U avgustu 2025. KRIK/OCCRP otkrili su razgovor u kojem su generalni direktori Telekoma Srbija i Junajted grupe razmatrali smenu direktorke Junajted medije i svođenje njenog poslovanja u Srbiji na „veoma mali” obim. Godinu dana kasnije, plan sa snimka gotovo da je ispunjen – direktorka je smenjena, N1, Nova S, Nova.rs, Radar i Danas prešli su u ruke kompanije portugalskog Alpac capitala, a novinari se otvoreno suprotstavljaju novom rukovodstvu.
Raskrikavanje donosi hronologiju događaja zbog kojih uređivačka nezavisnost najuticajnijih nezavisnih medija u Srbiji danas visi o koncu.
Teško je zamisliti gori trenutak da se novinari bore sa sopstvenim vlasnicima oko izbora urednika. Srbija se približava jednim od najvažnijih izbora poslednjih godina, a neki od njenih najuticajnijih nezavisnih medija, umesto da se posvete izveštavanju, moraju da se bore za sopstveni opstanak.
Sve je počelo jednim telefonskim pozivom.
Avgust 2025: procureli razgovor
Raskrikavanje i OCCRP su 27. avgusta 2025. otkrili razgovor između generalnog direktora Junajted grupe (United Group) Stena Milera i generalnog direktora Telekoma Srbija Vladimira Lučića, u kojem su razmatrali promenu rukovodstva Junajted medije i slabljenje njenog poslovanja u Srbiji. Konkretno, razgovarali su o smeni dugogodišnje direktorke Junajted medije Aleksandre Subotić. Lučić je rekao da predsednik Vučić želi njenu smenu, dok je Miler opisao plan da poslovanje Junajted medije u Srbiji svede na „veoma mali” obim i da mu je za to potrebno vreme.
Budući da je Telekom državna kompanija i poslovni konkurent Junajted grupe, ovakav razgovor o kadrovskim promenama i restrukturiranju kompanije u najmanju ruku je čudan. Lučić je negirao da je razgovarao o smeni Subotić ili da je od Vučića dobio takav zahtev. Junajted grupa je negirala da sarađuje s bilo kim kako bi ugrozila uređivačku nezavisnost N1. Vučićeva savetnica za medije takođe je negirala mešanje predsednika.
Informacija o ovom razgovoru pokrenula je talas demantija i diskreditacija u tabloidima, koji su požurili da odbace nalaze i optuže nezavisne medije za širenje neistina. Selektivno su prenosili ogradu novinara da nisu nezavisno potvrdili ličnu umešanost predsednika Vučića, predstavljajući je kao dokaz da je čitava priča izmišljena. Raskrikavanje je ovu kampanju dezinformisanja detaljno analiziralo u posebnom tekstu.
Već narednog dana KRIK i OCCRP objavili su audio-snimak razgovora, koji je neposredno potvrdio ranije objavljene nalaze i opovrgao poricanje pojedinih učesnika da se razgovaralo o smeni. Suočena s tim dokazom, Junajted grupa je 29. avgusta 2025. potvrdila da je razgovora bilo, ali je tvrdila da je reč o uobičajenoj poslovnoj komunikaciji, negirala političke pritiske i navela da snimku nedostaje kontekst.
Februar 2026: počinje da se ostvaruje ono o čemu se govorilo na snimku
Između 19. i 21. februara 2026. Junajted grupa reorganizovala je medijsko poslovanje u okviru nove mreže Adria News Network, promenila njen upravni odbor i smenila Aleksandru Subotić. Raskrikavanje je ukazalo na to da se dogodila upravo kadrovska promena o kojoj se govorilo u avgustovskom razgovoru. Provladina televizija Pink najpre je prenela vest, uključujući i vezu između smene i procurelog razgovora Milera i Lučića, ali je nekoliko minuta kasnije taj deo uklonila. Drugi mediji bliski vlasti izvestili su o smeni Subotić, prećutavši postojanje snimljenog razgovora.
