„Upravo je stigla vest sa Univerzitetske klinike iz Beča… Uniklinika iz Beča preporučuje svima da ako imaju bilo kakve bolove, glavobolje, kostobolje, da ne uzimaju ni u kom slučaju ibuprofen, bolje paracetamol. Dokazali su u laboratoriji da ibuprofen nenormalno pojačava simptome gripa i da se još više širi grip“, navodi glas.
Univerzitetska klinika u Beču je, međutim, ubrzo demantovala ovo:
„Pažnja! Poruka koja trenutno kruži WhatsApp-om i audio-poruke o rezultatima navodnog istraživanja „bečke Uniklinike“ o vezi između ibuprofena i COVID-19 su lažna vest koja nema nikakve veze sa nama“, napisali su na Tviteru.
Attention! Currently circulating WhatsApp text and voice messages about alleged research results of the “Wiener Uniklinik” about a connection between Ibuprofen and Covid19 are #FakeNews, which have nothing to do with #MedUniWien.
— MedUni Wien (@MedUni_Wien) March 14, 2020
Međutim, javnost je uznemirilo i to što je ova ista informacija – o tome da brufen pogoršava infekciju – došla i od francuskog ministra zdravlja Olivijea Verana.
„Uzimanje anti-inflamatornih lekova (brufen, kortizon) može biti faktor pogoršanja infekcije. Ako imate temperaturu, uzmite paracetamol. Ako već uzimate anti-inflamatorne lekove ili sumnjate, konsultujte se sa lekarom“, naveo je Veran, ne navodeći nikakav izvor za svoju tvrdnju.
⚠️ #COVIDー19 | La prise danti-inflammatoires (ibuprofène, cortisone, …) pourrait être un facteur daggravation de linfection. En cas de fièvre, prenez du paracétamol.
Si vous êtes déjà sous anti-inflammatoires ou en cas de doute, demandez conseil à votre médecin.— Olivier Véran (@olivierveran) March 14, 2020
Njegov tvit dolazi par dana nakon što je u medicinskom časopisu Lancet objavljen kratak naučni rad „Da li su pacijenti sa hipertenzijom i dijabetesom u povećanom riziku od infekcije COVID-19“?
Dodaje se da pojedini lekovi, poput ibuprofena, mogu da „pojačaju“ enzim ACE-2 koji je odgovoran za „vezivanje“ virusa.
„ACE2 može da bude pojačan i tiazolidinedionima i ibuprofenom. Ovi podaci sugerišu da se ACE2 pojačava u dijabetesu i u lečenju ACE inhibitorima (…) Posledično, povećan ACE2 može da olakša infekciju virusom koji izaziva COVID-19. Stoga iznosimo hipotezu da lečenje dijabetesa i hipertenzije ACE2-stimulišućim lekovima povećava rizik od razvoja ozbiljnog i fatalnog COVID-19“, navodi se u ovom radu.
Ovo je dakle izneto samo kao hipoteza, a ne dokazana tvrdnja, i ne tiče se opšte populacije, tako da i dalje nema čvrstih dokaza da bi brufen mogao da pospeši infekciju kod svih.
Reči francuskog ministra su preneli vodeći svetski mediji poput Gardijana i BBC-ja, a Raskrikavanju se javilo mnogo uznemirenih čitalaca koji ne znaju da li sada smeju da uzimaju brufen koji im prepisuju lekari za bolove i temperaturu.
Mišljenja svetskih eksperata o ovome su podeljena, a Svetska zdravstvena organizacija se još uvek ne oglašava. Na mejl Raskrikavanja su odgovorili automatskom porukom kojom mole za strpljenje zbog ogromnog broja mejlova, tako da ovo pitanje ostaje otvoreno.
Novinari Raskrikavanja nisu uspeli da nađu radove koji bi nedvosmisleno potvrdili ili demantovali reči francuskog ministra zdravlja. Jedino mesto zasad na kome SZO spominje anti-upalne lekove, poput brufena ili paracetamola, jeste u dokumentu koji se tiče opštih preporuka za zaštitu na radnom mestu:
„Obavestite zaposlene (…) da ako COVID-19 počne da se širi u vašem kolektivu, svako i sa blagim simptomima ili niskom temperaturom (37,3 ili više) mora da ostane kod kuće. Oni bi takođe trebalo da ostanu kod kuće (ili da rade od kuće) ako su morali da uzmu jednostavne lekove, poput paracetamola/acetaminofena, ibuprofena ili aspirina, koji mogu da zamaskiraju simptome infekcije“, navodi SZO.
