Ovog puta, Nulta tačka je tvrdnje o porastu površine arktičkog morskog leda preuzela od američkog geologa Tonija Helera, poznatog skeptika klimatskih promena, na šta su ranije ukazivale i brojne međunarodne fektčekerske organizacije.
Uz ovu tvrdnju podelio je i fotografije preuzete od Nacionalnog centra za podatke o snegu i ledu (NSIDC), koji kontinuirano prati i beleži podatke o arktičkom morskom ledu. Na fotografijama se vidi da je površina leda 7. septembra 2024. bila veća nego 16. septembra 2012.
Poređenjem ovih datuma, Heler je na svom profilu na mreži X zaključio da je površina arktičkog morskog leda porasla, sugerišući da globalno zagrevanje ne postoji – uprkos upozorenjima naučne zajednice koja godinama ukazuje na opasnosti klimatskih promena.
Međutim iz Centra za podatke o snegu i ledu (NSIDC) sa sedištem u Koloradu napominju da ovakvo poređenje predstavlja selektivno biranje podataka (cherry-picking), jer se oslanja na pojedinačne datume.
Iz pres službe ovog Centra objašnjavaju za Raskrikavanje da je 17. septembra 2012. minimalna površina arktičkog morskog leda iznosila 3,39 miliona kvadratnih kilometara, dok je 11. septembra 2024. iznosila 4,28 miliona. Iako je razlika evidentna, izolovani podaci ne prikazuju celovitu sliku, već dugoročna posmatranja ukazuju na značajan opadajući trend arktičkog morskog leda još od 1979. do danas.
„Iako postoje varijabilnosti u u ledu iz godine u godinu, satelitski zapisi poslednjih 18 godina beleže najmanje površine arktičkog morskog leda”, navode iz NSIDC-a za Raskrikavanje.
U članku na koji su nas uputili objašnjeno je se da se povremeno mogu pronaći periodi u kojima je obim arktičkog morskog leda bio veći određenog datuma u protekloj godini nego što je bio istog datuma neke prethodne godine. Korišćenje izolovanih podataka, međutim, zanemaruje dugoročni trend prema kome se arktički morski led smanjuje.
Grafikon prikazuje površinu arktičkog morskog leda svakog septembra od 1979. do danas, na osovu satelitskih podataka.
Iz NSIDC-a napominju da vremenske prilike takođe utiču na „ponašanje” morskog leda u dnevnim, mesečnim i godišnjim vremenskim razmacima. „Obim morskog leda varira zbog sunčeve svetlosti, temperature okeana i vazduha, vetrova i oluja. Ovi faktori će povremeno uticati da obim morskog leda bude iznad ili ispod opsega viđenog istog dana u godini prethodnih godina.”
Ipak, dugoročna posmatranja površine arktičkog morskog leda ukazuju da se on smanjuje, što se jasno vidi na grafikonu iznad. Postoje usponi i padovi, ali decenijski snimci pokazuju da je leda manje.
Takođe, negatori klimatskih promena često zanemaruju ključan aspekt – debljinu leda.
NSIDC u članku napominje da se mlađi, tanji led koji nastaje tokom zime topi brže i predstavlja slabije stanište za arktičke životinje poput polarnih medveda, koji sada moraju da prelazevelike udaljenosti u potrazi za hranom.
Naučnik Nacionalnog centra za podatke o snegu i ledu, Volt Majer objasnio je za Rojters da nivo arktičkog morskog leda vrhunac uglavnom dostiže u martu, a minimum u septembru. Napomenuo je da se dugoročne promene morskog leda na Arktiku najbolje vide ako se posmatra minimalni nivo leda svake godine, a on beleži trend opadanja.
Tako je prosečan minimalni nivo leda za 1979. do 1990. iznosio 6.95 miliona kvadratnih kilometara. Pao je na 6,50 miliona kvadratnih kilometara u periodu od 1991. do 2000. Pad se nastavio i deceniju kasnije, te je prosečan minimum nivoa leda iznosio 5,39 miliona kvadratnih kilometara, da bi u periodu od 2011. do 2020. prosek iznosio 4,42 miliona kvadratnih kilometara.
Stručnjak za modeliranje morskog leda sa Univerziteta Njukasl ocenio je za Rojters da nema dokaza niti razloga da se veruje da se trend opadanja površine morskog leda na Arktiku bliži kraju.