April 2026: promene u rukovodstvu N1
Dva meseca kasnije, promene su zahvatile i urednički vrh. Početkom aprila Igor Božić, koji je godinama vodio N1, smenjen je s mesta zakonskog zastupnika i prestao je da rukovodi redakcijom, a do kraja meseca prekinuta je i njegova saradnja s kompanijom. Branislav Šovljanski preuzeo je vođenje redakcije 24. aprila.
Maj 2026: u javnost izlaze planovi o prodaji Alpaku
Raskrikavanje je 14. maja objavilo ugovor koja pokazuje da Junajted grupa namerava da proda N1, Novu S i još desetak medija u regionu kompaniji European Future Media Investments, povezanoj s portugalskim fondom Alpac Capital, za oko 30 miliona evra.
Pregovori su, međutim, počeli znatno ranije i vođeni su u tajnosti: Junajted grupa i Alpak potpisali su sporazum o poverljivosti 2. februara 2026, samo nekoliko nedelja nakon što su vlasnici Junajted grupe odbili ponudu za kupovinu koju je podnelo njihovo sopstveno rukovodstvo.
Političke veze potencijalnog kupca posebno su osetljivo pitanje. Alpak je vlasnik panevropskog kanala Juronjuz (Euronews), a istraživanje redakcija Direkt36, Le Monde i Expresso pokazalo je da je deo novca za preuzimanje te televizije potekao iz mađarskog državnog investicionog fonda i kompanija povezanih s krugovima bliskim Viktoru Orbanu. Krajem 2025. godine Vučić je Marija Davida, oca Pedra Vargasa Davida, javno nazvao svojim prijateljem.
20. maja, 27 organizacija civilnog društva iz Srbije upozorilo je da ova planirana prodaja može neposredno ugroziti medijski pluralizam i pozvalo Junajted grupu da ne prodaje medije vlasniku koji bi mogao da dovede u pitanje njihovu uređivačku nezavisnost.
Avgust 2026: novi vlasnik preuzima upravljanje pre regulatornog odobrenja
Šef Alpaka Pedro Vargas David postao je 17. avgusta direktor srpskih kompanija koje stoje iza N1, Nove S, portala Nova.rs, Radara i Danasa, iako za transakciju još nisu bila pribavljena sva potrebna regulatorna odobrenja. Dotadašnji direktori, među kojima su bili Mihailo Jovićević, Aleksandra Mitić i Brent Sadler, razrešeni su tih funkcija u kompanijama.
Luksemburški regulator za audiovizuelne medije ALIA potvrdio je Raskrikavanju 18. avgusta da njegovo odobrenje za promenu kontrole još nije izdato.
Junajted grupa je 24. avgusta obavestila rukovodstvo da je prodaja „u najvećoj meri završena” i da su N1, Nova S, Nova.rs, Radar i Danas dobili novog vlasnika. Međutim, luksemburške dozvole za emitovanje N1 i Nove S i dalje su bile vezane za prethodnu strukturu Junajted grupe, u iščekivanju odluke regulatora.
Septembar 2026: N1 gubi partnerstvo sa CNN-om, novinari prijavljuju pritiske
Više od decenije dugo partnerstvo N1 sa CNN-om završeno je 31. avgusta. Od 1. septembra zaposlenima je naloženo da uklone oznake CNN-a, a N1 je izgubio pristup servisu CNN Newsource. Raskrikavanje je ovu odluku opisalo kao jednu od prvih krupnih promena pod novom vlasničkom strukturom. Sam prekid saradnje sa CNN-om nije nužno dokaz političkog mešanja, ali je još jedna važna karika u nizu promena koje su usedile.
Devetoro novinara i urednika N1 javno je 11. septembra optužilo rukovodstvo za uspostavljanje „autoritarnog modela upravljanja” i navelo konkretne primere navodnog mešanja u uređivačke odluke. Među njima su sporne odluke o repriziranju informativnih emisija, udaljavanje jedne istaknute novinarke iz izveštavanja o studentskim protestima i političkim događajima, ograničavanje izveštavanja o samoj prodaji medija, kao i predlozi da se smanji prisustvo novinara Radara, Nove S i portala Nova.rs u programu N1. Potpisnici su opisali atmosferu pritiska, ponižavanja i profesionalne izolacije.
