Reporterka Studija B uključila se u program emisije „Panorama” u 20 časova sa Studentskog trga, kada je protest već bio završen. Protestna šetnja je u 18 časova krenula od platoa Filozofskog fakulteta, a učesnici su išli do zgrade Skupštine i RTS-a, gde se protest završio. Stoga, na početnoj tački protestne šetnje u vreme televizijskog uključenja ove novinarke nije ni moglo da bude okupljenih ljudi.
Da je protest prošao mirno, osim medija i učesnika, potvrdila je i policija. Zamenik načelnika Policijske uprave za grad Beograd Milan Stanić izjavio je da je protest prošao bez incidenata.
“Istakao bih da mi je drago da je i ovaj skup protekao mirno i bez incidenata, što takođe govori da su naše procene da neće biti narušavanja javnog reda i mira, te i naš način postupanja u skladu sa tim, bili ispravni”, rekao je Stanić u saopštenju MUP-a.
Ovom izjavom reporterka Studija B direktno je prekršila stav Kodeksa novinara Srbije – odgovornost novinara, u kome se navodi da je novinar “odgovoran svojim čitaocima, slušaocima
i gledaocima. Tu odgovornost ne sme da podredi interesima drugih, a posebno interesima izdavača, vlade i drugih državnih organa”, kao i da je nedopustivo “kolokvijalno, pogrdno i neprecizno nazivanje određene grupe”. U Kodeksu se navodi i da “poslovni, politički i privatni interesi izdavača/vlasnika ne smeju da budu izgovor ili opravdanje za kršenje ovog Kodeksa”.
Bez snimaka sa protesta ili slika koje su u toku tog događaja objavljivane u medijima i na društvenim mrežama, ova reporterka tvrdi da je učesnika bilo “daleko malo”, ne navodeći ni okviran broj prisutnih učesnika, niti koliko je ljudi bilo očekivano. Strani i domaći mediji preneli su da je više hiljada ljudi učestvovalo u ovoj protestnoj šetnji.
U svom javljanju uživo novinarka Studija B je kao neprikosnovenu činjenicu predstavila i tvrdnje koje je objavio i Srpski telegraf da je Dragan Đilas slao poruke penzionerima koji žive na opštini Stari grad. U pomenutom tekstu, međutim nije naveden nijedan izvor niti izjava bilo kojih zvaničnih institucija.
Anonimni izvori inače predstavljaju okosnicu pisanja brojnih prorežimskih medija. Kodeks novinara Srbije kaže da se korišćenje anonimnih izvora ne preporučuje i da “često, upotreba neimenovanih izvora informacija predstavlja samo način da izvor ili sam novinar/medij iznese netačne, nepotpune i nedovoljno proverene informacije. U slučaju da se pokaže da skrivanje izvora služi za pokriće njegovog nepostojanja, kredibilitet novinara/medija biće ozbiljno narušena”.
Tvrdnjama o licemerju opozicije koja organizuje izbore usred situacije sa Kosovom i Metohijom, novinarka Studija B nedvosmileno je favorizovala stavove i zaključke koji odgovaraju vladajućoj stranci.
Prema metodologiji Raskrikavanja ovakve medijske izveštaje uglavnom prati i vrlo emocionalan i strastven način pisanja ili izvešetavanja.
Nazivajući parolu protesta koji je organizovan zbog napada na predsednika Levice Srbije Borka Stefanovića i još dvojice aktivista “licemernom”, reporterka Studija B ne razlikuje činjenice od komentara, što je i jedan od zaključaka saopštenja Udruženja novinara Srbije. UNS je pozvao urednike i novinare da poštuju Kodeks pri izveštavanju sa događaja od interesa za javnost, ali i poručio da izveštavanje kojim se krše profesionalne norme ne može da bude povod za pretnje i uvrede koje su upućivane ovih dana novinarki Studija B.
