernje novosti su posebno „talentovane” da svaku društvenu ili političku krizu objasne spoljnim uticajima, a ne autentičnim nezadovoljstvom građana. Umesto toga, iza njih se redovno pronalaze strani centri moći, obaveštajne službe, fondacije ili regionalni protivnici Srbije. Tako su, prema naslovima Novosti, Hrvatska i njene službe „zakuvavale” blokade u Srbiji, Britanci pripremali teren za „vladu eksperata”, USAID godinama radio na „krunjenju Srbije iznutra”, dok su Proglas i opozicija, navodno, preuzimali studentske proteste za svoje političke ciljeve.

Ako ste redovan čitalac Novosti, onda je za vas Srbija zemlja pod stalnim pritiskom spoljašnjih i unutrašnjih neprijatelja, dok se vlast i predsednik pozicioniraju kao poslednja linija odbrane države. Na taj način svaka tema i potencijalni problem za vlast se tretira isto i postaje deo istog, šireg narativa o ugroženoj Srbiji koja se neprekidno brani od različitih centara moći.

Čak 157 od 197 manipulativnih tekstova nije bilo potpisano.

Kompanija NID Novosti, izdavač Večernjih novosti, u 2025. godini sklopila je ugovore ukupne vrednosti veće od 286 hiljada evra.

Telekomov Kurir jače nego ikad

Godinu dana pre nego što je Telekom Srbija zvanično ​u APR-u preuzeo većinski paket Kurira, njegov vlasnik Igor Žeželj već je potpisao kupoprodajni ugovor sa ​ovom državnom kompanijom. Koincidencija ili ne, ali 2025. bila je rekordna godina po broju manipulacija na naslovnicama, pokazala je analiza Raskrikavanja. 

List je objavio ​čak 191 manipulativan naslov, gotovo isključivo ​u​ vezi sa političkim temama, a Vučić se​ na naslovnicama pojavio čak 236 puta​ – uvek u pozitivnom svetlu. 

Ovakvo izveštavanje Kurira predstavlja doslednu uređivačku politiku već godinama, odnosno od preuzimanja ovog lista od strane Igora Žeželja. 

Porast manipulacija na naslovnicama Kurira verovatno je odraz godine ​koju su obeležili studentski protest​i. Tako je vlast uvek bila žrtv​a organizovanih napada, a kritičar​i su bili koordinisa​ni protivni​ci države. 

Gotovo da nije postojala faza studentskih blokada ili građanskih okupljanja koja nije predstavljena kao manipulacija, prevara ili projekat nekog drugog. Studenti su čas „nasamareni”, čas ne znaju šta su im zahtevi, čas su ih preuzeli opozicija i Proglas. Na naslovnicama su posebno insistira na tome da su svi zahtevi već ispunjeni, pa se svaki nastavak protesta predstavlja kao dokaz skrivenih političkih namera – „Šta više: svi zahtevi ispunjeni”, „Ispunjen i četvrti zahtev, a blokade ostaju”, „Politizacija protesta”, „Borba za vlast i više para do poslednjeg studenta i đaka”.

I Kurir je dosledno pratio narativ koji savršeno odgovara vlastima – da su protesti deo šireg plana za rušenje Vučića odnosno obojena revolucija. Tako su na njihovim naslovnicama protesti povezivani sa stranim službama, opozicijom, hrvatskim uticajem, međunarodnim mrežama za rušenje režima i različitim političkim grupama. 

Ozbiljni politički događaji često su dobijali i kratke epitete – „Jezivo”, „tajni plan”, „raskrinkani”, „konfuzija”, „vandalizam”, „napadač”, „rušenje države”. 

Pored studenata, opozicije i profesora, među najčešćim metama negativne kampanje na naslovnicama Kurira bio je Dragan Šolak, manjinski vlasnik nekoliko medija u Srbiji. Tokom godine ponavlja se niz naslova koji ga predstavljaju kao centralnog organizatora političkih i medijskih napada – „Napadač na ministra radi u Šolakovoj Šopster kompaniji”, „N1 i Nova S reketiraju britanski fond u ime Šolaka”, „Kako je Dragan Šolak završavao poslove iza leđa većinskih vlasnika”, „Šolak godinama potkradao poslovne partnere”. 

Ovi tekstovi posebno su značajni imajući u vidu vlasničke i poslovne sukobe između Telekoma Srbija i manjinskog vlasnika United Group-e.

Mondo, izdavač Kurira, prošle godine je iz budžeta preko javnih nabavki i projektnog sufinansiranja sklopila ugovore vredne oko 130 hiljada evra.