Više javno tužilaštvo u Beogradu juče je saopštilo da je protiv penzionisane tužiteljke Jasmine Paunović i urednika emisije „Lučić inserti” Dejana Lučića podneta krivična prijava zbog sumnje da su podsticali mržnju i diskriminaciju prema članovima SNS-a, političkim neistomišljenicima i pripadnicima pojedinih etničkih grupa. Paunović za Raskrikavanje odbacuje te navode i tvrdi da su njene izjave izvučene iz konteksta. Diskriminatorni govor i targetiranje neistomišljenika vlasti godinama su prisutni u provladinim tabloidima i televizijskim programima, dok su reakcije tužilaštva na slične poruke koje dolaze od predstavnika vlasti i njima bliskih medija uglavnom izostajale. Na raširenost takvog govora i njegovu nekažnjivost nedavno je upozorio i Komitet Ujedinjenih nacija za eliminaciju rasne diskriminacije.
U saopštenju Višeg javnog tužilaštva u Beogradu u vezi sa krivičnom prijavom protiv Jasmine Paunović i Dejana Lučića, navodi se da se penzionisana tužiteljka dodatno tereti i zbog navodnog podstrakivanja diskriminacije Arapa i „crnaca” na osnovu njihovog etičkog porekla, kao i zbog nastupa u još nekoliko emisija tokom juna i jula, u kojima je, prema oceni tužilaštva, podsticala netrpeljivost prema članovima SNS-a, političkim protivnicima i javnim tužiocima.
Paunović je za krivičnu prijavu saznala nešto pre poziva Raskrikavanja. Kaže da su joj vest preneli ljudi koji su je zvali da pitaju šta se dogodilo.
Ona tvrdi da su navodi zbog kojih je prijavljena izvučeni iz konteksta i da to „uopšte nije izašlo iz njenih usta”.
„Sve je to iz mog ugla strukom iznešeno. Znači, kako pranje novca ide, kako se utvrđuje, kako će moći da se utvrde odgovorni, kako će inkriminisana dela da se procesuiraju i tako dalje”, kaže Paunović za Raskrikavanje i dodaje da joj je voditelj više puta upadao u reč i nije joj dozvolio neke stvari da objasni do kraja.
„Svoju profesionalnu čast branim strukom, ne branim je tako što nekog targetiram. To mi ne pada na pamet, nikad u svojim nastupima, ako ste me gledali, nisam pomenula ime i prezime nekog. Ja kažem funkciju, i to je suština”, ističe Paunović.
Oprezne tvrdnje, oštra pitanja
Bivša tužiteljka Jasmina Paunović dva puta je tokom poslednjih mesec dana gostovala u emisiji „Lučić inserti”, koja se emituje na Jutjubu. Kako su primetili novinari Raskrikavanja, voditelj Dejan Lučić u tim razgovorima bio mnogo slobodniji u interpretaciji događaja o kojima je govorio sa sagovornicom. Njegov nastup bio je od starta i mizogin, pa je Paunović u uvodu predstavio kao nekoga ko je „pokazala otsečnost i hrabrost, neviđenu za žene”.
Ona odbacuje tvrdnje da je bilo koga vređala na etničkoj osnovi i objašnjava kontekst u kojem je govorila o „Arapima i crncima”, koji se pominju u saopštenju tužilaštva.
„U jednom trenutku tokom gostovanja sam govorila o velikim migracijama stanovništva po celoj Evropi, što se odražava i kod nas, pa ćemo doći u situaciju sutra, kao što vidimo, da se i dele državljanstva bez ikakvog zakonskog osnova svima koji podnose taj zahtev (…) Da bih danas videla kao glavni kajron na N1 gde kaže da su novinari tražili obrazloženje od MUP-a na osnovu kojih elemenata, na osnovu kojih uslova je dodeljeno državljanstvo Republike Srbije 135 hiljada stranim licima. Znači, radi se o vrlo ozbiljnom problemu. Ja smatram da je to priprema terena za eventualne sutrašnje izbore i to predstavlja glavni problem eventualno sutra krađe na izborima. Jer znate, ne krade se tog dana. Priprema terena traje mnogo ranije da bismo tog dana došli do nekog epiloga”, rekla je Paunović.
„Pre neki dan me zove dobar drugar i kaže: ’Znaš li šta je upravo predsednik izgovorio?’, kaže za mene lično da sam jedna neobrazovana, vrlo ograničena žena i da sam bolesna. ’Ona radi za stranu agenturu i za američku ambasadu’. Zamislite vi jednog predsednika kad kaže tako za svoju građanku”, prepričava Paunović.
Dodaje da se zbog takvog targetiranja ne oseća bezbedno i da veruje da je upravo izazivanje straha jedan od ciljeva takvih izjava.
„Uglavnom se vozim autobusom. Ja se okrećem da mi neko šrafciger u bubrege ne gurne, jer ja više ne znam s kim imam posla. Nažalost, 21. vek, gde ljudi, drugih zemalja osvajaju vasionu, druge planete, a mi se ovde borimo za vazduh, vodu i običan govor. Uopšte se ne plašim ničega, sem tih nedefinisanih prolaznika koji mogu da mi, zbog ljubavi prema režimu, dođu glave”, rekla je Paunović za Raskrikavanje.