Rukovodstvo je osporilo takvo tumačenje događaja. Direktor Šovljanski kaže da je odluku o repriziranju emisije doneo sam i odbacuje optužbe za cenzuru. Takođe tvrdi da je jedino uputstvo koje je dobio od nadređenih bilo da o svemu izveštava pošteno i objektivno.
Mihailo Jovićević je 16. septembra prestao da bude glavni urednik portala Nova.rs, mesec dana nakon što je smenjen i s direktorske funkcije u kompaniji.
Oktobar 2026: Slučaj stiže pred evropske regulatore, novinari se opiru novim urednicima
Luksemburški regulator ALIA zvanično je 29. septembra zatražio informacije i dokumentaciju o tome ko zaista kontroliše program i uređivačke odluke N1. Regulator posebno ispituje da li su novinari trpeli pritiske, bili uklanjani ili ograničavani u radu zbog neslaganja sa urednicima, kao i da li su Alpak, Pedro Vargas, Brent Sadler ili drugi davali uputstva o izveštavanju o izborima u Srbiji, političkim strankama, kandidatima, protestima, novinarima ili gostima. ALIA razmatra i septembarske navode novinara N1 o pritiscima unutar redakcije. Ako ovaj regulator utvrdi kršenje uslova dozvole, moguće sankcije idu čak do njenog oduzimanja.
Još u avgustu, ministar informisanja Srbije Boris Bratina javno je, u otvorenom pismu, pozvao vlasnika Alpaka Pedra Vargasa Davida da N1 i Novu S registruje kod srpskog REM-a (Regulatornog tela za elektronske medije), tvrdeći da ove televizije treba da budu pod nadležnošću Srbije, a ne Luksemburga.
Posle tog poziva, novo rukovodstvo je 2. oktobra za obe televizije zaista podnelo zahteve za dozvole za emitovanje u Srbiji, bez obaveštavanja ili konsultovanja njihovih redakcija. Direktor informativnog programa N1 Branislav Šovljanski tvrdi da je saznao za zahtev tek kada ga je REM kontaktirao zbog nedostajuće dokumentacije. Naveo je da su podaci iz njegove lične karte upotrebljeni bez njegovog znanja i saglasnosti. Novinari Nove S zasebno su potvrdili da ni oni nisu bili obavešteni.
Početkom oktobra zamenik glavnog urednika portala Nova.rs Ratko Femić javno je optužio Brenta Sadlera, rukovodioca mreže Adria News Network, da je pokušao da redakciji nametne petoro novinara, od kojih četvoro dolazi iz provladinih medija, bez konsultacija s urednicima. Femić je takođe otkrio da je rukovodstvo ukinulo budžet portala za promociju na društvenim mrežama i uvelo uslove za političko oglašavanje koje je do tada koristila samo vladajuća SNS.
Solidarnost s njima potom su iskazali novinari drugih medija iz sistema Junajted medije, poput Radara, N1 i Forbsa Srbija.
Gostujući na televiziji 7. oktobra, direktor vesti Nove S Slobodan Georgiev ocenio je da situacija podseća na „talačku krizu”, ali da će redakcija iz nje izaći kao pobednik.
Kulminacija je usledila 8. oktobra, kada je vlasnik Alpak kapitala Pedro Vargas David lično došao u redakciju Nova.rs kako bi novinarima predstavio budućeg glavnog urednika Marka Stjepanovića i njegovu zamenicu Ivanu Mastilović Jasnić. Međutim, umesto dobrodošlice, dočekao ga je otvoren otpor redakcije. Novinari su se usprotivili nametanju novog rukovodstva, a prema rečima zamenika glavnog urednika Ratka Femića, u anonimnoj anketi niko od zaposlenih nije podržao Stjepanovićev dolazak. Zatražili su da se sa promenama sačeka do završetka izbora, ali je vlasnik to odbio.
