„Neki hrabri novinari nastavljaju da prate opasne teme poput kriminala i korupcije. Međutim, zbog koncentracije vlasništva nad medijima, njihove priče su obično dostupne samo na internetu. Sukob između političara i medija, široko rasprostranjene lažne vesti koje vlast toleriše, kao i loš tretman uzbunjivaća Aleksandra Obradovića, ostaju veliki razlozi za zabrinutost“, navode Reporteri.
Iz ove organizacije podsećaju da, iako je ostvaren pomak u procesuiranju odgovornih za ubistvo Slavka Ćuruvije, mnogi drugi procesi su ili zaustavljeni ili se odugovlače, poput suđenja za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića.
U proteklih sedam godina, prema izveštajima Reportera bez granica, Srbija pala za čak 30 mesta na tabeli. {{
Gušenje medijskih sloboda kao odgovor na pandemiju koronavirusa
Reporteri bez granica navode da će iduća decenija biti „odlučujuća“ za medijske slobode u svetu, i to sada kada je pandemija koronavirusa dodatno pojačala krizu slobodnog informisanja.
Postoji, kako kažu, jasna veza između pada pojedinih zemalja na rang listi i suzbijanja medijskih sloboda kao odgovor na pandemiju koronavirusa.
„Kriza javnog zdravlja omogućava autoritarnim vladama da primene tzv. „doktrinu šoka“ – da iskoriste činjenicu da je politika „na čekanju“, da je javnost iznenađena i protesti ne dolaze u obzir, kako bi nametnuli one mere koje su nemoguće u normalnim vremenima“, kaže generalni sekretar Reportera Kristof Deloar.
Među primerima zemalja koje su iskoristile krizu sa koronavirusom da uvedu još represija, Reporteri navode i Mađarsku. Premijer Viktor Orban je, naime, doneo zakon o koronavirusu koji propisuje pet godina zatvora zbog lažnih informacija, što je ocenjeno kao „potpuno nesrazmerna i prisilna mera“.}}
„Posle šest godina pod vođstvom Aleksandra Vučića, najpre kao premijera a potom i kao predsednika, Srbija je postala zemlja u kojoj je često opasno biti novinar i gde lažne vesti imaju zabrinjavajuću stopu vidljivosti i popularnosti“, piše u izveštaju.
I ove godine, Srbija beleži skoro najgori rejting u odnosu na zemlje iz okruženja. Od bivših članica SFRJ, lošija situacija je jedino u Crnoj Gori (105. mesto), dok su sve ostale zemlje ispred nas: Severna Makedonija (92. mesto), Hrvatska (59), Bosna i Hercegovina (58) i Slovenija (32).
Osim Slovenije u kojoj je situacija ocenjena kao „vrlo dobra“, Srbija i sve ostale navedene zemlje su svrstane u grupu „problematičnih“. U ovoj grupi su i Mađari (89. mesto), Albanija (84), Kosovo (70. mesto), Rumunija (48).
U regionu najlošije stoji Bugarska na 111. mestu koja je u grupi zemalja u kojoj je situacija ocenjena kao „loša“.
Tradicionalno, najbolja situacija za novinare je u skandinavskim zemljama: na vrhu tabele je Norveška, a za njom slede Finska, Danska i Švedska. Na samom dnu su Kina (177), Eritreja (178) i Turkmenistan (179), a na poslednjem mestu je Severna Koreja.
Rang-listu medijskih sloboda u 180 zemalja sveta možete pogledati ovde.
Ova lista se, inače, pravi na osnovu upitnika od 87 pitanja o medijskom pluralizmu, nezavisnosti, okruženju u kome rade mediji i autocenzuri, zakonodavnom okviru, transparentnosti i kvalitetu medijske infrastrukture u pojedinačnim zemljama.
Upitnike popunjavaju lokalni medijski eksperti, sociolozi i advokati, a njihovi odgovori se potom ukrštaju sa statistikom o nasilju nad novinarima. Rang zemlje se nakon toga izračunava po matematičkim formulama.
Detaljnije o metodologiji možete pročitati ovde.