Targetiranje i govor mržnje kao svakodnevica provladinih tabloida
Raskrikavanje je u svojoj godišnjoj analizi utvrdilo da su provladini tabloidi tokom prošle godine gotovo svakodnevno demonizovali studentske proteste. Studente su nazivali „teroristima”, „fašistima”, „ustašama” i učesnicima „obojene revolucije”, dok su proteste predstavljali kao pokušaj državnog udara i izazivanja građanskog rata. Na isti način targetirani su i svi koji su studente podržavali.
Međutim, deluje da je tekstove provladinih tabloida koji su sadržali rasističke poruke i podsticali diskriminaciju glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović odlučio da ignoriše.
Tabloidi već godinama stalno koriste pogrdan naziv Šiptar kada pominju Albance i ustaša kada pominju Hrvate. Te etikete neretko se lepe i političkim neistomišljenicima ne samo u medijima, već i u javnom govoru.
Jedan od takvih slučajeva odnosi se na glavnog urednika Informera Dragana J. Vučićevića. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti najpre je izdao upozorenje javnosti, a zatim je, pre oko dve nedelje, obustavio postupak pokrenut po pritužbi zbog diskriminacije Roma. Pritužba se odnosila na Vučićevićeve tvrdnje da su Romi krali delove železničke infrastrukture i tako izazvali obustavu saobraćaja na dan studentskog protesta 23. maja ove godine.
Kako navode iz Inicijative A11, postupak je obustavljen zato što Poverenik smatra da je izricanjem upozorenja onemogućeno dalje postupanje po pritužbi u istoj stvari, kao i eventualno utvrđivanje diskriminacije pripadnika romske nacionalne manjine.
Dan nakon protesta Vučićević je u programu izjavio da „pripadnici romske nacionalne zajednice koji su tamo sa njima u zborovima, blokadama, oni koordiniraju svoje lopovske radnje, kradu bakar tačno tamo gde ovi dolaze pa blokiraju”.
Brojni desničarski portali godinama manipulativno i diskriminatorno izveštavaju o migrantima. Portali poput Newswirea gotovo svakodnevno predstavljali su migrante sa Bliskog istoka kao silovatelje, lopove i prenosioce bolesti poput šuge, uz tvrdnje da bi mogli da izazovu novu epidemiju.
Na problem nekažnjivosti govora mržnje ukazao je i Komitet Ujedinjenih nacija za eliminaciju rasne diskriminacije, koji je u aprilu 2026. godine ocenio da su uvredljivi i diskriminatorni narativi prema Romima, Albancima i migrantima široko rasprostranjeni u medijima u Srbiji, na internetu i u političkom govoru, dok njihovi autori uglavnom ne snose posledice. Komitet je upozorio i na strukturnu diskriminaciju Roma, kršenje prava migranata i tražilaca azila, kao i rast broja žrtava trgovine ljudima, te od Srbije zatražio da odlučnije procesuira govor mržnje, ojača regulatorna tela i obezbedi efikasniju zaštitu ugroženih grupa.
Izveštaj o monitoringu govora mržnje u medijima u Srbiji, koji je objavila Mreža za istraživanje različitosti, evidentirao je 113 takvih slučajeva u periodu od 1. maja 2022. do 31. decembra 2023. godine.
Najviše primera govora mržnje bilo je zasnovano na rodu, oko 25 odsto, zatim na etničkoj pripadnosti, oko 20 odsto, i seksualnosti, oko 18 odsto. Kao glavni generatori takvih poruka izdvojeni su mediji i medijski radnici, sa oko 35 odsto zabeleženih slučajeva, kao i političari, državni funkcioneri i političke partije, sa oko 30 odsto.
U izveštaju su navedeni i neki od najekstremnijih primera. Poslanik SNS-a Vladimir Đukanović objavio je na društvenoj mreži X niz poruka kojima je podržao odluku Vrhovnog suda SAD da ukine federalno pravo na abortus. „Feministkinje i svi ostali bezbožnici, uzmite materice i plačite”, napisao je, a potom je, navodno u šali, feministkinje uporedio sa kravama. Nakon kritika dela javnosti, objavio je: „Uživam u monstruoznoj agresivnosti i vređanju poludelih feministkinja”.
Kao jedan od najupečatljivijih primera relativizacije silovanja, femicida i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja izdvojen je intervju koji je Informer objavio sa osuđenim serijskim silovateljem, nedugo pošto je izašao iz zatvora. Tekst je objavljen pod senzacionalističkim naslovom: „MEGA EKSKLUZIVNO! Ispovest serijskog silovatelja: Prvi put sam silovao sa 10 godina!” Autori izveštaja navode da je Informer osuđenom silovatelju dao gotovo sat vremena medijskog prostora, prekršio više odredaba Kodeksa novinara Srbije, ponizio žrtve i izazvao strah među čitaocima.
Izveštaj upozorava i na nasilje i govor mržnje koje su televizije sa nacionalnom frekvencijom dopuštale u svojim rijaliti programima, kao i na brojne druge zabrinjavajuće primere na koje tužilaštvo nikada nije reagovalo.
