Gost o kome govore je građevinski inženjer iz Hrvatske, Juraj Pojatina, koga je voditeljka pitala da li se možda štedelo na materijalu (pri poslednjoj rekonstrukciji, prim aut). Pojatina je rekao da vrlo verovatno jeste i to – šezdesetih. Tada je cena materijala bila visoka a cena rada niska, naveo je on, pa su se sledili minimalistički trendovi u arhitekturi.
„Inženjeri su se takmičili ko će sa manje materijala, dakle poštujući neki minimalan nivo sigurnosti, postići veći raspon ili višu građevinu”, naveo je Pojatina.
Ovde tabloidi i staju u daljim citiranjima, sugerišući iz te izjave i ostatka teksta da je ovaj inženjer praktično „rasvetlio” slučaj – za pad nadstrešnice odgovorni su inženjeri i arhitekte šezdesetih jer su štedeli na materijalu.
Pojatina, međutim, nije rekao ništa ni blizu tome. U svom gostovanju je veoma oprezno govorio o ovom slučaju, nastojeći da ne presuđuje i više puta ističući da još uvek ne znamo zašto je nadstrešnica pala.
Ipak, govorio je o nekim indicijama, koje su naši tabloidi prećutali jer im se nisu uklopile u željeni narativ. Na primer, kao indikativno je istakao to što je konstrukcija pala nakon poslednje rekonstrukcije.
„Vrlo verovatno je nešto što se dogodilo tokom rekonstrukcije uticalo na samu havariju. Da li je to bila kap koja je prelila čašu ili je to bio isključivi uzrok, to se isto ne može… Dakle u kom delu je neodržavanje, ili loše projektovanje, ili loš stručni nadzor, to u ovom trenutku ne mogu da kažem”, rekao je inženjer.
Vlast u Srbiji tvrdi da jedino nadstrešnica nije bila predmet rekonstrukcije, a na pitanje voditeljke RTL-a gostu kako je to moguće, Pojatina je rekao:
„Ako je tako kao što ste rekli, onda je to definitivno propust. Nemoguće je da se radi rekonstrukcija takvog jednog objekta a da se konstrukcijski ne proveri postojeće stanje nadstrešnice”, rekao je on.
Na kraju je naveo i da je ovako nešto moguće i u Hrvatskoj, u kojoj takođe postoji veliki broj javnih zgrada građenih u to vreme. Ipak, najveća opasnost kada su ove zgrade u pitanju, prema njegovom mišljenju, jeste u njihovom neodržavanju. Hrvatska ima dobre zakone i dobar Pravilnik o održavanju, rekao je Pojatina, ali se on jako malo koristi.
Ovo nije jedini ovakav slučaj manipulativnog izveštavanja i građenja narativa o tome da odgovornost leži na arhitektama iz šezdesetih.
Politika je i u nedelju objavila sličan tekst „Arhitekta ponovo objasnio: Evo zašto je nadstrešnica pala, problem datira iz šezdesetih” u kome su preneli deo gostovanja arhitekte Slobodana Maldinija na TV Insajder. Isti tekst su objavili i Informer, Večernje novosti, Alo.
Maldini je u emisiji naveo da je konstrukcija zgrade Železničke stanice za to vreme bila napredna, ali ne i trajna, i to su reči koje Politika i prenosi. Objekat je ambiciozno zamišljen ali je bilo problematično, prema njegovim rečima, što su teške armirano-betonske ploče zakačene na laganu konstrukciju krova.
Iako Maldini time problematizuje samu ideju prvobitnih graditelja, on ističe i odgovornost potonjih službi koje su morale da se staraju o ovom objektu, ali i u ovom slučaju prorežimski mediji ne prenose taj deo gostovanja.
Prema njegovim rečima, objekat tako komplikovane konstrukcije koji je izgrađen od više različitih materijala, morao je da bude održavan i rekonstruisan. Bilo je nužno, smatra on, ispitati tu konstrukciju i popraviti sve ono što je u riziku od rušenja jer protok vremena ostavlja ožiljke – svaka zima pravi opasne mikropukotine, materijali se šire i skupljaju, a čak i čelik gubi svoja nosiva svojstva posle toliko godina.
„Ono što smo mogli da predupredimo je da na vreme vidimo taj kvar, da na vreme uočimo sve to i da popravimo”, rekao je on, ističući da smo se fokusirali na estetiku i rekonstrukciju onoga što je „gledno i vidno”, i zapostavili ono što je prioritetno.
