Srpski telegraf kao gotovu stvar najavljuje i povećanje penzija za 5 odsto onima koji imaju primanja manje od 30 hiljada dinara.
Ipak, i ovde se radi samo o najavama koje, kako kaže glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk, nisu nove. Ali ukoliko bi se ovo povećanje zaista desilo, to bi, prema njegovim rečima, bilo kršenje zakona jer je zakon jasan – penzije su stečena prava, i one treba da se usklađuju svima pod istim uslovima i po istoj formuli.
„Računica je veoma jednostavna – oni misle da su to glasači SNS-a, ljudi sa nižim primanjima. Pošto se vodi populistička politika, nakon ukidanja zakona o umanjenju penzija, penzije koje su bile umanjene će se povećati, pa da bi i penzioneri koji imaju manje od 30.000 dinara dobili nešto, postoji ideja da im se poveća za pet odsto. Tako će opet napraviti neravnopravnost, što je u suprotnosti sa Ustavom po kome su građani ravnopravni”, ističe on.
Tako će, prema njegovom mišljenju, ukidanjem zakona koji je ionako bio sporan sa stanovišta Ustava, biti primenjeno drugo rešenje koje će takođe biti ustavno sporno.
Njegovu ocenu da bi eventualno povećanje najnižih penzija trebalo da ide kroz socijalnu pomoć, a ne kroz penzioni fond, deli i predsednik Sindikata penzionera Srbije „Nezavisnost” Miloš Grabundžija.
„Takvom odlukom bi Vlada diskriminisala penzionere. Pritom bi to moralo da bude socijalno davanje, a ne penzija. Penzija mora da se isplaćuje prema visini uplaćenih doprinosa u Fond PIO”, ističe Grabundžija.
Taj predlog, međutim, isprva nije nailazio na odobravanje Vlade i predsednika, ali je na kraju ipak odlučeno da se zakon ukine nakon što je bio na snazi četiri godine umesto prvobitno najavljenih tri.
Naime, Zakon koji je donet oktobra 2014. godine bio je oročen do kraja 2017. godine. Međutim, penzije su ostale umanjene i tokom 2018. godine, a maja je MMF sugerisao Vladi da ukine zakon jer su javne finansije stabilizovane. I predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović je krajem 2017. godine upozoravao da je vreme da se penzije vrate na staro, i upozorio na mogućnost od tužbi koje bi „olakšale” državnu kasu za minimum 430 miliona evra, kako je pisao Danas.
Istinomer je ranije izračunao da je od novembra 2014. do avgusta 2017. godine država putem smanjenja i neusklađivanja penzija sa rastom potrošačkih cena i BDP penzionerima uzela 612,4 miliona evra.
Oni, međutim, nameravaju da dokažu da su im ovim zakonom penzije bespravno uzete: nedavno su predstavnici Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica predali Ustavnom sudu zahtev za ocenu ustavnosti ovog pravnog akta, što je korak pred odlazak u Strazbur. Tužbu Evropskom sudu protiv države Srbije najavljuju i iz Sindikata penzionera Srbije.
„O dugoročnom planu za srpske penzije sa predstavnicima MMF-a razgovaralo se samo načelno, ali ne treba sumnjati da će i to proći bez ikakvih problema”, piše ovaj tabloid.
Osim ovih tvrdnji, Srpski telegraf navodi i da je jedna od pet tačaka i usklađivanje penzija sa inflacijom jednom ili dvaput godišnje. Član zakona o PIO koji je regulisao ovu oblast 2014. godine je privremeno suspendovan kada je na snagu stupilo privremeno umanjenje penzija, a od tada su penzioneri u više navrata tražili da penzije prate rast potrošačkih cena.
„Usaglašavanje sa inflacijom je važilo dok 2014. penzije nisu smanjene. Usklađivale su se sa rastom cena na malo dvaput godišnje – 1. aprila i 1. oktobra. U međuvremenu su cene porasle, a penzije obezvređene ne samo nominalnim već i realnim smanjenjem. To usklađivanje je dakle jedna formula koja se ranije primenjivala, i to nije ništa novo već je samo poštovanje zakona koji još uvek nije ukinut već je samo suspendovan”, ističe Milan Ćulibrk.
Na pitanja Raskrikavanja o navodima Srpskog telegrafa i podacima koje iznosi, iz PIO fonda i iz predstavništva MMF-a u Srbiji nisu odgovorili.
Sa druge strane, iz Ministarstva za rad i socijalna pitanja su naveli da nemaju saznanja o „strategiji” o kojoj piše ovaj tabloid.
“Zvanične tražene podatke nemamo i ne želimo da se bavimo nagađanjima. Kad budemo imali zvanične podatke u vezi sa penzijama, javnost će biti obaveštena”, navode iz Ministarstva.
I Ćulibrk i Grabundžija za Raskrikavanje navode da im nije poznato da država raspolaže bilo kakvom zvaničnom strategijom za poboljšanje materijalnog položaja penzionera, bilo kakvim dokumentom ili uredbom.
„Ako neka strategija i postoji mi je nismo videli još. Ali da postoji sigurno bi bila sazvana konferencija za novinare na kojoj bi se nadugačko i naširoko pričalo o tome”, zaključuje Milan Ćulibrk.
