Mondo je u tekstu o svetskoj mapi akademskih sloboda za 2025. godinu izdvojio zemlje sa najboljim i najgorim rezultatima, ali Srbiju nije ni pomenuo. A upravo je Srbija za samo godinu dana zabeležila ozbiljan pad – indeks akademskih sloboda pao je sa 0,77 na 0,60, najviše zbog pogoršanja integriteta kampusa i univerzitetske autonomije. Tome su prethodili meseci studentskih blokada, napada i pritisaka na profesore i studente, dok su ove godine trend nastavio, te su pojedini akademski radnici koji su javno podržavali proteste ostali i bez posla.
Portal Mondo nedavno je pisao o svetskoj mapi akademskih sloboda za 2025. godinu, nastaloj kao rezultat saradnje istraživača sa Univerziteta Fridrih Aleksander Erlangen-Nirnberg i V-Dem instituta.
Mapa pokazuje u kojim zemljama univerzitetski i akademski radnici imaju visok stepen slobode u svom radu, a gde su izloženi institucionalnim i političkim pritiscima.
U tekstu Monda izdvojene su zemlje koje se nalaze u vrhu liste, poput Češke, Estonije, Belgije, Slovenije, Čilea, Kostarike, Jamajke i Sejšela. Pomenute su i države sa drugog kraja spektra, među kojima su Nikaragva, Mjanmar, Iran i Kina.
Posebno je istaknut i pad Sjedinjenih Američkih Država, koje su se po nivou akademskih sloboda našle uz Butan i Tajland, dok je na kraju teksta izdvojena Indija, kao jedna od zemalja koje su u poslednjih deceniju i po zabeležile najveći pad.
O Srbiji, međutim, nema ni reči.
U tekstu nije navedeno gde se Srbija nalazi na ovoj mapi, koliki je njen indeks akademskih sloboda, niti kako stoje druge zemlje Balkana, sem Slovenije koja je među generalno najboljim. A upravo je Srbija tokom prethodne godine zabeležila ozbiljan pad.
Indeks akademskih sloboda u Srbiji pao je sa 0,77 u 2024. godini na 0,60 u 2025, na skali od nula do jedan. To je značajna promena u odnosu na prethodne godine, budući da se od 2000. do 2024. indeks uglavnom kretao između 0,77 i 0,88, uz relativno male oscilacije.
Indeks meri koliko su univerziteti i istraživači slobodni da rade bez pritisaka i ograničenja. Ocena se zasniva na pet oblasti: slobodi istraživanja i nastave, slobodi razmene i objavljivanja znanja i ideja, institucionalnoj autonomiji univerziteta, integritetu i bezbednosti kampusa, kao i slobodi akademskog i kulturnog izražavanja.
Najveći pad Srbija je zabeležila upravo u oblasti integriteta kampusa, koja pokazuje u kojoj meri su univerziteti zaštićeni od politički motivisanog nadzora, pritisaka i zadiranja u bezbednost i prava članova akademske zajednice.
U ovoj kategoriji Srbija je pala sa ocene 3,11 u 2024. godini na 2,06 u 2025, na skali od nula do četiri.
Značajan pad zabeležen je i kada je reč o univerzitetskoj autonomiji – sa 2,62 u 2024. na 2,11 prošle godine.
Autori indeksa Srbiju su svrstali u grupu zemalja koje se nalaze između poslednjih 40 i 50 odsto na svetu, a neposredno ispred nje nalaze se Kolumbija i Irak.
Kada se posmatra Evropa i zemlje koje se makar delom nalaze na evropskom kontinentu, iza Srbije su trenutno samo Gruzija, Jermenija, Azerbejdžan, Kazahstan, Mađarska, Ukrajina, Rusija, Turska i Belorusija.
Sve druge države bivše Jugoslavije nalaze se ispred Srbije. Među njima najbolje je ocenjena Slovenija sa indeksom 0,94, zatim Crna Gora sa 0,82, koja je ujedno jedna od retkih zemalja u regionu u kojoj se stanje poslednjih godina značajno poboljšalo, dok Hrvatska ima indeks 0,81.
Kakav indeks akademske slobode Srbija može da očekuje 2026. godine?
Raskrikavanje je početkom 2024. godine pisalo o prvoj blokadi Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Tada je grupa ljudi, mahom pristalica vlasti, blokirala fakultet zbog dezinformacije koja se tih dana širila društvenim mrežama i medijima – da je profesor Dinko Gruhonjić veličao komandanta logora Jasenovac Dinka Šakića, navodno govoreći da ima „lepo ime” poput njegovog. Radilo se, međutim, o manipulativno isečenom snimku starijeg Gruhonjićevog govora sa jedne tribine.
Krajem iste godine, nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu, studenti i profesori našli su se među najglasnijima u zahtevima da se utvrdi odgovornost za pogibiju ljudi. Sa njihovim angažmanom rasli su i pritisci vlasti i njoj bliskih medija, koji su se u velikoj meri usmerili upravo na akademsku zajednicu – i traju do danas.
Blokade fakulteta širom Srbije, započete krajem 2024, nastavile su se i tokom 2025. godine, dok su pritisci na studente i profesore postajali sve intenzivniji. Raskrikavanje je u godišnjoj analizi naslovnih strana štampanih tabloida zabeležilo veliki broj napada i targetiranja pripadnika akademske zajednice.
Tokom ove godine bez posla na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu ostali su i profesori Jelena Kleut i Vladimir Mihić, koji su tokom studentskih protesta javno podržavali studente. Deo akademske zajednice zbog toga upozorava da bi se talas pritisaka i odmazde mogao nastaviti i u nastavku ove, ali i tokom naredne godine.
