I sam je u intervjuu izneo svoj politički stav o tome da je Kosovo trebalo dosad da bude priznato, ali nigde nije rekao da će se to i desiti. Naprotiv, on je naglasio da je za takve odluke neophodan konsenzus u BiH.
“Za priznanje Republike Kosovo, kao i za poboljšanje odnosa, poput viznog režima, potreban je konsenzus na nivou BiH. Ako srbijanski političar u Predsedništvu, Parlamentu, Veću ministara… to neće, onda to ne dobija uprkos mojoj dobroj volji. Što se mene tiče, Kosovo je dosad trebalo biti priznato. Evo sad će se naljutiti moje kolege Srbi, ali naši pokušaji da se to uradi samo su naneli štetu odnosima unutar BiH, ništa nisu pomogli Kosovu”, rekao je Izetbegović u intervjuu.
Predsedništvo BiH, koje je po Ustavu ove republike između ostalog ovlašćeno da vodi spoljnu politiku, sastoji se od tri člana – Bošnjaka, Hrvata i Srbina koji se bira sa teritorije Republike Srpske.
U Ustavu je jasno definisano da će “Predsedništvo nastojati da usvoji sve odluke Predsedništva putem konsenzusa”, ali da, ako do njega ne dođe, član koji se ne slaže sa odlukom može je proglasiti destruktivnom po vitalni interes entiteta za teritoriju sa koje je izabran, o čemu dalje glasa Narodna skupština teritorije sa koje je član.
Da u vezi sa priznavanjem Kosova u BiH nema konsenzusa, ubrzo je potvrdio i srpski član Predsedništva Mladen Ivanić, takođe u razgovoru za DW.
“Dok sam ja sigurno to neće biti… Kao neko ko ima tu mogućnost, ja ću tu mogućnost da koristim i dok sam ja ovde, Kosovo sigurno neće biti priznato”, rekao je Ivanić.
Nakon što je Tanjug plasirao dezinformaciju, Izetbegović je saopštio da je agencija iskrivila samu suštinu izjave i da je preneta netačno, izvan konteksta i tendenciozno, te da je slučaj izazvao “neprimerene i predimenzionirane reakcije”.
Nakon Izetbegovićevog demantija, Tanjug menja naslov u “Izetbegović: BiH će, nadam se, priznati Kosovo, trebalo i dosad”, ali nastavlja:
Izostavljanje dve reči u Tanjugovoj prvobitnoj vesti iskoristili su što političari, što mediji, za ubeđivanje javnosti da je postupak BiH atak na naš teritorijalni integritet i da je nedopustiv. Proizvodnja novog državnog neprijatelja potrajala je nekoliko dana.
Narednih dana se u javnosti spekulisalo o tome da li je greška Tanjuga bila slučajna ili namerna i da li je nastala politička histerija bila potrebna srpskim vlastima za neke druge ciljeve, pa se moglo čuti da je “zaoštrena retorika u funkciji predizbornih kampanja”, da je Srbiji potrebna “patriotska priča” zbog Vučićeve posete Briselu tih dana, da je ovo pokušaj da se izdejstvuje što bolja startna pozicija u pregovorima sa BiH o granicama…
I dalje nejasan status Tanjuga
Uprkos tome što su od tada prošle dve godine, Tanjug ne samo da i dalje nije izbrisan iz registra, nego i dalje radi pod nejasnim okolnostima i po više osnova prima novac od državnih institucija.
Početkom novembra ove godine, ministar informisanja Vladan Vukosavljević je rekao da je ministarstvo poslalo Vladi predloge za rešavanje statusa ove agencije. Konkretno rešenje, prema njegovim očekivanjima, biće doneto nakon usvajanja nove Medijske strategije čiji bi nacrt, prema najavama, trebalo da bude usvojen do kraja 2017. godine.
